Za ovakve turneje se obično vezuju negativni komentari kako neko „živi na staru slavu“, „radi to zbog para“, „nema više šta da kaže“ i slično. Koji god da je razlog što je Warrel Dane odlučio da se otisne na turneju i predstavi sjajni album „Dead Heart in a Dead World“ u celosti, priliku da čujem ovakvo remek delo u izvođenju pevača kultnog sastava kao što je Nevermore je nešto što ni u snovima ne bih propustio. Pre svega, hvala organizatoru Mjölnir Promotions, bez kojih ovakvu priliku svakako ne bismo imali.
Iako je koncert bio najavljen za 20.30, kako je predgrupa Dreamrites imala problema sa prevozom njihov nastup je otkazan, te je nastup zvezde večeri pomeren za 21.30. Vreme koje bi proveli prateći predgrupu, posetioci su proveli ispijajući pivo i ćaskajući ispred kluba. Odziv je, sudeći po ranim prognozama, uprkos svemu bio sasvim pristojan. Negde oko 21.30 za kada je početak nastupa najavljen, posetioci su promenili lokaciju i počeli da ispunjavaju malu salu Doma omladine.
Warrel Dane uživo u Beogradu 2016. godine, photo Strahinja Rupnjak
Uz svega par minuta zakašnjenja na binu se pojavljuje bend koji instrumentalom najavljuje početak nastupa. Svesne da predgrupa neće nastupiti, publiku je vidno zbunila pojava krupnog i tamnoputog pevača koji nikako ne može biti Warrel Dane. Tada je postalo jasno da su uprkos najavama, Dreamrites uspeli da stignu na nastup, relativno na vreme. I moram reći da mi je drago što jesu. Iako vam ne mogu dati mnogo podataka o bendu, pošto ih i na njihovoj zvaničnoj Facebook strani ima iznenađujuće malo, mogu vam reći da su kroz pola sata nastupa sasvim propisno zagrejali publiku svojom mešavinom heavy i power metala u maniru 80-ih. Ubacite u blender Iron Maiden, Iced Earth, Blind Guardian i imidž 80-ih i otprilike ćete imati sliku kako je njihov nastup izgledao i zvučao. Iako nije znala nijednu pesmu, publika je veoma srdačno dočekala bratske Grke, što je pravo osveženje u poređenju na mlak doček uz koji predgrupe obično napuste binu. Iako je podrška u vidu grupe Grka pomogla da se atmosfera užari, i bez njih je domaća publika vidno bila iznenađena ovako fantastičnim nastupom.
Warrel Dane uživo u Beogradu 2016. godine, photo Strahinja Rupnjak
Zahvaljujući se na podršci Dreamrites napuštaju binu, a iskusna ekipa radi poslednje pripreme i probe pred nastup. Na binu najpre izlazi bend koji bez daljeg odlaganja počinje da praši, a zatim i Warrel Dane. Uz prve taktove pesme „Narcosynthesis“ publika je eksplodirala. Mahom skoncentrisani u prvim redovima, fanovi su pružali nesebičnu podršku u vidu glasnih usklika, pevanja, šutki i surfovanja na rukama publike što je vidno fasciniralo članove benda. Dane pomalo sramežljivo pozdravlja skanidranje svog imena, uz napomenu da je sa njim i bend koji zaslužuje jednaku pažnju. Ono što me posebno raduje je da je među masom bilo dosta mlađih fanova, te je lepo videti da Iron Maiden i Sabaton nisu jedini koji mogu da nateraju mlađu publiku da osveže scenu svojim entuzijazmom.
Iako su se pre koncerta vodile polemike o tome da li će Dane-ov prateći bend biti u mogućnosti da iznese sve ono što su Loomis, Sheppard i Williams odsvirali tako maestralno pre 15 godina, ovi simpatični Brazilci su već na samom početku otklonili svaki dašak sumnje. Solaža za solažu, beat za beat, sve je bilo savršeno i kao na disku. Iako je zvuk standardno bio glasniji nego što je to predviđeno za ovako mali prostor, nije bio nepodnošljiv niti je narušio pozitivnu atmosferu.
Warrel Dane uživo u Beogradu 2016. godine, photo Strahinja Rupnjak
Međutim, gledajući slike sa nastupa benda Sanctuary koji sam nažalost propustio, nisam stekao sliku koju sam zatekao sinoć. Godine ne biraju žrtvu, te ni 55-godišnji Warrel Dane nije izuzetak. Prepolovljena slika onog muzičara koga pamtim iz najboljih dana, Dane se promenio do granice neprepoznatljivosti. Srećom, to se nije previše odrazilo na vokal. Sigurno, bilo je tu par ispada i falševa ali kao neko kome je sve to prirodno i ljudski, ništa od toga nije upropastilo ugođaj prisetiti se pesama kao što su „Insignificant“, „Inside Four Walls“ ili „Believe in Nothing“. Pored toga, Dane je rođeni frontmen koji zna da potpali masu i pored toga što je bio vidno umoran ili „pod gasom“. Zbijajući šale na svoj, račun publike i pevača Steven-a Tyler-a, Dane je znao kako da napravi intimnu i prijateljsku atmosferu. Usledio je tu i jedan veoma emotivan momenat, kada se Dane prisećao dana kada su komponovali ovo izdanje, te vidljivo nostalgičan izjavio „nedostaje mi moj Jeffy„, aludirajući na kolegu iz benda Nevermore, Jeff-a Loomis-a.
Warrel Dane uživo u Beogradu 2016. godine, photo Strahinja Rupnjak
Iako je na početku koncerta izjavio kako neće biti iznenađenja s obzirom da sviraju ceo album od početka do kraja, publiku je Dane ipak iznenadio improvizovanim izvođenjem pesme „Forever“ sa kultnog albuma „Dreaming Neon Black“, čime je dokazao da tvrdnje da smo najbolja publika na turneji nisu bile samo navežbana žvaka. Uz par pesama sa svog solo albuma „Praises to the War Machine“, jednom potpuno novom i još dve kultne pesme benda Nevermore, „Enemies of Reality“ i „Born“, Dane se oprostio od publike koja je neumorno zahtevala još jedan bis.
Warrel Dane uživo u Beogradu 2016. godine, photo Strahinja Rupnjak
Ako sam išta naučio iz ovog iskustva, to je da ne treba preterano razmišljati o nečijim motivacijama da uradi ovo ili ono. Ako vam se ukaže prilika da vidite pevača ovog kalibra blizu vas, nemojte preterano lomiti glavu o tome da li mu treba još para i za šta mu iste trebaju. Prilika da čujete jedan ovakav album uživo je jednostavno neprocenjiva te se nadam da će ih u budućnosti biti više. Možda je sledeći na redu upravo „Dreaming Neon Black“?
