Nastup “šamana električne vere“ dugo se očekivao u Srbiji. Nakon poslednjeg održanog u novosadskoj Sinagogi 2011. godine, David Eugene Edwards dovodi svoj muzički hram WOVENHAND pravo u salu Amerikanabeogradskog Doma omladine. U misiji širenja “vere“ po Evropi, u okviru koje predstavljaju svoj poslednji spis, “Refractory Obdurate“, svojim prisustvom, Wovenhand je podržala zavodljiva trojka, MARRIAGES.
Marriages uživo u Beogradu 2015. godine, photo Tamara Samardžić
Iako diskografski mlad bend, Marriages čini paket muzičkih istomišljenika sa dugogodišnjim sviračkim iskustvom u okviru bendova Red Sparowes (Emma Ruth Rundle, Greg Burns) i The Nocturnes (Andrew Clinco).Nakon što su nedavno objavili svoj debi full-length za Sargent House, “Salome“, Marriages su u intervjuu koji su dali za čitaoce Nocturne magazina, a koji ćete uskoro moći da pročitate na našim stranicama, dali svoje viđenje onoga što “Salome“ predstavlja, a koje su kroz sinoćni nastup ubedljivo i demonstrirali.
Koncert je otvoren ambijentalnim paketom „Ride In My Place“ i „Body of Shade“ koje ujedno otvaraju i debi EP izdanje benda, “Kitsune“ (2012). Furiozno, i bez pauze, opus sa pomentuog izdanja je nastavljen, ovaj put kroz pesmu „Ten Tiny Fingers“. U svojoj gitarskoj interpretaciji, uz bubnjara Andrew-a i basistu Greg-a, Emma je, zavodljiva i u svojoj pojavi i u svom glasu, opijatski delovala na publiku.
Početak “Salome“ priče označio je Greg za klavijaturama i pesma “Southern Eye“. Prodornost u interpretaciji vokala sačekala nas je izvođenjem “Santa Sangre“. Dugo atmosferično poigravanje na instrumentima između pesama ostaviće prostora za snažan talas najavnog singla sa novog albuma, “Skin“. Bez ikakvog dijaloga sa publikom, uronjeni u svoju izvedbu, Marriages su izveli i naslovnu pesmu,“Salome“, tokom koje je Emmaekspresivno i u nekoj vrsti agonije, izbacivala svu emociju iz sebe ponavljanjem fraze “I will break your body, I will tear you down“... Intenzivno i očaravajuće u izrazu. Uz ukazivanje na to da im je čast što imaju priliku da sviraju pred nama, Marriages su zatvorili svoj performans izvođenjem “Part The Dark Again“, koja je svojom shoegaze atmosferom hipnotisala prisutne i dobro ih osvestila pred nastup šamana.
Marriages uživo u Beogradu 2015. godine, photo Tamara Samardžić
Pojašnjenje događaja na kom smo se obreli pružiće uvertira “In The Temple“, koja je označila početak nastupa za Wovenhand. Edwards, Ordy, Chuck i Neil su, za svojim instrumentima, već rasplamsanu atmosferu odveli do granica usijanja prvim rifovima za “Hiss“. Zapovednim stavom, Eugene-ova propoved je šamarala sve prisutne, i jedino što smo mogli jeste da se prepustimo i da mu verujemo. “Their light for darkness, their bitter for sweet…“ i iznova naleti terapeutskih rifova. Osvrt na album “The Laughing Stalk” (2012) usledio je izvođenjem pesme “Closer“, koja je u svojoj živoj verziji dobila potpuno novo ruho. Energično i zapovedno. Intenzivne deonice kroz zvuk udaraljki donele su “Maize“ u već izgrađeni hram u kom smo se zatekli.
Wovenhand uživo u Beogradu 2015. godine, photo Tamara Samardžić
U ovakav duhovni splet ubačena je i “Masonic Youth“. Atmosfera je snažno temeljena, a iz nje su izranjali Eugene-ovi povici: “Who will hide me in the fowl air of my own heart’s desires…“. Na eksplozivnu završnicu pesme, odlično se nadovezala sledeća, “King O King“. Smireniju atmosferu, ali jednako hipnotišuću, izazvala je “El-Bow“, inače jedina pesma sa novog albuma koju je pisao čitav bend. Momenat kada je David odložio svoju gitaru i uzeo bendžo, nagovestio je koja nas stvar očekuje – “Corsicana Clip”. Nakon nekakvog usuda i loše sreće koja je ispratila prvo izvođenje ove pesme, uz vidnu David-ovu borbu sa neposlušnim pedalama i prekinutim kablovima, ubrzo je, uz gromoglasnu podršku publike, stvar normlizovana i odsvirana ispočetka. I to kako je odsvirana!
Wovenhand uživo u Beogradu 2015. godine, photo Tamara Samardžić
Iako retko svirana na turneji, bez prilike da se upoznamo sa nekim živim snimkom njenog izvođenja, prodorna gitarska putanja nas je jasno uvela u “King David“ priču. Stihovi otpevani u transu, “Are you the one, are you the Son, look here… there is no other“ i David koji preživljava svaku reč pred nama. Oživljavanje novoopusne poezije produbljeno je kroz maestralnu “The Refractory“. Aranžerski drugačije predstavljena u odnosu na studijski snimak, usledila je “Obdurate Obscura“, gde se osnovna tema mogla prepoznati jedino kroz vokal, što još jednom potvrđuje David-ove zamisli i „crpljenje srži pesama dok ih snima, ne mareći za to da li će moći u takvom obliku da ih izvede uživo ili ne“ (David Eugene Edwards – Put šamanskog umetnika). Usledilo je i kolektivno buđenje iz transa uz “Long Horn“ koja je u svom toku demonstrirala instrumentalnu silu. Rifovi naredne pesme, koji su počeli da se kovitlaju, uz prodorno “Master say on“, doneli su “Field Of Hedon“ u velikom svetlu.
Wovenhand uživo u Beogradu 2015. godine, photo Tamara Samardžić
Usledila je pauza i povratak Wovenhand-a na bis. Nešto sporijeg tempa, otpočinje “Salome“ koja je prikazala David-a u demonstraciji sumanutih gestikulacija. U približavanju indijanskih obreda, uz neretko zastrašujuću mimiku, David je srčano iznosio stihove “dance away Salome“, uz gitaristu Chuck-a koji mu se neretko pridruživao na vokalima.
Uz zahvalnicu upućenu publici i Marriages kao gostima na nastupu, Wovenhand zaokružuju nastup pesmom “Good Shepherd“, čijim izvođenjem je celokupan “Refractory Obdurate“ opus pokriven, a koncert naizgled zaključen. Naizgled, jer kada je delovalo da je završnica pred našim očima, David se, bez pratnje benda, vraća na binu uzimajući svoj bendžo. Izvodeći “Whistling Girl“, ostvaren je pomen i na “Mosaic“ album i evocirana 2006. godina. I kada je zaista delovalo da je kraj koncerta pred nama, Ordy, Chuck i Neil se trkom vraćaju, hvataju svoje instrumente i sviraju njeno veličanstvo, “Glistening Black“.
Wovenhand uživo u Beogradu 2015. godine, photo Tamara Samardžić
Emocije koje David Eugene Edwards prenosi svojom nastupima teško su pojmljive. On čupa svoje srce i nesebično nam ga predaje. Boraveći na granici realnog i snoviđenog sveta, David uzrokuje stanje izmenjene svesti i kod svoje publike, čime uveličava svoj šamanski isceliteljski proces dovodeći prisutne do apsolutnosti bića i samodovoljnosti.
Wovenhand uživo u Beogradu 2015. godine, photo Tamara Samardžić
Njegovi pratioci dolaze iz mnogih muzičkih priča. Bilo da su gothic rock poštovaoci iz Srednje Evrope, ili black metal ovisnici sa Skandinavije, ili punk skupina iz Novog Sada, bez obzira na njihov muzički ukus, svi jednako uzbuđeni dolaze da ga vide kako svira i preplavljeni su iskrenošću njegovog glasa. David Eugene Edwards je čovek koga svi zaljubljenici u muziku poštuju i čovek koji je dugometražnim i profilisanim nastupom, svoje obećanje, “Uživo želim da vam rasporim grkljan muzikom, da vas sameljem u deliće!“, sinoć itekako i otelotvorio.
Piše Nevena Balalić fotografije Tamara Samardži,ć
