INTERVJUI

Vlada Kokotović, GOBLINI: „Ljudi više ne slušaju muziku, ljudi slušaju hitove“

vlada-kokotovic-goblini-featured
Written by Marko Ristić

Intervjuisati bend koji je možda i najjača pesnica rock’n’roll muzike u Srbiji nije laka stvar. Stalno imate utisak da niste pitali dovoljno, da ste nešto preskočili. Čak i kada sam prekucavao ovaj intervju, imao sam utisak da nešto fali. Ali na kraju je sve tu. GOBLINI su sigurno jedan od najvećih bendova kod nas. Bend koji je spreman da izađe „jedan na jedan“ svima. Bend koji je tu da vas podseti da možete da napravite veliku stvar ako verujete u sebe. O svemu što predstoji, o onome što se desilo i o još nekim stvarima imao sam priliku da popričam sa Vladom Kokotovićem, basistom ovog sastava.

vlada-kokotovic-goblini-featured

Vlada Kokotović, GOBLINI, photo Marko Ristić

Dok sam se spremao za ovaj intervju, gledao sam razne snimke, među kojima je i dokumentarac „Ima nas gomila“ i moram da zaključim da si baš posedeo…
Vlada:
 Teško se ploče izdaju pod stare dane. Malo ploča, malo zemlja, malo situacija u zemlji i tako… (smeh)

(smeh) Šta te od toga najviše sekira?
Vlada: Da se ne zajebavamo – situacija u zemlji, ali to me najviše i zabavlja!

2010. godine su se Goblini vratili da odsviraju par povratničkih koncerta i to se pretvorilo u nešto što nije par koncerata, nego se tu desilo i par singlova i ploča i turneje i svašta nešto. Da li si pre pet godina pomišljao da će tako nešto da se desi?
Vlada: Ne. Mi smo se sreli pre pet godina i prosto je bilo neminovno da se ti koncerti dogode. Međutim, posle tog šabačkog koncerta svima je kliknulo u glavi i sve je krenulo drugim tokom. Shvatili smo da se nešto desilo sa bendom dok nas nije bilo. Bilo bi preglupo, prvenstveno zbog nas samih kojima je bilo toliko dobro na tom koncertu ne raditi dalje. Sledeće godine smo krenuli da razmišljamo o više koncerata…

Moram te prekinuti ovde, jer se pitanje nameće samo. Vi ste relativno kratko nakon izdavanja albuma „ReContra“ prestali da radite. Da li ste vi kao bend bili svesni šta se to desilo u međuvremenu dok vas nije bilo?
Vlada: Ne. Niko od nas. Radeći neke poslove, dok radiš sa ljudima koji nisu iz ove branše svi slušamo radio na poslu. Radio 202 se najviše slušao, jer su imali super muziku. Ne smeta ni onima koji slušaju nešto drugo, a ni meni. Tu i tamo sam čuo da se Goblini relativno često puštaju. To je moj jedini kontakt sa Goblinima bio tokom tih devet godina da čujem da nas ima negde. Kada se upoznam sa nekim, ja posle nekog vremena pomenem da sviram i pomenem da sam svirao sa Goblinima. Ali niko nije imao osećaj koliko je to postalo veliko u međuvremenu. Znam da je Alen svirao dosta sa tim svojim tezga bendom dosta pesama Goblina i da je tu dolazila publika Goblina, ali su to bili mali klubovi, tako da verujem da ni on nije imao taj osećaj.

Dolazi 2011. godina i preko 10 koncerata u celoj bivšoj Jugoslaviji. Desila se i Slovenija i Zadar, Pula, Banja Luka… Golub je tada bio u Pakistanu, putovao je stalno i bilo je jako teško uskladiti i izdržati. Koliko je energije to vratilo bendu u tom momentu?
Vlada: 
Najviše je tu doprineo kombi i te neke probe. Nije to vraćanje u mladost. Osetiš nešto krajnje čisto i iskreno. Osetiš to što si nekada imao u mladosti i shvatiš da su ti ljudi i dalje neverovatno puni energije i mislim da je to najviše uticalo. Da smo mi jedni drugima udahnuli tu energiju. Da se razumemo, koncerti su sjajna stvar. Koncerti koje sada radimo su mnogo veći nego što smo to radili ranije. Uz svo dužno poštovanje prema publici, naravno da je i ona tu uticala velikom merom, ali mislim da smo jedni drugima dali vetar u leđa za sve ovo što se dešava.

goblini-banja-luka-2011

Poslednjih nekoliko godina imam tu sreću da sam deo ove ekipe i naslušao sam se raznih priča koje su se dešavale tokom devedesetih godina. Ranije je bilo dosta teže raditi i sama postavka stvari unutar posla je bila dosta drugačija. Koliko je bilo teže raditi ona u odnosu na sada?
Vlada: 
Možemo o tome pričati godinama i uvek ćemo se vrteti u krug. Devedesetih je bilo mnogo teže što se tiče te neke materijalne strane organizovati bilo šta. Sa 25 godina ti ništa nije teško, nije ti problem da odeš bilo gde, u najdalji neki kraj zemlje. Nije bilo bitno da li je bilo love ili ne. Putovao si, svirao si, upoznao si gomilu novih ljudi. Sve su to bili neki mali klubovi sa puno prisne energije. Mislim da u svakom malom gradu nekoga poznajem…

Sada ste nešto stariji (smeh)
Vlada: Da, sada smo nešto stariji (smeh). Ali maldim bendovima danas je mnogo teže da rade, pošto nema tog izdavaštva koje je ranije postojalo. Koliko god je to bilo loše tada, postojalo je. Bio je to zatvoren krug. Izdavač – bend – koncerti. Sve se znalo kako ide. Sada je ceo taj sistem rasturen. Sa druge strane, mnogi tvrde da je internet danas doprineo tome da se lako može doći do ljudi, međutim nije to baš tako. Sve je mngoo teže. U celoj priči, mi nikada nismo postavili Gobline kao instituciju. Nama je najbitnije da budemo zajedno i da se vidimo. Organizaciono je sve dosta teško. Uvek kažem, da su svi oni u Šapcu, a samo ja u Batajnici pa je i to već problem, a zamisli ovako. Opet, nama je to sve. I da se okupimo, da se zezamo, da se provozamo, da sviramo.

Golub je u Etiopiji, Leo u Subotici, ti u Batajnici, a Alen i Firca su u Šapcu. Koliko je teško uskladiti obaveze pet ljudi koji su na različitim mestima i složiti kockice da se desi recimo turneja od 7 dana?
Vlada: Nekako smo se navikli da svi čuvamo svoje slobodno vreme za one dane kada Golub može da dođe. Njemu je najteže. On u godinu dana mora da bude na mnogo mesta, ne računajući smo svirke sa nama. Mi prosto moramo da se uskladimo ka tome. Leo se bavi crtanjem, mi smo imali neke poslove pa smo odmore koristili za to da sviramo, a ne da idemo sa porodicom na more. Sada je malo drugačije. Uspevamo sve.

Malo pre si pomenuo onaj zatvoreni krug izdavač-bend-koncerti. Koliko se to razlikuje danas u odnosu na ranije?
Vlada: 
Nama je mnogo pomogla ova nova tehnologija. Muzičke kartice, internet… Golub je mogao da bude u toku sa svim što se dešava ovde. Ideje smo razmenjivali internetom i radili na pesmama na taj način. Onda smo se zatvorili na 2-3 nedelje u jedno dvorište sa svom studijskom opremom i preskočili proces koji je ranije bio normalan. Tu mislim na najstajanje pesama na probama. Mi smo išli obrnutim putem. Prvo smo istresli sve iz sebe. Tu ima i gomila stvari koja je bačena, brdo gluposti. Sad kada ih pustim, poprilično se nasmejem. Onda smo to čistili, sveli to na album i onda smo tek vežbali taj materijal.

vlada-kokotovic-goblini-live-novi-sad-2014-photo-marko-ristic

Vlada Kokotović, GOBLINI uživo u Novom Sadu 2014. godine
photo Marko Ristić

U međuvremenu se desio i album „Roba s greškom“ i veliki koncert u Hali sportova na Novom Beogradu. Pomenuo si to da Goblini nisu institucija. Stvarno veruješ u to?
Vlada: 
Šta je to institucija? Iskreno, ne želim da verujem. Mi sebe i dalje smatramo onim bendom kao sa početka karijere kojem je bitno da svira, stvara pesme i putuje. Ako to neko naziva institucijom, onda dobro.

Pre dve godine se desila Hala sportova kao kruna koncertnih aktivnosti i jedan od najvećih momenata u vašoj karijeri. Kakav je osećaj znati da su svi ti ljudi na tom mestu zbog vašeg benda?
Vlada: 
Prelep. Neću te lagati sa nešto da kao nama nije bilo do hale i slično. Dve godine smo ozbiljno radili na novom albumu i ta Hala je došla kao kruna. Svima je prijalo. Atmosfera je bila divna. Na sve to, organizacijom se bavio neko drugi, pa nismo imali tih organizacionih glavobolja. Baš smo uživali. Kao da nas neko ozbiljno počastio. Kao velika torta posle obilnog ručka.

Posle te velike torte je bilo i par dezerta u Beogradu. SKC koncert Goblini i prijatleji gde je pored vas nastupilo sedam bendova kojima ste vi dali šansu da nastupaju pred vašom publikom. Budimo iskreni, retko koji bend može da se pohvali tako vernom publikom u Srbiji. Koliko misliš da je da njima to značilo u daljem toku karijere?
Vlada: 
Znam puno bendova koji sve svoje ulažu u to da bi došli do neke publike. Međutim, mislim da je veći problem u samoj publici. Došlo je neko bolesno vreme. Malo pre smo pričali o Hali. Ispada da je lakše napuniti Halu nego KST, što je složićeš se nenormlano. Pritom mislim da zimski prostor koji je mnogo manji. Sve je giga, mega. Bez bilborda to nije koncert. Svi idu tamo gde će biti puno ljudi, gde je nešto veliko. Niko ne ide na miru da posluša bend. Na koncertu gde je 200-300 ljudi i gde bend, bar bi tako trebalo, najbolje funkcioniše.

Gde Goblini bolje funkcionišu? Na manjim ili velikim binama?
Vlada: 
Biću malo neskroman. Desilo se puno tih vleikih koncerata, a i sam znaš da mi volimo da odvojimo desetak dana da obiđemo i te manje klubove. Mislim da mi jednako dobro funkcionišemo. Možda je to drugačije nama, a da su drugačiji koncerti… Pa ne znam baš. Čak ne bih mogao da ti kažem ni šta mi je draže. Imamo obe stvari i jako sam srećan zbog toga.

U bend se vratio Leo koji je dve godine tokom devedesetih svirao sa vama. Šetka je otišao iz benda. Ovo je predpostavljam postava koja poredstavlja Gobline u pravom svetlu.
Vlada: 
Promene se dešavaju. Ljudi dolaze i odlaze. Jednostavno se desilo da Šema više nije želeo da ide dalje, a Leo je sa druge strane imao nenormaln želju da se vrati u Gobline i tako se desila ta promena. A promene su dobra stvar. One podignu atmosferu na viši nivo. Ja bih sada voleo da su obojica u bendu, ali to je nemoguće.

Još jedna stvar koja je meni interesantna jeste da se neretko dešava da vaša publika sama od sebe negoduje određene strukture vlasti. Na vašim koncertima se dešava sudar generacija kojima su Goblini nešto što ih održava normalnim u ovom ludilu. Mlada i starija publika. I svi su čini mi se nezadovoljni.
Vlada: 
Naše pesme govore o tome. Izivni, ali i mene je sramota što naš predsednik ne zna koji je fakultet završio, mene je sramota što su se vratili ti koji su radili ti koji su radili šta su radili devedesetih. Ja nisam blesav. Ne verujem u njihovu dobru nameru. Ničim me nisu uverili. Razočaran sam zapadom koji smo mi gledali ranije skroz drugačije, što njih prihvata takvima kakvi jesu. Cela ta priča je poprilično teška kod nas.

Vi ste bili jedan od bendova koji je pre 15 godina aktivno učestvovao u celoj kampanji podsticanja ljudi na promene. Da li bi Goblini danas ponovili tako nešto i da li bi „izlazili na crtu“ bilo kome?
Vlada: 
Naravno da bi. Bez obzira šta se desilo u poslednjem periodu. Šta nije bilo dobro u tome da skinemo Slobu? Ne razumem. Mi smo se nadali da će takve stvari zauvek nestati. Niko od nas nije bio naivan da pomisli da kapitalizam neće doći da melje kao što melje, ali se niko nije nadao da će se vratiti Slobin debeli sin i Šešeljev unuk. Kriza je u celom svetu. Ništa ne ide na dobro i ne miriše na dobro. Nismo deca. Zato baš oni?

Na to pitanje mislim da niko nema odgovor…
Vlada: 
Njih su dovele na vlast najveće žrtve tranzicije u nadi da će ih oni spasiti. Evo kako ih spašavaju. Skidaju im plate i još gore im je.

Vi kao bend imate pet albuma iza sebe…
Vlada: 
(prekida me) pet i po!

Da, pet i po. Tu je i nekoliko live albuma. Gde su Goblini danas i kada ćemo moći da očekujemo nešto novo?
Vlada: 
Gde ti ode unapred. Poznaješ nas dobro i znaš da je kod nas nemoguće planirati toliko u napred. Mi sve što možemo, možemo da se trudimo i dalje da otimamo od života svaki slobodan trenutak da bi bili zajedno i da bi svirali. U našem nekom poimanju sviranja ne možeš svirati stari materijal u nedogled. Prvo, nije u redu zbog ljudi, a nije u redu i nama. Pojam benda jeste da stvara nove stvari, a ne da svira stare. Svakako koliko nam vreme bude dozvoljavalo ćemo ići ka nečemu novom. Imamo tu slobodu da ništa ne moramo. Ali hoćemo. Kada će to biti ne znam. Vrlo skoro ćemo ući u proces novog albuma. Mogu da ti kažem i datum kada ćemo krenuti, ali ne želim, jer ljudi će onda brzo očekivati i kraj tog procesa stvaranja. Ne kažem da do toga možda neće doći brzo, ali ne želim ni sebe ni ceo bend da opterećujem tim. „Roba s greškom“ je morala da se desi, jer smo previše svirali i morali smo i sebi i drugima da damo razlog našeg daljeg postojanja. Šta će biti dalje, videćemo…

Gde su sve Goblini ovog leta?
Vlada: 
Prvo nam dolazi Mixer festival koji je sada u petak. Nakon toga Exit gde imamo čast da nastupamo na velikoj bini. Lake fest Nikšić koji nas posebno raduje. Od manjih svirki je tu Vršac, Starčevo, Sremska Mitrovica. Ne smemo da zaboravimo i Gitarijadu u Ratkovu… Ima tu još nekih datuma koji nisu skroz dogovoreni, ali mislim da ćemo uspeti, koliko toliko da pokrijemo lep deo Srbije ovim svirkama. Voleo bih da krajem avgusta ili početkom septembra stignemo i malo južnije, ali o tom po tom.

Goblini su vrlo populran bend u Sloveniji. Vrlo često nastupate tamo. Kakva se to magija desila tamo?
Vlada: 
Još devedesetih smo među prvima odlazili u Sloveniju i imali turneje tamo. Ne znam šta je sa publikom, ali kada smo mi u pitanju mogu ti reći da smo mi oduševljeni Slovenijom. Znaš li ti kakav je šok bio za nas kada smo devedesetih došli u zemlju gde u kafićima imaš 10 vrsta piva, gde su ljudi nasmejani, nisu prazni frižideri… Nama je Slovenija bila El Dorado tada. Odemo na 2-3 nedelje, odradimo desetak koncerata i uživamo u svakom momentu. Predivni ljudi, predivna mesta. Kod nas je sve bilo svetlosnu godinu iza.

vlada-kokotovic-goblini-live-beer-fest-2014-photo-marko-ristic

Vlada Kokotović, GOBLINI uživo u na Beer Festu 2014. godine
photo Marko Ristić

Tih godina su bendovi vrlo prisno sarađivali i pomagali jedni drugima…
Vlada: 
(prekida me) Ma živeli smo zajedno. DžukeleAtheist Rap i mi. To je bilo „sveto trojstvo“.  Bilo je tu još bendova naravno. Mi smo grabili svaku priliku da se družimo. Ako ne sviramo, a budžet nam dozvoljava da odemo negde samo da bi se družili, to smo radili. Sve smo delili. Pevali prateće vokale jedni drugima, delili instrumente, članove…

U onom dokumentarnom filmu je Doktor Pop pomenuo da je trebao da se desi novi „Paket aranžman“ koji bi uključio upravo ova tri benda koja si ti pomenuo. ŠTa se sa tim desilo na kraju?
Vlada: 
Niko ne zna šta se sa tim desilo na kraju. To je čak nekim institucijama slato kao projekat, a kako se to završilo, ne znam. Ali je bio takav dogovor. Hteli smo da se izmešamo, a ne da budu baš ovi bendovi. Trebalo je da svako snimi po 2-3 pesme. Mislim da je to bilo negde ’97-98. Nama je došla „ReContra“, ovi su imali svoje planove. Svako svoje da završi i to je negde isparilo.

Kada pogledaš karijeru benda Goblini, šta je ono što bi ti izdvojio kao najlepše i najbolje momente?
Vlada: 
Meni najdraže stvari koje su se desile su prvo taj povratnički koncert u Šapcu koji ni jedan koncert, ni jedna hala ne može da zameni. Lično, ja strašno uživam u tome da pravimo album. Kada smo pravili „ReContru“mi smo otišli na Cer i tamo bili 24 sata zajedno i radili. Tako i sada. Mali studio, dvorište… Svi u papučama, opuštena atmosfera i pravimo album. Ključnih momenata je bilo dosta. Prvi koncert Goblina u KST-u, Hala sportova…

Pominjanje KST-a me odmah asocira na čuveni live album na kojem se nalazi i obrada benda Kud Idijoti. Pred nama je kompilacija „Za Tebe – Tribute to KUD Idioti“ gde i vi učestvujete. Koliko to vama znači?
Vlada: 
Uf… Prvo, nama su KUD Idioti kada smo mi bili klinci mnogo značili. Svakom pojedinačno. Kada je izašao album „Glupost je neuništiva“ Alen i ja smo došli iz Hrvatske, dešavalo se sranje na svim nivoima. Sa naše strane svi smo hteli nešto pametno da kažemo, ali nismo imali kome. Nekako je taj album prva pozitivna stvar koja nas je povezala. Sve nas je pomerilo. Kada smo krenuli sa Goblinima nismo imali baš svog materijala za ceo koncert, a to smo voleli da sviramo. Svirali smo, između ostalog i te KUD Idiote. Posle toga su ljudi stalno od nas tražili da sviramo to, pa je par pesama tog benda bilo na našem stalnom repertoaru. Mi smo onda kontali da to nije u redu i nismo znali šta da radimo, pa smo doneli odluku da ćemo da sviramo to dokle god oni ne dođu u Srbiju. Tako je bilo.

Obrade ste skroz izbacili sa repertoara. Čak ni „Tamare“ više nema…
Vlada: „Tamara“
 nikada nije bila obrada, već Popov hit. Čista zajebancija. On je izašao na binu i zezao Alena. Ja bih recimo voleo da mi imamo vremena da snimimo jedan ceo album obrada. Ali je to nemoguće sada.

Tvojih pet najboljih albuma ikada?
Vlada: 
Uf… Nema rednih brojeva: KUD Idioti – „Glupost je neuništiva“Partibrejkers „Kiselo i slatko“Ramones – „Rocket tu Russia“Sex Pistols – „Never Mind the Bollocks“ i Joy Division – „Closer“. Da me pitaš za pet minuta, verovatno bi lista bila potpuno drugačija. Ovo je nekih pet od petnaest…

Da li možeš da navedeš neki bend koji će uskoro moći da zauzme vaše mesto?
Vlada: 
Mogu da ti nabrojim gomilu dobrih bendova, ali ne zavisi od njih. Opet se vraćamo na ono sa početka. Ceo sistem je razbijen. Kada bi imali uređenu stvar, mogao bih da ti dam odgovor, sada prosto ne mogu. Institucije moraju da stanu iza bendova. Pride, ne mislim na političke institucije, da se razumemo. Mislim na organizacione. Mora da se desi neka kuća koja će bendove pripremati za veliku stvar 2,3 godine u napred. Toga nema i bojim se da ovi mladi momci ulažu više snage i energije u sve i kao da u vazduh pucaju. Povratna energija od publike praktično da ne postoji ili je mizerno mala. Nekada je to bilo dosta drugačije. Recimo, kada ti izdaš novi bend to se sve jako brzo desi. Nemam šansu da konzumiram tu muziku dugo, jer se brzo pojavi nešto novo. Mogu da preskačem pesme i premotavam ih lako. Ranije je bio i taj materijalni deo. Potrošiš neki novac za taj album i onda ti je prosto žao da ga ne slušaš. Ljudi više ne slušaju muziku, ljudi slušaju hitove. To je ono najgore. Ne slušaju pesme, nego hitove.

O autoru

Marko Ristić

Editor-in-Chief

Contact
marko@hardwiredmagazine.com

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.