ZOSTER – „Srce uzavrelo“ (2015)

Nakon tekstualnog dometa koji je imao prošli album, i nakon hitova i melodija koje su sadržali prva dva izdanja, realno, jako je teško snimiti album koji je istovremeno tekstualno moćniji i muzički primamljiviji i širim masama i onim probirljivim slušaocima. Međutim, bitno je primetiti da “Srce uzavrelo” pre svega stavlja u prvi plan stihove, više nego bilo koji drugi album do sada. “Imači kada” je nešto slično radio, ali je sadržao i dalje neke odlične i opasne melodije, dok ovo izdanje muziku maksimalno doživljava kao podlogu za ono što tekstopisac i pevač ima da kaže, tako da… pravih hitova ovde nema. Muzika je jednostavna, hipnotišuća i najčešće se sastoji od periodičnih gitarskih rifova i tečnih Hammond melodija. Izgleda da su raniji hitovi “zloupotrebljeni” kako bismo sada mogli da čujemo neke ozbiljne i lucidne stihove, prepune zanimljivih i intrigantnih metafora.  Zapravo, imamo osećaj kao da slušamo isprekidane fragmente tokova misli, bez konkretnog početka i bez pravog kraja, koji u svakoj pesmi čine zasebnu celinu i dotiču se određenih tema.

Raniji tekstovi su nagoveštavali da Mario voli da piše o toj neprekidnoj unutrašnjoj borbi i zapravo jedinoj realnoj borbi koju možemo nadmašiti. “Srce uzavrelo” izbacuje na površinu upravo sva ta snažna osećanja i emocije koje nas svakodnevno prožimaju, od nada, razočarenja i nemoći, pa do hrabrosti potrebne da se te unutrašnje prepreke prevaziđu i iz borbe izađe kao Čovek. Skriveni recept za prevazilaženje tih “nepoželjnih” osećanja kriju se u numeri “Brod koji tone”, i sastoji se u jednostavnom prepuštanju i predavanju tim emocijama, jer bez obzira što ih doživaljavamo kao teške, pokušaj kontrolisanja istih može samo pogoršati unutrašnju situaciju: “…i dok tonem s brodom koji tone, i dok zvona zvone, iako nisam kapetan, ja sam sretan, i dok tonem s brodom koji tone, i dok mnogi se bore, iako nisam kapetan, ja sam spreman da se predam“. Čak i se i čuvene teme o GavriluPrincipu dotakao kroz jednu potpuno drugačiju perspektivu, suzdržavajući se da ga smesti u bilo koju kategoriju, već pokušavajući da opiše šta se zbivalo u Gavrilu tokom života u takvom surovom sistemu: „…kada se u Bosni plus i minus izjednači,  i kad se um pomrači i niko nikom ništa ne znači…“ Naravno, nije izostala ni ona priča o čisto spoljašnjoj borbi i neka vrlo konkretna upozorenja o globalnim nepogodama koja vrlo lako mogu zadesiti čovečanstvo: „…mogla bi glad svetom zavladati, ili kakva bolest se na nas povaljati, ja imam sreću pa se često prežderem, ali uvek prije ruke operem, ali vi, znate li šta se sprema, znate li da glad oči nema…“.

Zoster su morali da pređu dugačak put od studentskih igrarija sa reggae i ska muzikom kako bi postali ozbiljan i iskusan rock sastav koji zvuči kao da iza sebe ima više od 100 godina stvaranja. Zaista, kada slušamo recimo ovaj album i one prve radove, razlika je toliko velika da je gotovo nemoguće pomisliti da je sve to radio isti bend. Ali, ono što je zasigurno zajedničko za sve albume, jeste da Zoster sve rade prema svom trenutnom osećaju, samouvereno i odlučno. Takav pristup potkrepljen sa fenomenalnim pesničkim talentom i osećajem za zarazne melodije može dati samo istinski kvalitet, tako redak i potreban u ovim vremenima. 

Piše Nenad Pekez

Lista pesama:

1. Gavrilo
2. Brod koji tone
3. Ko Kain i Abel
4. Ja znam da izgledam
5. Plačeš
6. Sudbina
7. Mi nemamo neprijatelje
8. Volio sam te
9. Osjećam se
10. Brodom koji tone