IZDVAJAMO SPECIJAL

Zašto volimo DOG EAT DOG?

Written by Hardwired Crew

Dog Eat Dog je jedan od onih bendova koji se, čini se traju celu večnost. Potpuno opravdano! Ove godine slave čak 28 godina postojanja tokom kojih su uspeli da očuvaju svoju nezavisnost od mejnstrima, i dalje mešajući hardcore punk sa rep muzikom.

Upravo tako su i počeli kada je bend oformljen u Nju Džersiju. Brzo se pročulo za njih, uz hitove „No Fronts“, „Expect the Unexpected“ i „Who’s the King” koji su i sada obavezni na njihovim set listama. Od starta su žestoko krenuli sa svirkama, i to uglavnom po Evropi gde su i doživeli najveći uspeh i imaju ogromnu bazu fanova. Usledila je MTV nagrada koja je samo učvrstila njihovu popularnost, ali i status inovatora jer su doneli potpuno drugačiji zvuk – punk koji su oplemenili elementima fanki muzike, ska i hip hopa.

Govoreći o tome koliko je neobično to što su u Americi tek u neku ruku dobili priznanje za svoju muziku, dok su u Evropi izuzetno popularni, članovi benda kažu da im je to sjajno. Kao da “vode dvostruki život”.

„U Evropi su nas u jednom trenutku fanovi prepoznavali na ulici, a u isto vreme tada smo mogli da odemo kući i da niko ne pravi frku oko popularnosti. Bilo je kao da je slava neko mesto koje možemo da posetimo i onda se vratimo u realnost. Sećam se da sam 1994. sreo ekipu iz Green Day jer smo bili u istom hotelu i rekao sam im kako su postali ekstremno popularni u Americi a oni su mi samo rekli: “Da… Tako nam kažu svi prijatelji ali mi nismo bili kući mesecima” ispričao je John Connor, frontmen benda od samog početka.

Nakon žestokog starta, Dog Eat Dog je imao puno problema, pre svega sa izostankom podrške izdavača, ali i odlaskom nekih ključnih muzičara iz benda.

„Nikada nije bilo reči o tome da bismo mogli da prestanemo potpuno da postojimo i radimo zajedno. Priznajem, 2003. smo bili maltene na dnu i nismo bili sigurni šta će dalje da se desi sa nama. Međutim, pronašli smo rešenje. Uz to, bend nikada nije prestajao da ide na turneje. Da, radili smo i na drugim projektima, i bilo je razloga zašto nismo mogli da snimamo zajedno, ali se Dog Eat Dog nikada nije raspao kao bend“ rekao je Dave Neabore, basista i takođe jedan od osnivača benda.

Dog Eat Dog u Beogradu 2014. godine, photo Aleksa Vitorović

POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE SA NASTUPA
BENDA DOG EAT DOG 2014. GODINE U BEOGRADU

I definitivno je bio u pravu jer se bend vratio na scenu sa novim pesmama, i to kakvim. Napravili su novi demo materijal 2004. koji je toliko dobro prihvaćen da su imali čak  50 svirki te godine. Odmah nakon toga usledio je pravi povratak Dog eat Dog sa 12 novih pesama  među kojima su „M.I.L.F.“, „Hell Yeah“, „E.S.B.“ i „Cannonball“ koje su izazvale opšte oduševljenje kod publike, naročito na živim svirkama. Imali su ih te godine 75.

Uspeli smo da poslednjih godina imamo kontinuitet koncerata po Evropi. Oslobodili sno se obaveza prema menadžerima i izdavačkim kućama i sami vodimo računa o svom poslu i muzici. Dog Eat Dog je primarno bio bend sa “skraćenim radnim vremenom” ali uspevali smo da bar tri meseca tokom godine budemo na turneji. Počeli smo i da pišemo i snimamo nove pesme, prvi put posle 11 godina. Ima tu elemenata “old school” Dog Eat Dog, ali u isto vreme osećamo da ovo novo poglavlje za nas ima i neke sveže elemente“ kažu o svojim planovima pred nastup na Lake Festu 2019. godine.

Upravo to je ono što publika voli kod njih – nema odustajanja, nema žaljenja za propuštenim prilikama, nema svirke a da na njoj sve ne pršti!

Slavimo 28 godina postojanja u aprilu ove godine. Da mi je neko rekao kada smo osnovali bend da ćemo ovoliko da trajemo ne zbog pukog trajanja benda, nego zato što smo uspeli da ostanemo prijatelji, ja mu ne bih verovao. Ima trenutaka kada pogledam unazad i pomislim “šta da je bilo ovako ili onako”, ali definitivno ni za čim ne žalim. Bend je bio pravi blagoslov za sve nas. Deliti muziku sa svetom i izaći na scenu da zabavljate publiku, to je dar“ kaže Connor.