Ok, šta je još potrebno da se desi? Beograd je protekle večeri posetio jedan od najvećih modernih metal bendova poslednje decenijie, bend okićen nagradom za najboljeg britanskog debitanta 2012. godine magazina Kerrang! i nagradom magazina Metal Hammer u kategoriji “Breaktrough Artist“. Bend koji je tokom protekle četiri godine uz dva veoma cenjena albuma nastupio na glavnim binama festivala kao što su Download i Reding & Leads, dok su nezaobilazni bili i na mestima kao što su Nova Rock, Wacken Open Air, Groezrock, Rock am Ring ili Rock in Park. Bend koji je išao na turneje sa velikanima kao što su In Flames, Bring Me The Horizon, Papa Roach, Asking Alexandria, Bullet For My Valentine ili Architects. Bend koji je tokom proteklih nekoliko godina “obrnuo“ planetu uzduž i popreko. Ipak ni to nije bilo dovoljno da klub Doma omladine Beograda bude ispunjen do poslednjeg mesta, i nije se tražila karta više.
Ipak, ovo nije bio neuspešan koncert, ne sa ovakvim bendovima i ovakvom publikom. Uprkos možda manjoj bini, manjem prostoru i publici od one na koju su navikli, While She Sleeps su pokazali zašto su tu gde jesu, zašto se ljubav njihovih fanova graniči sa fanatizmom, i zbog čega se o njihovim koncertima toliko priča.
Znajući da imaju vernu bazu fanova u Srbiji, ljude koji su (ili smo?) spremni da potegnu do Budimpešte, Beča ili Ljubljane kako bi ih čuli, i to ne u zanemarljivom broju, ovim koncertom su želeli da se na neki način oduže svima njima. Bend je još uvek željan svirke, gladan kilometara i spreman da se bori i probija na svakoj novoj bini i u svakom novom gradu, kao da su tek počeli i da su tek izašli iz svoje baze u Šefildu. Tu glad publika je hranila energijom što je atmosferu u vrlo kratkom roku dovelo do usijanja, uz vrlo male oscilacije.
Od moćnog otvaranja sa “Brainwash“ nije prošlo mnogo do potpunog ludila u publici izazvanog već sledećom – “This Is The Six“. Reakcija publike bila je iznenađujuća kako za bend, tako i za nju samu, te je to samo dodatno pojačalo utisak. Setlista je bila sjajno izbalansirana – divljina i haos koje nosi “Brainwashed“ presečene sa medolijom i himničnošću koje poseduje debi dovele su do smenjivanja šutki sa horskim pevanjem svake reči, do nivoa pucanja glasnih žica. Bend je, uprkos ogradi, često cirkulisao na relaciji bina – publika, te smo ih viđali kako na rukama prvih redova, tako i sad instrumentima u centru zbivanja.
Nizale su se “Death Toll“, nova “Civil Isolation“, “Our Legacy“, i posebno emotivno dočekane “Seven Hills“ i “Our Courage, Our Cancer“. “Crows“ je dobila novo ruho kada su se bendu na bini priključili Kaya Tarsus i Chris Pritchard iz Blood Youth, što je gitarista Mat Welsh iskoristio da ode do šanka – na rukama publike, naravno. Za sam kraj ostavljena je “Four Walls“, najveći hit sa aktuelnog albuma, ispraćena horsnik pevanjem, a koju je vokal, Lawrence Taylor dočekao viseći sa konstrukcije bine. Iako je sam set možda za nijansu kraći nego što smo se nadali, te da je možda zafalila poneka pesma – u prvom redu “Death Behind the Eyes“, to nikako nije pokvarilo utisak, a petorka se odužila tako što se nakon koncerta satima družila sa fanovima, kako u klubu, tako i ispred njega.
Osim hedlajnera, publika je imala priliku da čuje još jedan mlad bend koji stiže iz Velike Britanije. Slično kao i While She Sleeps pre nekoliko godina, Blood Youth su danas bend u koji su uprte mnoge oči, a sa samo dva EP izdanja i debi albumom koji je tek u pripremi, bend podiže veliku prašinu, i glavni je kandidat za priznanja koja su pripala i petorci iz Šefilda.
Svoj set su otvorili žestoko, pesmom “24/7“ sa aktuelnog EP izdanja “Closure“, a na njihovo veliko iznenađenje, publika im je odgovorila pevanjem. Kako je vrlo brzo nakon predstavljanja pevač Kaya Tarus objasnio da im je ovo najudaljenije mesto na koje su ikada stigli kao bend, i da su raspamećeni činjenicom da ljudi znaju njihove pesme, tako je i atmosfera brzo postala prisnija i intimnija.
Bend je zvučao moćno, nestvarno dobro za sastav koji svira zajedno jedva godinu dana, a publika je to vratila više nego pozitivnim reakcijama. “Cold Sweat“, “Mood Swings“, “Dead Space“ jedna potpuno nova pesma – “Parasite“, te za sam kraj “Closure“ i “Failure“ bile su sasvim dovoljne da se predstave publici u najboljem svetlu.
Njihov zvuk na relaciji Close Your Eyes – A Day to Remember – Your Demise našao je svoje mesto na ovom koncertu, a zanimljivo, intro sa razglasa – “God’s Gonna Cut You Down“ legendarnog čoveka u crnom – Johnny-ja Cash-a, savršeno se uklopio kako sa njihovim, tako i sa setom prethodnog benda.
A taj prethodni bend bio je novosadski Fyn. Sa novim basistom, i u polu-akustičnoj varijanti ovaj bend je doneo nešto drugačiji nastup od onoga što sad do sada imao priliku da vidim. Oslobođeni zida buke, i praktično ogoljeni i svedeni, zvučali su podjednako sveže, a vokal je taj koji je posebno dolazio do izražaja.
Ovakva kombinacija očigledno funkcioniše, a kako je pevač sastava While She Sleeps na društvenim mrežama neposredno nakon njihove tonske probe pozvao akustične sastave da mu se jave, izgleda da nisam jedini koji tako misli. Ipak, imam osećaj da je ovaj nastup ipak mogao da bude malo kraći, jer budući da nisu bili toliko poznati publici, nekoliko poslednjih pesama ispraćeno je uz pad koncentracije ispred bine.
Na kraju, publika je imala priliku da vidi odličan koncert. Uz bend koji je trenutno na svom vrhuncu, a pritom i dalje pokazuje znake napretka, i bend od kog se teč očekuje mnogo, atmosfera u više nego solidno popunjenom, ali ipak ne punom klubu bila je nešto što će oni koji su bili na koncertu zapamtiti za duži period. Ili barem do sledećeg puta.