IZVEŠTAJI SA FESTIVALA

Wave Gotik Treffen 2013 – Meka dark scene

WGT-2013-devojke-photo-Matea
Written by Hardwired Crew

Wave Gotik Treffen – najstariji i najveći festival dark scene na svetu koji nas redovno iznenađuje kvalitetom i količinom atrakcija i umetnika, koji ujedinjuje sve moguće subkulture na dark sceni – gothic, EBM, industrial, noise, darkwave, neofolk, medieval i slično.

WGT-2013-ulica-photo-Matea

Prvi (nezakonit) pokušaj organizovanja ovog festivala dogodio se 1987. u Postdamu, ali prvi oficijalni WGTodržao se 1992. posle ujedinjenja Njemačke. Za samo nekoliko godina broj posjetilaca se dramatično povećao: od 200-300 posjetilaca do nevjerovatnih 20.000-25.000. Ideja iza WGT-a jeste da se stvori nešto drugačije od „običnih“ muzičkih festivala. Postoje razne stvari koje možete raditi, ma kakvi god da su vam interesi.

WGT-2013-atmosfera3-photo-Matea

Možete birati i pratiti više od 200 nastupa i performansa raspoređenih na četrdesetak bina koje su raspoređene po celom gradu. Možete pratiti koncerte klasične muzike, operu, pozorišta, filmove, modne performanse, čitanje poezije, piknike ili se jednostavno možete opustiti uz atmosferu u paganskom selu. Ove godine WGT se tradicionalno održao u Leipzigu, od 17. Do 20. maja 2013.

Četvrtak, 16. maj

WGT-2013-matea-photo-Matea

WGT festival je započeo u četvrtak veče sa nekoliko različitih žurki zagrijavanja. Oni koji su stigli tokom dana mogli su razgledati kako su vlasnici prodavnica Lajpciga, čak i apoteke, promenili svoje izloge iz raznobojnog u crno. Jedna od klubova koji su održali warm-up žurke je Mortizbastei. Njihova izreka je poznata: „Das WGT fangt im Mortizastei immer an Donnerstag an“.

Do sada ovo je bio lagan put do Lajpciga kolima, koji je išao bez problema, a posle obroka i nekoliko sati odmora posetile smo Mortizbastei. Ljudi različitih profila zabavljali su se uz dobru muziku, a žurka je trajala do rano ujutru.

Petak, 17. maj

Festival je zvanično započeo. Petak je definitivno jedan od najprometnijih dana na WGT-u. Prvi veliki događaj na spisku jeste Vionin viktorijanski piknik (Viona’s Victorian Picnic). Održao se u prelepom Klara Zetkin parku (Clara-Zetkin-Park), magičnom mestu za svakog fotografa i osobe željne glume (role-playing). Iako smo primetile više fotografa i turista, oni koji su se spremili i obukli za ovu priliku nisu dozvolili da ih gužva uznemiri i uživali su u divnoj atmosferi starinskih haljina i ukusne piknik hrane. Posle divnog popodneva na pikniku stali smo da vidimo atmosferu u paganskom selu, koje nudi sve od srednjovekovne hrane do srednjovekovne pijace, folk koncerata i srednjovekovne glume. Divno je mesto koje možete posetiti sa porodicom i ostati satima, a deca će definitivno uživati u ovakvom spektaklu.

WGT-2013-piknik-photo-Matea

Sledeće mesto koje smo posetile bila je Agra. Požurile smo da vidimo bendove koji su bili na spisku te noći. Prvi na listi bendova koje smo propratile bili su The 69 Eyes – multi-platinum gotik rok bend iz Finske, osnovan 1990. godine. Kako sam ih gledala ne tako davno, očekivala sam miks pesama koji će obeležiti njihovu 23-godišnju karijeru, sa fokusom na novije pesme sa njihvog desetog studijskog albuma „X“, koji je izdat 2012. god. Ali bend je isključio novi album što se tiče ovog nastupa. Koncert su otvorili sa pesmama „Love Runs Away“„Tonight“ koje su zaista odlične i koje su oduševile publiku, a plejlista je bila čista usluga onim fanovima koji su nostalgični. Činilo se da ima problema na stejdžu jer je bilo dosta toga da se namešta na vrhu bine i oko miksovanja u toku prve dve pesme. Bilo kako bilo nastup benda bio je odličan.

WGT-2013-abney_park-photo-Matea

Nakon njihvog nastupa binu je zauzeo američki seampunk-industrial bend Abney Park, a zatim njemački new-wave/synthpop EBM sastav The One. Bili su melem za uši posle dugog dana lutanja naokolo i potragom za najbolji provod što se tiče prvog dana festivala. Kada smo krenule prema apartmanu, oko 4 ujutru, Agra je izneneđujuće bila puna i već smo bile uzbuđene iščekujući šta donosi drugi dan festivala.

Subota, 18. maj

WGT-2013-atmosfera-photo-Matea

Drugi dan započeo je mirnim razgledanjem a završio se posećivanjem Obsession Bizzare Fetish Party-a. Otkrivajući prelepe sakrivene delove malog ali raznolikog Lajpciga, zavolele smo ovaj grad. Bilo je interesanto i lepo videti kako se alternativna masa uklapa sa lokalnim stanovništvom.

Posle razgledanja, otišle smo u Agru na gothic pijacu. Opisala bih je kao „Meku dark scene“, što se zapravo može reći za ceo festival. Moguće je naći svašta, za svačiji ukus. Ljudi su svuda: isprobavaju korsete, čizme, kupuju CD-ove bendova i cene rad umetnika, pare oči mračnim komadima visoke mode od velikih dizajnera. Morali smo da zastanemo na štand Father Sebastiaan-a (mastera u izrađivanju vampirskih očnjaka) gde je moj prijatelj zakazao  izrađivanje custom-made očnjaka.

WGT-2013-prodavnica-photo-Matea

Nakon toga, sledeća destinacija bio je nastup belgijskog electro-industrial sastava Suicide Commando. Oseća se uzbuđenje pre samog dolaska na koncert i definitivno se osećala energija u vazduhu. Jedna od prvih stvari koje sam primetila, bila je da su bubnjevi bili uživo svirani. Zvuk je bio gotovo magičan i bolji nego što sam ikada mogla da zamislim. Bubnjevi su dali popunjen i zaokružen zvuk muzici. Uključivanje live instrumenata je izgleda novi trend koji primećujem sve češće na industrial i elektronskim muzičkim nastupima.

Kasnije sam i zaboravila da je naša misija da vidimo concert Paradise Lost koji su bili na drugom kraju grada, pa nam je trebalo vremena da stignemo do tamo i, naravno, propustile smo pola nastupa. Iako smo bile pomalo razočarane što nismo videle ceo koncert, odlučile smo da posetimo ozloglašeni fetiš parti. Red na ulazu je bio toliko dugačak, da nikad u životu nisam videla tako nešto. Ali, pošto smo imale propusnice, ušle smo relativno brzo. Jedina stvar koja me po malo razočarala jeste da je unošenje aparata i mobilnih telefona strogo zabranjeno. Logično je da se na takvim dešavanjima ne nose kamere i aparati da bi se privatnost posetilaca poštovala, ali sve u svemu, mesto i kompletna scena te noći bila je veoma glamurozna i zadivljujuća.

WGT-2013-prevoz1-photo-Matea

Nedelja, 19. maj

Sve se vrtelo oko posećivanja klubova. Bile smo podeljene između dva kluba – Moritzbastei i Darkflower (dobri alternativni klubovi koji se nalaze na udaljenosti od nekoliko blokova). Naša prva destinacija bio je Moritzbastei gde smo nestroljivo čekale nastup nemačkog industrial benda Formalin, koji je osnovan 2005. godine od strane Tominous-a i GaboraFormalin su eksperti za provokaciju i polarizaciju. Njihov je odlučan čin da šokiraju, vređaju i zabeleđže urbani život sa svim svojim oronulim slavljem: sex, prljavštine, pokvarenost, destrukcija, moda i umetnost, čovečanstvo, u svim svojim aspektima I čežnju za ekstremnim. Iznenađujuće, njihov je nastup bio efektivan, iako je njihov stejdž bio minimalno opremljen, sa samo video snimcima na zidu. Muzika je bila silovita i teška i ostavila je jak utisak na mene, kao i bend celokupno.

WGT-2013-prevoz2-photo-Matea

Posle koncerta opustile smo se u Darkflower-u. Ako biste poželeli da pobegnete od gužve i ludila po WGT-u, Darkflower je pravo mesto za to. Klub ima dva podijuma za igranje sa različitim DJ-evima i dovoljno dark nastupa, gdje možete da se sakrijete i odmorite vašu iscrpljenu i preplavljenu gothic dušu.

Ponedeljak, 20. maj

Poslednji dan WGT-a. Na nama su se već dali primetiti simptomi post-festivalske depresije koje smo srećom ublažile činjenicom da pred sobom imamo još jedan dan prepun dobih metal bendova. Koncerti koji su bili danas upravo bili po mom ukusu. Dan smo započele black/folk/progressive sastavom iz Rumunije, Negura Bunget a završile sa uvek zanimljivim i poznatim folk metal bendovima Korpiklaani i Ensiferum. Bio je to divan zaključak.

WGT-2013-devojke2-photo-Matea

Iako nisam mogla da poslušam mnoge bendove, WGT je jedan od najboljih festivala dark scene koji sam ikad posetila. Za razliku od mnogih nemačkih festivala, bukiraju zaista interesantne bendove kao i nove bendove, a ne poneke dosadne bendove koji dolaze svake godine na drugim festivalima. WGT nudi mnogo više od klasične festivalske atmosfere, zato što se nalazi po celom Lajpcigu, što omogućava da kupujete po normalnim supermarketima, a ne da plaćate „nabijene“ cene na samom festivalu. Ako niste posetili festival i ukoliko to ne planirate, sigurno propuštate najbolji festival dark 

Piše Tjaša Terbos, fotografi Tjaša Terbos i Matea Wolfova

O autoru

Hardwired Crew

Ostavite komentar