IZVEŠTAJI SA FESTIVALA

Winter Carnage Festival 2013 – Stara škola za stare i mlade

winter-carnage-fest-belgrade-2013-featured
Written by Boban Pantoš

Posle otkazivanja bendova GOSPEL OF THE HORNS i NETHERBIRD, Winter Carnage festival se faktički pretvorio u poveći domaći metal festival, dok su jedni hedlajneri bili stranci. Prilično interesantna postavka bendova izmamila je solidan broj ljudi, tako da je klub Gun bio dobro popunjen. S druge strane, pitanje je koliko je bilo prodatih karata, jer je sigurno bilo mnogo ljudi koji su ušli preko osam bendova, spiskova i slično. No, to je stvar organizatora tj. Zlabog Promotions-a, a kad smo već kod njih, još jednom im treba pružiti ruku na dobroj organizaciji.

alitor-live-winter-carnage-fest-2013-photo-marko-ristic

Alitor na Winter Carnage Festu 2013. godine, photo Marko Ristić

Da, bilo je pritužbi da je cena karte previsoka. 700 dinara za osam bendova je mnogo? Uz dužno poštovanje prema svima, uz apsolutnu svesnost da kao pojedinci veoma loše živimo i da zaista vlada ogromna besparica, 700 dinara samo za jednu od dve hedlajn grupe koje su nastupile je super cena, a kamoli za još šest bendova. Da, bilo je pritužbi zbog još jednog koncerta u Gun-u. Slažem se, i meni je taj prostor dosadio, ali Beograd nema bolji prostor, produkcijski zadovoljavajući, a finansijski pristupačan kao Gun. Ruku na srce, više bih voleo da se ovakvi koncerti nekad održe u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, ali očigledno tako nešto nije lako odraditi iz više razloga. Uostalom, jedni od hedlajnera ovog festivala, Norvežani ENDEZZMA, nastupiće 5. marta u Jagodini, u klubu Talir, pa je to odlična prilika za sve koji su se uželeli nekih drugih prostora i gradova…

deeper-down-live-winter-carnage-fest-2013-photo-marko-ristic

Deeper Down na Winter Carnage Festu 2013. godine, photo Marko Ristić

Svirka je počela na vreme, ali kako to obično biva kada učestvuje veliki broj bendova, vreme između nastupa se oteglo, pa je ceo karavan počeo da kasni, što je koncertu dalo novi šmek. Publika je zaista bila raznovrsna, a bilo je lepo videti mnogo mladih ljudi, faktički klinaca koji su tek na početku, nazovimo ga tako, svog metal puta. Od opskurnih black fanova, preko death fanatika, pa sve do thrash-era u dubokim belim patikama, publika je još jednom dobila pozitivnu ocenu. Naravno, bilo je dosta onih kojima je bitnije da nameste frizuru ili izbace jezik patika iz farmerki nego da čuju bendove, ali šta da se radi, živimo u takvom vremenu…

vehementer-live-winter-carnage-fest-2013-photo-marko-ristic

Vehementer na Winter Carnage Festu 2013. godine, photo Marko Ristić

Čast zagrevanja i rashlađivanja, odnosno podrške pre i posle svirki hedlajnera imali su bendovi ALITORDEEPER DOWNVEHEMENTERDEADLY MOSHSOUL IN CAGE i ZLOSLUT, od kojih bih izdvojio Deadly Mosh, jer je taj sastav pokazao najveći potencijal. Hitični su, a opet žestoki, tako da je i prijem kod fanova bio sasvim solidan. S druge strane, najviše sam očekivao od nastupa Vehementer, pa sam se i razočarao jer je njihov nastup bio prosečan. Međutim, lično gledano, najslabiji udarac zadali su upravo – Endezzma.

endezzma-live-winter-carnage-fest-2013-photo-marko-ristic-1

Endezzma na Winter Carnage Festu 2013. godine, photo Marko Ristić

Čitali ste u intervjuu sa ovim Norvežanima da iza njihove osnovne ideje, ideje vodilje, leži zanimljiva teorija kako je smrt zajedno sa nama od rođenja, pa je njihov izgled bio veoma prikladan toj tematici. Sa vizuelne strane itekako ubedljivi, ali sa muzičke – ne baš. Na snimcima bolje zvuče nego na bini, odnosno sinoć. Možda nije bio njihov dan, ali mora se napomenuti da imamo nekoliko domaćih black bendova koji bi ovaj sastav razjurili sa stejdža. Endezzma, u osnovi svira nešto što se (ne)popularno naziva black ’n’ roll, u live izvedbi krajnje prosečnog i praznog izraza. Jednostavni ritmovi, podosta dosadni rifovi, a ni Mortem nije imao najbolje vokalno veče. Ipak, oni su faktički tek na početku karijere, a sinoćnom svirkom su pokazali da mesta za napredak itekako ima. Pesme sa njihovog debi albuma „Erotik Nekrosis“ neuporedivo bolje zvuče na CD-u nego sa bine, što nije pozitivno za pomenuti stil.

bombarder-live-winter-carnage-fest-2013-photo-marko-ristic

Bombarder na Winter Carnage Festu 2013. godine, photo Marko Ristić

Rane usled male razočaranosti Norvežanima zalečili su mi istinske legende jugoslovenske rock scene – BOMBARDER. Bombarder je toliko veliki bend, usviran do bola, da bez problema mogu da ih zamislim na solo koncertu na Hipodromu ili Partizanovom ili Zvezdinom stadionu. Na stranu što nisu toliko popularni, ali je činjenica da takav prijem zaslužuju nakon svih ovih godina. Nešo, taj stari vuk i majstor, suvereno je vladao binom i, uz stare i novije Bombarder hitove, karakterističnim humorom uveseljavao prisutne fanove. Čini mi se da je na njihovih nekoliko prethodnih koncerata koje sam imao prilike da vidim atmosfera bila mnogo bolja od one sinoćne, ali to je više zbog toga što su mnogi klinci imali prilike da ih gledaju po prvi put. Da, primetila se ta znatiželja – mnogi su samo stajali želeći da vide to čudo zvano Bombarder. A to čudo ponudilo je eksplozivan repertoar kakav nemaju mnogo poznatiji inostrani thrash i speed sastavi. Ushićenost publike tokom odlično izvedenih himni poput „Speed metal manijak“ ili „Kuga“ teško je opisati, odnosno dočarati. Još teže je opisati kako je Nešo iskusno privolio namrštenog i nabildovanog lika iz obezbeđenja da „pređe na našu stranu“. Jednostavno, morali ste biti tamo. Ako niste, pa šta reći… Vi gubite.

About the author

Boban Pantoš

Journalist

Contact
boban@hardwiredmagazine.com

Leave a Comment