IZVEŠTAJI SA FESTIVALA

Warriors Dance Festival – Ples ratnika oterao kišu

warriors-dance-2012-featured
Written by Hardwired Crew

Warrior’s Dance Festival ili Exit? Ili možda Koncert Godine? Mislim da je najbolje reći nešto između. Ovo je bilo treće izdanje WDF-a, festivala u organizaciji benda The Prodigy, a posle Japana i Britanije došao je red na Beograd. O japanskom izdanju nemam previše informacija , ali u poređenu sa britanskim, beogradsko izdanje je bilo dosta slabije, što zbog liste izvođača, što u tehničkom smislu. Na primer glavna „Warriors“ bina je u stvari bila main bina Exit festivala, dok je „Hospital“ u stvari Exit-ov „Fusion Stage“. Treća odnosno „Invanders“ bina je takođe preneta sa Exit-a, a pored bina WDF je „pozajmio“ i nekoliko izvođača, pa su se tako na „Invaders“ bini predstavili Wenti Wandada, rezident Exit-ove rege bine, kao i miljenici pomenutog festivala ShpiraHornsman Coyote, ili Sajsi MC. „Hospital“ bina je ugostila Sve Barabe, i Overdrive, dok su na glavnoj bini nastupili Lollobrigida i Kill Me Laser. Kao treći činilac, pored Britanaca, i Exit tima pojavljuje se AAA Produkcija koja organizuje i novosadski Koncert Godine, tako da su okosnicu domaćeg programa činili bendovi koji sarađuju sa tom organizacijom – GobliniRitam NeredaEyesburnDreddupHype, Da li zbog toga, ili zbog nekih drugih razloga, na festivalu nije bilo nekoliko izvođača koji su stislki mnogo bliži glavnom delu programa, i koji bi bilo mnogo logični izbor, počevši od slovenačkog Laibach-a, ili domaćih izvođača poput CodexRahmanee, ili Riot 87. Što se tiče same organizacije „na terenu“, zaslužuje prelaznu ocenu, koja bi bila odlična da nije bilo nekoliko velikih propusta. Prvi je svakako otkazivanje nastupa grupe Chase & Status koji su jedan od hedlajnera celog festivala, a da pritom nije izdato saopštenje, niti bilo kakvo objašnjenje osim natpisa na video binu da je Feed Me prebačen na glavnu binu kao zamena. Druga zamerka se odnosi na to da mi kao novinaru nije bio omogućen pristuo u press centar, jer nisam dobio odgovarajuću akreditaciju na ulazu, što je bilo prilično neprijatno iznenađenje.

warriors-dance-2012-hype-photo-marko-ristic

HYPE! na Warriors Dance Festivalu 2012. godine, photo Marko Ristić

Da ne prođe sve u kritikama, prelazim na koncertni deo. Bez minuta kašnjenja oko 17 i 15, festival otvara sastav rok sastav Hype na „Hospital“ bini. Pred malobrojnom publikom bend je pokazao da odlično barata instrumentima, i da znaju šta rade. Ono što je možda i najveća mana benda je to što osim pevačice koja, pored toga što ima fantastičan vokal, i sjajan scenski nastup ostatak benda to ne uspeva da isprati. Momci su odlični muzičari, i zaista sjajno sviraju, ali su potpuno statični na bini i nezanimljivi za gledanje, i to je nešto na čemu će definitivno morati još mnogo da rade.

warriors-dance-2012-kill-me-laser-photo-marko-ristic

Kill Me Laser na Warriors Dance Festivalu 2012. godine, photo Marko Ristić

Oko 18 časova, na glavnoj bini počinje koncert beogradskog benda Kill Me Laser. Nastup ovog benda je bio mač sa dve oštrice. Kill Me Laser su odličan bend, moderan bend koji spaja mnogo uticaja, od indi roka, alternative, posto roka, elektronike, pa sve do momenata koji prizivaju legendarne Refused, i zvuče zaista sjajno, ali sa druge strane i bend koji iza sebe nema ni jedno izdanje, i kao takav prilična je nepoznanica publici, i moglo se čuti pitanje kako je takav bend uopšte završio na glavnoj bini ovakvog festivala. Ono što je pozitivo, to je činjenica da je bend i pored tehničkih problema priredio odličan nastup, i pokazao da je jedan od najoriginalnijih bendova trenutno u Srbiji, i bend na koji treba obratiti pažnju.

warriors-dance-2012-tea-break-photo-marko-ristic

Tea Break na Warriors Dance Festivalu 2012. godine, photo Marko Ristić

 Nakon nastupa beogradskih alternativaca, vratio sam se na „Hospital“ binu na kojoj su počinjali Tea Break. Ovaj bend pratim već neko vreme, i gledao sam ih više puta do sada, i mogu da kažem da im je ovo bio jedan od najboljih nastupa. Savršeno uigrana hardkor pank četvorka u kombinaciji sa sjajnim ozvučenjem zvučala je zaista svetski. Tea Break su u 30tak minuta koliko si imali na raspolaganju pucali samo iz teškog naoružanja, pa su se tako ređale „Suffer For The Last Time“, „My Hope“, „1-1-1 Parasite“, „Life Injection“, „Troublemaker“, da bi koncert završili aktuelnim singlom „The Sign“. Iako postoje desetak godina, Tea Break tek sada polako uspeva da zadobije veću medijsku pažnju, pa tako i ne čudi da je koncert ispratila mahom mlađa publika, uz podršku starijih fanova koji su iz bend već godinama. Da li to  Srbija konačno otkriva melodični pank? Iskreno se nadam.

Posle Beograđana stižu Slovenci. Na glavnoj bini je nastupio bend HEX. Doduše bend je vrlo diskutabilna formulacija ovde, jer ono što sam ja uspeo da vidim u poslednjih 15tak minuta nastupa koliko sam gledao, reč je o klasičnom DJ setu, pojačanom sa dva MC-ja i gitaristom, koji ga prate, pa smo tako u kombinaciji sa njihovim pesmama mogli čuti nekoliko poznatijih drum&bass hitova, ili „Killing In The Name Of“ legendarnih Rage Against The Machine. Priznjem da ranije nisam čuo za njih, ali po viđenom, i sa ovom koncepcijom, HEX su solidna atrakcija za žurke i festivale.

warriors-dance-2012-lollobrigida-photo-marko-ristic

Lollobrigida na Warriors Dance Festivalu 2012. godine, photo Marko Ristić

Istočno od Slovenije se nalazi Hrvatska, a kad spojimo te dve države dobijemo jedan od najaktuelnijih bendova u regionu – Lollobrigidu. Ovaj bend pokušavam da „ulovim“ uživo već četiri, ili pet godina, ali sam nekako uvek bio sprečen. U međuvremenu sam uspeo da upoznam Idu, da uradim recenziju njihovog albuma, da uradim dva intervjua sa Idom Prester, jedan u kom ja interjuišem nju, i jedan u kom one intervjuiše mene i moj bend, i šta sve ne, ali nikako nisam uspevao da ih gledam uživo. Sve do noćas. Još od dobijanja MTV nagrade za najbolji bend pre tri godine, Lollobrigida je prava festivalska atrakcija, i ova šestorka je to još jednom pokazala. Njihov disko pank zaista sjajno funkcioniše na velikim binama sa „šarenom“ publikom, i svojim zaraznim ritmovima veoma lako animira ljude na ples. Ida i Petra u svojim kostimima i dalje održavaju „trash“ imidž benda, dok bend iza njih predstavlja odlično uigran sastav koji gazi sve pred sobom. Svojim ironično-sarkastičnim tekstovima bend se dotiče veoma ozbiljnih tema, ali ih upakuje u „bubblegum“ celofan i plesne ritmove, pa tako često ne bude shvaćen na pravi način, ali im to očigledno ne smeta, kao što nije ni publici sinoć. Bend trenutno promoviše svoj poslednji album „Pilula“, pa su tako okosnicu setliste činile upravo pesme sa tog albuma pojačane sa nekoliko starijih hitova. Tako smo mogli čuti „Ja se resetiram“, „Stroboskop“, „Pilulu“, „Kompjuter“, „Sex on TV“, „Bivšu curu“, ali i stare hitove poput „Miss Right & Mr. Wrong“, „Tina Lollipop“, „Pillow Boy Baby Girl“.. Pa čak i obradu “Pusti, pusti modu” Zdravka Čolića, koju je bend čak i uvrstio na svoj poslednji album. Na kraju bend se izvinio jer su preblagi i „prepi*kasti“ za ovaj festival, i kao iskupljenje odvirao najveći hit „Volim te“ sa puno više distorzije, u gotovo pank verziji.

warriors-dance-2012-goblini-photo-marko-ristic

Goblini na Warriors Dance Festivalu 2012. godine, photo Marko Ristić | kliknite na fotografiju za još

Od skoro panka, stižemo do panka, i to kakvog. „Hospital“ binom gospodarili su šabački Goblini. Iako sam zbog preklapanja sa Lollobrigidom koja je ipak meni draži bend stigao pred sam kraj koncerta, bilo je dovoljno da vidim stanje stvari. Možda i jedini trenutak večeri kada je na drugoj bini bilo više ljudi nego na glavnoj. Zvuk savršen, bend u delirijumu, publika u ekstazi, hiljade ruku u vazduhu. Momenat gde publika peva refren „Lune“ dok se bend lagano povlači sa bine.. zaista spektakularno!

warriors-dance-2012-ritam-nereda-photo-marko-ristic

Ritam Nereda na Warriors Dance Festivalu 2012. godine, photo Marko Ristić

Ono što je trebalo da bude problem za mene na kraju se razrešilo samo od sebe, i to ne na način na koji sam očekivao. Prvo preklapanje oko kog sam se dvomio bilo je Ritam Nereda, ili Caspa. Ni jedan ni drugi izvođač nisu baš „my cup of tea“, ali opet za oba sam znao da nas očekuju odlični nastupi. Ironično, u tom trenutku je glavobolja koja me je proganjala sve vreme postala toliko nesnosna da sam bio prinudjen da propustim oba, i ovom prilikom se izvinjavam i njima, ali i vama koji ovo čitate.

warriors-dance-2012-publika-3-photo-marko-ristic

Publika na Warriors Dance Festivalu 2012. godine, photo Marko Ristić | kliknite na fotografiju za još

U trenutku kada su aspirini počeli da deluju, i kada sam bio sposoban za nastavak večeri Caspa je uz zvuke Bassnectar-ovog “Basscannon-a“ privodio svoj nastup kraju, dok je njegovo mesto zauzimao Zane Lowe. Ako neko zna da napravi žurku to je ovaj čovek. Zane Lowe je već dugi niz godina radijski voditelj i DJ koji ima svoju emisiju na BBC Radio 1, u kojoj se bavi mahom promocijom nove muzike, i novih imena. Ono što on radi svojim nastupima se može okarakterisati kao prenošenje te emisije na binu, pa je tako njegov set bio prošaran hitovima svih mogućih žanrova, od hausa, popa, dabstepa, regea, pa sve do panka i metala. Zane je pokazao zaista sjajnu tehniku miksovanja, i baratanja plejerima, i uspeo da zagreje publiku za ono što sledi, a meni je jedan od glavnih utisaka to što smo u razmaku od nekoliko sati imali priliku da sa iste bine slušamo “Killing In The Name Of“ RATM-a, “Pusti, pusti modu“ Zdravka Čolića i Slayer-ovu “Raining Blood“. Na koliko festivala imate priliku za ovako nešto?

warriors-dance-2012-the-prodigy-photo-marko-ristic

The Prodigy na Warriors Dance Festivalu 2012. godine, photo Marko Ristić | kliknite na fotografiju za još

Gase se svetla, polako se gase preostale dve bine, i reke ljudi se slivaju ka glavnoj bini gde se očekuje ono zbog čega se ceo ovaj festival i održava. Čekaju se The Prodigy. Nakon pola sata nameštanja bine čuje se zvuk sirene, i ludilo kreće. ”World’s On Fire”, možda, ali Kalemegdan je definitivno bio, “Breath” – lepa ideja, ali gotovo nemoguća misija. Slede “Omen”, pa “Thunder” u dubstep verziji, koji je bio itekako simboličan – grom smo dobili, ali najavljene kiše ipak nije bilo, kao i u pesmi. Bend nam jednostano nije dao mira pa su se tako nizale “Warriors Dance”, “Firestarter”, “Voodoo People”, “Run With The Wolves”, “Poison”, “Diesel Power”, sjajno izvođenje “Weather Experience” uz predstavljanje pesama sa novog, još neobjavljenog albuma sjajnog imena “How To Steal A Jetfighter” – “Dogbite” i “Jetfighter”. Ono što je mene posebno obradovalo bilo je izvođenje pesme “Spitfire”, jednog od mojih ličnih favorita, vraćene u setlistu posle nekoliko godina, a koja je izostala prošli put kada sam ih gledao. Za kraj regularnog dela ostavljene su “Invaders Must Die”, sa fantastičnim uvodom od preoblikovane “Omen (Reprise)” i “Smack My Bitch Up” u kojoj je Maxim tražio od publike da čučne i da skoči na njegov znak, što je dvadesetk hiljada ljudi bez razmišljanja učinilo. Za bis bend je odsvirao “Take Me To The Hospital”, “Their Law”, još jednu novu pesmu “A.W.O.L.” da bi koncert trijumfalno zatvorili sa “Out Of Space”.

warriors-dance-2012-the-prodigy-photo-marko-ristic

The Prodigy na Warriors Dance Festivalu 2012. godine, photo Marko Ristić | kliknite na fotografiju za još

O atmosferi zaista ne treba trošiti reči, sve vreme koncerta nisu stajali “circle pit-ovi”, ljudi su skakali jedni po drugima, leteli po vazduhu (bukvalno), nisu izostale ni baklje. Sve one priče o povezanosi benda i srpske publike su apsolutno tačne, i nikako nisu bez osnova. Ono što je mene posebno radovalo je što se na licima benda konstatno mogao videti osmeh, da su tu zato što to žele, i da uživaju na bini. I dokle god se na njima primeti ta energija, znam da možemo očekivati još mnogo od ovog benda. Da li ima potrebe da kažem da jedva čekam novi album?

warriors-dance-2012-the-prodigy-photo-marko-ristic

The Prodigy na Warriors Dance Festivalu 2012. godine, photo Marko Ristić | kliknite na fotografiju za još

Ni malo lak zadatak da posle ovog uragana preuzme binu pripao je Skrillex-u, ali on očigledno nije  bio previše zabrinut zbog toga. Skrillex možda nije vrhunski DJ, ali jeste vrhunski producent i njegova muzika zviči zaista razorno, pogotovo na ovakvom ozvučenju, i pokazuje zašto je on jedno on najaktuelnijih imena svetske elektronske, ali i uopšteno muzičke scene. Sve one priče o njemu kao nekome ko ne radi ništa, zluradi komentari da to što on radi nije muzika, da MacBook nije instrument, da zvuči kao pokvaren dial-up modem, sve to pada u vodu onog momenta kada krene recimo “Scary Monsters And Nice Spirits”, i kada hiljade ruku bude podignuto u vazduh. Skrillex nas je u svojih sat-sat i trideset minuta sproveo kroz svoju ne baš dugu karijeru, pa smo tako mogli čuti njegove hitove poput “Bangarang!”, “Ruffneck”, “First Of The Year”, “Rock ‘n’ Roll”, “Make It Bun Dem”, “Breakin’ A Sweat”, pomenutu “Scary Monsters And Nice Spirits”, ali i njegove remikse pesama “Cinema”, “Levels” i drugih. Pomena vredan gest bilo je i odavanje počasti Adam Yauch-u iz Beastie Boys-a svojevrsnim “live” remikson pesme “Sabotage”.

E, sad, ono što je trebala da bude moja druga dilema, ponovo je razrešena na način koji nisam očekivao. Feed Me na “Hospital”, ili Chase & Status na “Warriors” bini. Neposredno pred Skrillex-ov nastup na video bimu je objavljeno da C&S neće nastupiti, te da je Feed Me prebačen na glavnu binu. Da li je on time dobio ili izgubio ne znam, ali publika je sigurno izgubila. Ne zato što je Feed Me loš, ili ne znam šta, njemu je svakako bilo mesto na glavnoj bini, ali je verovano upravo zbog planiranog nastupa na maloj bini došao bez svoje vizuelne instalacije koja je zaista spektakularna. Sam nastup je bio odličan, proveo nas je kroz pesme sa svog debi albuma “Feed Me’s Big Adventure”, kao i EP-a “Feed Me’s Escape From Electric Mountain”. Ono što je ipak falilo je taj vizuelni deo jer posle onakvog nastupa The Prodigy, i Skrillex-a sa svojim reflektorima, laserima, LED panelima i svakakvim drugim efektima, videti usamljenog DJ-a za miks pultom, bilo je prilično nezanimljivo i nije uspevalo da zadrži pažnju publike, koja je lagano odustajala i napuštala festival.

warriors-dance-2012-publika-1-photo-marko-ristic

Publika na Warriors Dance Festivalu 2012. godine, photo Marko Ristić | kliknite na fotografiju za još

Za kraj mi ostaje da konstatujem da je festival okončan relativno uspešno, izvođači su zaista zaslužili maksimalnu ocenu, ali nažalost ukupan utisak nije maksimalan pre svega zbog otkazivanja Chase & Status-a. Neću ništa da kažem unapred, sačekaću saopštenje ali mislim da nije u redu tako nešto objaviti kad je festival već uveliko u toku, pogotovo ako se zna da oni uopšte nisu ni krenuli put Srbije. Sa druge strane oni su trenutno najveće d’n’b ime u svetu, i njihov izostanak je zaista veliki udarac na lineup, pogotovo zato što znam da je dosta ljudi došlo na festival isključivo zvog njih. Slučajno ili ne, ali meni je njhov nastup od prvog momenta unosio nervozu, prvo zato što su bukirani za DJ set, a ne koncert sa bendom, iako su na britanskom WDF-u nastuapali uživo, a pritom su u Srbiji već dva puta bili u formi DJ seta, ali ne i kao bend. Još jedan veliki propust organizatora bilo je predviđeno preklapanje termina njihovog nastupa sa nastupom Feed Me, jer je zaista moralo da se pronađe neko drugačije rešenje, budući da ih sluša gotovo ista publika. Međutim iz ove perspektive obe navedene stvari izgledaju minorno, i svakako bolje od otkazivanja. Nadam se da ćemo imati priliku da ponovo vidimo i izvođače koji su nastupili, kao i da uskoro vidimo Chase & Status, a zašto da ne i ostale izvođače sa britanskog izdanja koji nas do sada nisu nikad posetili, tu pre svega mislim na Enter Shikari, i Gallows. I, da! NIJE PALA KIŠA!!!

Piše Miljan Milekić
Ovaj članak je prvo objavljen na Nocturne Magazine sajtu

O autoru

Hardwired Crew

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.