RECENZIJE ALBUMA

AVATAR – „Avatar Country“ (2018)

Avatar-AvatarCountry-cover-2018-featured
Written by Hardwired Crew

AVATAR
„Avatar Country“
Groove metal / Melodic Death Metal
(Century Media, 2018)

Uz ovaj album bi savršeno legla odrednica „Mc Donald’s metal“ jer je moja baba davno rekla kad je prvi put probala njihov čizburger – očima radost, guzici žalost.. Tako nekako i ovaj album zvuči. Naizgled sve je tu a nešto ipak fali.

AVATAR je prešao dugačak put od nekog nazovimo melodic death metala, kako bih najbliže opisao njihov debi „Thoughts of No Tomorrow“ iz 2006 do današnjeg zvuka na novom „Avatar Country“ koji bi mogao da dobije epitet „Volbeat gulaš sa power metal mesom u death metal saftui  sa The Darkness salatom kao prilogom „.
 
Iskreno, nisam baš fan pevača (Johaness Eckerstrom). Njegove heavy /power deonice a la Bruce Dickinson nemaju ni trag autentičnosti, a povremeni death growl zvuči malokrvno. Rekao bih da je to možda i najveći minus benda, ali dobra svirka ostatka benda delom nadoknađuje taj minus.
 
Jesam li rekao Bruce Dickinson? Slobodno zaboravite da sam to spomenuo i prešaltajte se na AC/DC „look-at-me-I-can-sing-like-BrianJohnson “  fazon u trećoj stvari, tj drugoj, jer je uvodna Glory to the King više intro od 53 sekunde nego pesma. Kako god, šteta što mi je Bon Scott ipak draži.
 
Možda je sva svestranost ili šizofrenija albuma  najbolje sublimirana upravo u toj pesmi The King Welcomes You to the Avatar Country. Za početak opisa, moram da kažem da ta pesma nema ni M od mjetala. Počinje sa nekom skoro pa kantri rok gitarom koja mutira u Angus Young stil pred kraj prve minute. Da se odmah razumemo – gitara je Angus Young onoliko koliko je vokal na početku Brian Johnson – znači bledunjavo. Onda u refrenu se „javi“ Kid Rock iz svojih lošijih macho-cock-rock-oh-so-American-with-a-dash-of-country-dana. Da pomenuta šizofrenija bude veća, posle drugog refrena krene neka smooth jazz deonica koja deluje ko odgovor na pitanje „šta bi bilo kad bi Faith No More svirali jazz „…i to je najbolji deo pesme.
Nažalost, ta deonica nestaje nakon nakon pola minuta i opet se vraća ona kantri gitara s početka pojačana nekim totalno neinspirativnim stilom.

Ja se inače uvek svađam sa ljudima koji ovako seciraju pesme, jer muzika bi trebalo da bude umetnost a ako je umetnost onda ne možeš da komentarišeš rever odela na autoportretu Van Goga nego komentarišeš sliku (pesmu u celosti). Na stranu što mene na tom autoportretu gospodin Van Gog uvek malo podseća na Čaka Norisa, ne bih da otvaram tu temu.

Elem, kako rekoh, ni ja ne volim ovakvo seciranje ali sam ovo morao sa uradim čisto da dočaram čitavu atmosferu albuma.
 
Album ima svoje svetle trenutke kao što su King’s Harvest ili A Statue of the King (koja je verovatno i najbolja na albumu) gde vokal zvuči dosta dobro plus je zvuk zamašćen solidnim rifovima ali i ove stvari takođe imaju svoje melodične momente koji nikako ali nikako ne upadaju dobro i zvuče kao da je neki naduvani producent greškom zalepio deo druge pesme usred postojeće. Pesme kao što su King Wants You imaju malo te Volbeat atmosfere ali nešto ispod toga grebe i ne da mi da u miru poslušam stvar jer opet fali ono nešto što bi me nateralo da ovu stvar pustim ponovo.
 
Realno, veliki plus albuma je što je zamišljen kao konceptualna priča, što je u današnjoj eri pravljenja plejlista i kupovina pojedinačnih pesama na iTunes – vrlo hrabar pokušaj. Ipak taj plus nije dovoljan da se otrgnem od utiska da bi uz ovaj album savršeno legla odrednica „Mc Donald’s metal“ jer je moja baba davno rekla kad je prvi put probala njihov čizburger – očima radost, guzici žalost.. Tako nekako i ovaj album zvuči. Naizgled sve je tu a nešto ipak fali.
 
Moje mišljenje je da je ovaj album pretenciozan i to ne uspeva da sakrije. Zvuči mi kao masturbacija na temu „vidite šta mi sve znamo da sviramo „. Mešanje žanrova može da bude fantastično kad je spontano i kad se bez pretenzija svi ti uticaji prepliću…ali ovaj album kao da pati od ego tripa gde bend pokušava da pokaže i dokaže sopstvenu muzičku relevantnost i svestranost.
Doduše koliko sam uspeo da primetim, dobio je dobre ocene na nekom sajtovima. Može biti da je ipak do mene. Preslušajte pa dajte svoj odgovor.
 
Piše Teodor Radović
Lista pesama:
01. Glory To Our King
02. Legend of The King
03. The King Welcomes You To Avatar Country
04. King’s Harvest
05. The King Wants You
06. The King Speaks
07. A Statue of The King
08. King After King
09. Silent Songs of The King Pt. 1 – Winter Comes When The King Dreams Of Snow
10. Silent Songs of The King Pt. 2 – The King’s Palace
 
2

Uz ovaj album bi savršeno legla odrednica „Mc Donald’s metal“ jer je moja baba davno rekla kad je prvi put probala njihov čizburger – očima radost, guzici žalost.. Tako nekako i ovaj album zvuči. Naizgled sve je tu a nešto ipak fali.

O autoru

Hardwired Crew

Dodaj komentar