Aliases band, photo Michael Ellen
Za ljude koji još ne poznaju vaš bend, možeš li mi reći kratku istoriju, kako ste se okupili, kako ste započeli bend?
Pin: Oformili smo ALIASES u Mačesteru, u Ujedinjenom Kraljevstvu. U to vreme sam živeo sa Leah-om, koja sada svira gitaru u bendu…
Ali ona nije svirala gitaru tada?
Pin: Svirala je gitaru, ali ne u bendu… Ja sam u to vreme radio na nečemu što bi se tehnički moglo nazvati „internet muzički projekat“ sa jednim bubnjarem. To je trebalo da bude samo internet projekat. Ali bilo je dosta disfunkcionalno i borili smo se da to opstane. Tako smo Leah-a i ja živeli zajedno i došli do ideje da bismo mogli da napišemo neke pesme zajedno. To smo i uradili. Počeli smo da pišemo. Kliknuli smo u tom momentu. Leah i ja smo veoma slični gitaristi. Zapravo, mi smo se i upoznali kada sam ja davao časove gitare, ja sam je podučavao. Počeli smo da pišemo pesme i to je bilo brilijantno. Nakon toga smo odlučili da to pretvorimo u bend, i na sreću, poznavali smo Darren-a iz drugog benda, i pomislili da bi on mogao biti pogodan, a on je poznavao Joe-a, basistu. Jay, bivši pevač, je iz Paiza, ali on je poslao nekoliko demoa i mi smo osetili da je on pravi čovek za nas, tako da se odjednom lokalni projekat pretvorio na dugokilometražni između Mančestera i Pariza. To je otprilike kako je počelo… Završili smo album, i naš prvi nastup je zapravo bio na Euroblast festivalu, 2010.
Kako si ti počeo da sviraš gitaru? Znamo kako je Leah počela, ti si je učio…
Pin: Ah, ne, nisam, učio sam je prilično kratko… Njoj se verovatno dopadao moj raniji rad pa je počela sa nekoliko časova… Ali ja… Ja nekako mislim da sam rođen sa gitarom.
Stvarno? Jesi li?
Pin: Mislim da smo uvek imali gitaru u kući kada sam bio mali…
Da li su tvoji roditelji muzičari?
Pin: Ne, ne uopšte! To je čudna stvar. Ali uvek smo imali gitaru. Počeo sam da učim da sviram sam, a onda sam, kada sam završio školu, osnovao bend. Bili smo školski drugovi. Pokušavali smo da razvijemo ono što smo želeli da sviramo, a svi smo međusobno bili veoma različiti. Onda smo se zapitali zašto ne bismo jednostavno pisali rifove koji bi bili tehnički zahtevni…
Kako si postao zainteresovan za technical metal? Ko ili šta te je privuklo?
Pin: Mislim da, kada smo počeli da sviramo techical metal, bilo je to samo zbog toga što smo razvili određeni zvuk gitara. Uvek smo bili pod uticajem različitih muzičkih žanrova. Bilo je nekako normalno da ne sviramo pravilne četiri četvrtine. Mi nismo mislili da radimo bilo šta naročito čudno sa muzikom. Nekako smo razvili naš sopstveni način… To je bila samo muzika. Ne pod obavezno techincal metal, nego nešto što smo tada jednostavno samo stvarali.
Pin (Aliases), photo Michael Ellen
Koji su tvoji muzički uticaji i koliko ti je važna njihova muzika?
Pin: Mislim da sam muzički pod uticajem svega… Bukvalno… Ja sušam jazz, slušam elektronsku muziku, pop… Ja volim muziku generalno. Ima stvari koje ljudi rade u različitim žanrovima, a koje ti ne radiš u svom, ali iz kojim možeš da naučiš i možda uradiš nešto novo… Ali ja nikad nisam bio band-boy. Ne postoji muzičar niti bend kojim sam ikada bio opsednut. Blizu tome, i jedan od mojih omiljenih muzičara je John Zorn, ali on je saksofonista, tako da on ipak nije direktan uticaj jer ja sviram gitaru a ne saksofon… Moj uticaj je sama muzika.
Kakva je metal scena u Velikoj Britaniji sada što se tiče vašeg žanra, da li se poznajete sa drugim bendovima, da li se družite, jeste li podrška jedni drugima?
Pin: Mislim da je metal scena prilično podeljena što se tiče žanrova, to predstavlja mali problem. Scena kojoj mi pripadamo je tech metal/progressive, i u našoj oblasti postoji veoma jaka zajednica. Komunikacija je laka zbog facebook-a i sličnih stvari, svi razgovaraju jedni s dugima i dobro se slažu.
Kako je rastanak sa pevačem uticao na bend?
Pin: To je bio prijateljski rastanak. Imali smo sreće što smo našli Joe-a Rosser-a. On je kao mi. On je ludak… On je baš onakva osoba kakva nam je u bendu falila. On je ranije bio u electronic metal bendu u kom je pisao veliki deo muzike i vokala, tako da je na neki način bilo potrebno vreme da se navikne na Aliases i novi zvuk. Mislim da je to na neki način bio proces učenja za njega.
Leah (Aliases), photo Michael Ellen
Kako ste ga pronašli?
Pin: Naš tonac je poznavao Joe-a dobro, i on je bukvalno rekao: „Poznajem lika. On ne svira baš uglavnom tu vašu vrstu muzike ali ima neverovatan glas i jedan je od najboljih pevača s kojima sam ikada radio kao tonac.“ Tako da ga je on jednostavno poslao nama. Posle Jay-a imali smo jednog pevača koji je bio tu kratko. Nekako nije išlo. Bila je to stvar sukoba ličnosti.
Koji su to kvaliteti koje Joe ima i koje su te navele da ga želiš u bendu?
Pin: On ne izgleda loše, što je dobro (smeh) pomaže kad u bendu imaš nekog takvog… On izgleda nekako kao bundeva.
Aliases band, photo Michael Ellen
(smeh) Bundeva?!
Pin: (smeh) Ali veoma zgodna bundeva! On je prilično mlad i enegičan… Sama njegova ličnost. Onaj osećaj kad upoznaš nekog i pomisliš kako ti se taj neko sviđa i imaš utisak da ga poznaješ dugo vremena. A on je upravo takav. Mislim da i muzički on donosi mnogo. Zaista ima neverovatan glas. On je sigurno najbolji vokalista sa kojim sam radio. On je doneo dosta novih ideja, popriličnan broj kul ritmova u pesmama… Ali on je muzičar, kao što sam ti rekao ranije, on je pisao većinu muzike u svom prošlom bendu. On je dobar gitarista i ne tako loš bubnjar, zna kako stvai funkcionišu, iako je elektronika bila ono što je radio sa prethodnim bendom a sad se našao među techical metal stavrima. On sada doprinosi u smislu programiranja i elektronske strane, što ne znači da smo sada techno metal bend, ali to daje određene slojeve muzici, a on je verovatno bolji u tome od mene. To je dobra stvar.
Kako biste opisali vaš nastup onima koji ga nikada nisu videli?
Pin: Ono što se od nas može očekivati je zategnuta svirka, mnogo kretanja, interakcija sa publikom, koju naročito sporovodi Joe. Mi uvek pokušavamo da damo najbolju svirku.
Novi singl je bio predstavljanje novog pevača?
Pin: Da!
Šta se dešava sa novim albumom?
Pin: Ne mogu da dam određeno vreme kada će izaći, ali što se tiče albuma, mi već imamo sve pesme, ali ih menjamo tokom procesa jer su one bile spremne pre nego što je Joe došao. Čim ih utegnemo i uvežbamo, snimićemo ih.
Pomenuo si da si mnogo puta bio u Srbiji. Kako ti se sviđa Srbija?
Pin: Uglavnom sam bio u Beogradu. Mnogo mi se svidelo! Ljudi su bili neverovatni. Vaše vreme je bilo fantastično! Tako ekstremno…
Vreme je ludo, zato ti se dopalo?
Pin: Da! Leta su prava leta. Možda je plus četrdeset malo preterano, ali mogu da izdržim. Zime su šašavo hladne… Mi to sve nemamo. Ljudi su fantastični, stekao sam mnogo prijatelja tamo. Vi takođe imate fenomenalnu hranu!
Koji su tvoji planovi, čemu se nadaš u narednih, recimo pet godina?
Pin: Želim da bend postane veći, želim da idemo na turneje mnogo više, ali mislim da je ključna stvar u tome da budemo produktivniji. Sada trenutno imamo idealni line-up ljudi u bendu, želim da stvaramo muziku brže. Mi smo bend koji tehnički postoji tri godine, a mi toliko dugo čekamo da stvorimo naš prvi album, tako da ja samo želim da ubrzam produktvinost, da sviramo više… Da dođemo u Srbiju da sviramo! Voleo bih da tamo sviramo! Nisam baš siguran kako tamo stvari stoje. Kada sam ja bio u Srbiji, ova scena nije bila bas veoma jaka, ne znam kako je sada…
pripremila Milica Marić