Florence + The Machine – „How Big, How Blue, How Beautiful“ (2015)

FLORENCE + THE MACHINE
„How Big, How Blue, How Beautiful“
Indie Pop
(Island Records, 2015)

Iako muzički album deluje manje teatralno u odnosu na prethodna izdanja, dubina njenih emocija i jednostavnost kojom vas uvlači u svoj svet zadržavaju gigantske veličine. Ovaj put centar vaše pažnje skreće sa sebe. Ovaj put svetla padaju na ono što ima da kaže svojim pesmama.

Uvek stremeći ka grandioznim veličinama, Florence Welch se novim albumom, koji nosi naziv „How Big, How Blue, How Beautiful“, polako udaljava od bajkovitih scenarija i nudi jedanaest pesama sa kojim možete više da se poistovetite. Iako je sam glas dovoljan da unese dovoljno magije, ni ovoga puta ne štedi se na  strani horskog pevanja, slojevitih instrumenata i ambijentalnih efekata koji su u toj kombinaciji na granici haotičnog. Čini se da Florence, uz podrazumevano veličanje i teatralnost, uvek zna gde se nalazi granica između stvarnog i imaginarnog. Na toj granici uvek vešto lebdi, vuče vas i baca svojim emocijama sa jednog na drugi kraj ova dva sveta.

Ovim albumom Florence silazi sa vanzemaljskih visina i približava se prosečnom slušaocu, prvenstveno tekstovima, koji se skoro isključivo vrte oko neuspele veze kroz koju je prolazila od kako je izbacila svoj drugi studijski album. Nastojeći da vas odvuče i zarobi u svoj svet, bez ikakvog razmišljanja i želje za opiranjem, ubediće vas da je upravo njen raskid jedan od najdramatičnijih u istoriji, ikada. Iako muzički album deluje manje teatralno u odnosu na prethodna izdanja, dubina njenih emocija i jednostavnost kojom vas uvlači u svoj svet zadržavaju gigantske veličine. Ovaj put centar vaše pažnje skreće sa sebe. Ovaj put svetla padaju na ono što ima da kaže svojim pesmama.

Album otvara apsolutni hit i verovatno najveći plus ovog izdanja – „Ship To Wreck“. Zatim se nižu „What Kind of Man“, „How Big, How Blue, How Beautiful“… Svakom narednom pesmom pokazuje zašto je upravo ona na samom tronu što se tiče kombinacije dance i indie pop melodija. Uz sve ovo, na ovom albumu ostavljeno je nešto više prostoru rock zvuku i električnim gitarama, što samo još više doprinosi slojevitim momentima.

Iako ovaj album nije ništa drastično drugačiji od prethodnih, primećuje se doza ozbiljnosti, sazrevanja u pogledu emocija i načina na koji one isplivavaju na površinu. Uvek sklona dramatizaciji i preuveličavanju, na svoj veoma jedinstven i umetnički način, Florence Welch je uspela da haos, bol, nesigurnost, ljubomoru i samoću pretvori u jedan odličan album, dodajući mu određenu dozu spiritualne dubine, a pritom se kilometrima udaljavajući od mraka kojim je bio obavijan album “Ceremonials”.

Jedna od stvari koje čine ovaj album jednim od najjačih izdanja koje je Welch ponudila, jeste produkcija za koju je bio zadužen Markus Dravs. Dovodeći do minimalnosti (koliko je to moguće kada je u pitanju ova diva) u bilo kakvim dodatnim efektima, dovodi do toga da se u prvi plan stavljaju umetničke sposobnosti koje Florence ima da ponudi. Nikada više iskrena, nikada više direktna, otvorena i emotivna, Florence je napravila pravi korak u cilju približavanja publici. „How Big How Blue How Beautiful“ je kao i sve što ova žena dotakne stvoreno za veliku binu, stvoreno za scenu.

Piše Tamara Samardžić

Lista pesama:

01. Ship To Wreck
02. What Kind Of Man
03. How Big, How Blue, How Beautiful
04. Queen Of Peace
05. Various Storms & Saints
06. Delilah
07. Long & Lost
08. Caught
09. Third Eye
10. St Jude
11. Mother