Ova godina počela je prilično tužno za muziku, ali i druge oblasti umetnosti. Napustili su nas velikani kao što su David Bowie, Prince, Alan Rickman, Harper Lee i mnogi drugi. Nismo mogli da se ne zapitamo zašto, a to isto je uradila i ekipa okupljena na sajtu iflscience.com. Oni su uradili i istraživanje na tu temu, a mi smo odlučili da ga prenesemo u celosti.
U slučaju da niste primetili, 2016. je do sada bila užasna godina za smrti poznatih. Prošlo je tek nekoliko meseci, a već smo se oprostili od ljudi kao što su glumac Alan Rickman, producent David Gest, biograf Howard Marks, arhitekta Zaha Hadid, rvač Chyna, pisac Harper Lee, komičarka i glumica Doris Roberts, David Bowie, a sada i muzički pionir Prince. I tu nije kraj liste.
Između svih sujeverja, ideja o kletvama i teorija zavere, da li je moguće pronaći pravi razlog ovakve statistike? Postoji nekoliko teorija koje se pominju.
Pre svega, nije reč striktno o našoj mašti ili društvenim mrežama koje doprinose utisku da je više poznatih umrlo ove godine. Urednik čitulja BBC, Nick Serpell, opisao je broj smrti poznatih ličnosti ove godine kao „fenomen“. Takođe, pomenuo je i rast ovakvih slučajeva prateći statistiku iz godine u godinu za isti period – od pet do aprila 2012. godine do 24 do aprila 2016.
Jedna od teorija je da je ovo period u kom „baby boomer“ generacija dolazi do kraja svog života. U posleratnim godinama, između 1946. i 1964. godine, dogodio se veliki rast populacije u mnogim zemljama Zapadnog sveta. Sada, kada se ova generacija nalazi u drugoj polovini svojih života, ima smisla tvrdnja da izgleda kao da umire više poznatih ljudi, zato što generalno umire više ljudi.
The Telegraph se bavio ovom teorijom analizirajući broj smrti na nedeljnoj bazi za 2016. godinu, koristeći podatke Nacionalne kancelarije za statistiku Engleske i Velsa (ONS). Tokom poslednjih pet godina, beleži se povećanje od 3 procenta. Ipak, zastupnik ONS kaže da je takva varijacija u granicama normale.
Ipak, uz argument o „baby boom“ generaciji, treba dodati da su deca rođena 40-ih, 50-ih i 60-ih prvi nosioci pop kulture. Povećanjem prihoda, masovnom produkcijom TV sadržaja i pojavom zvezde kakva je bio Elvis, generacije odrasle 50-ih i 60-ih godina su prve koje su se susrele sa pojavom „selebritija“, a neki su to u postali. Možda je upravo u pitanju procenat slavnih prema broju stanovnika iz ove generacije, a ljudi koji su sada u svojim pedesetim, šezdesetim i sedamdesetim godinama?
I zaista, Prince, Alan Rickman, David Bowie, svi mogu da se iskoriste kao argument u prilog „baby boom“ teoriji. Pritom stavimo sa strane „ekstreman stil života“ koji su neki od njih vodili (bez pominjanja imena).
Argumet koji podržava ideju o više slavnih iz tog perioda može da se poveže i sa kriterijumom koji danas čini nekoga slavnim, a koji je drastično pao. Danas, 15 minuta slave može da traje ceo život. Imajući to u vidu (a ovo je subjektivno), 2016. se zaista čini prilično nemilosrdno prema poznatima koji su stekli mitski status, bili naširoko cenjeni i voljeni. Sa druge strane, publika je mahom indiferentna na eksploziju zvezda „rijaliti“ televizije i drušvenih mreža.
Monogi smatraju da je rast društvenih mreža odigrao svoju ulogu u ovom fenomenu. Tokom protekle decenije, naučili smo da komuniciramo mnogo rasprostanjenije i neuporedivo brže. To može da znači da su smrti poznatih sada mnogo glasnije i šire prenošene. U ranijim periodima vest o smrti poznate osobe našla bi se u vestima, možda u jednočasovnom TV specijalu, i u najboljem slučaju koncertu u njenu čast. Sada, na drušvenim mrežama postoji konstantan protok posveta, omaža ili anegdota. Možda brojke nisu više, ali je pecerpcija veća.
Na kraju, sve ovo bi mogla da bude i slučajnost. Slučajnosti ne pamte, kaže izreka – a izgleda da nemaju ni srca. „Pikovi“ na grafikonima koji se čine kao čiste anomalije svakako su mogući, prostom prirodom nasumičnosti. Ali, nauka ne voli da prepusti bilo šta slučajnosti. Tako da, naredne godine će pokazati da li je ovo trend, slučajnost, ili pitanje percepcije.
Nick Serpell sa BBC je ubeđen da će se ovaj trend nastaviti u narednih najmanje deset goidina, ali jedino vreme može to da potvrdi. U međuvremenu, slušajte još više muzike, čitajte više knjiga, gledajte više filmova, više se smejte, i nemojte prestati da imate heroje.
https://www.youtube.com/watch?v=jBuwC4VJi50
Autor: Tom Hale
Izvor: IFLScience
Preveo i prilagodio: Miljan Milekić
