Kao klinac koji je tek ulazio u rok muziku često sam se sa ortacima prepirao koji su muzičari najznačajniji kod nas i imali smo sveto trojstvo – Štulić, Rundek i Milan Mladenović. Danas na sve to gledam mnogo drugačije i dok su pomenuta trojica potpuno pali u zaborav, kako sam odrastao, počelo je da se izdvaja samo jedno ime. Vlada Divljan.
Vlada Divljan i Ljetno Kino na Exitu 2013. godine, photo Marko Ristić
Taj čovek je zapravo obeležio moje detinjstvo, a da toga nisam ni bio svestan, ali o tome malo kasnije. Vladina muzička karijera je započela u srednjoj školi, kada je sa dvojicom drugova Zdenkom Kolarom (bas) i Božom Jovanovićem, koji je svirao improvizovane bubnjeve, koje je napravio Vladin otac, osnovao svoj prvi bend –FARAONI. Ipak, prvi ozbiljniji bend nastao je po završetku škole. Tako je 1976. godine nastao bend MERLIN, koji je ubrzo promenio ime u ZVUK ULICE. Bend su činili Vlada Divljan na gitari, Zdenko Kolar – bas, Dragan Mitrić – klavijature, Kokan Popović – bubnjevi i Bora Atić – saksofon. Bend je, između ostalog, nastupio i na Zaječarskoj gitarijadi, ali nakon što je bubnjar otišao u vojsku, bend se ugasio.
Možda i najvažnija godina za Vladu je bila 1979. jer tada sa Srđanom Šaperom i Nebojšom Krstićem (svi na žalost znate čime se Krle danas bavi) osniva bend DEČACI. Pošto je bend sporo napredovao, Vlada je ponovo u bend pozvao Kolara i Jovanovića koji im se pridružuju na basu i bubnjevima. 1. marta 1980. godine bend menja ime u čuveno IDOLI i uskoro nastaju prve pesme „Retko te viđam sa devojkama“ i „Pomoć, pomoć“. Usledilo je gostovanje na kompilaciji „Paket aranžman“ i EP „VIS Idoli“ koji je prodat u 200 hiljada primeraka. Prvi album „Odbrana i poslednji dani“ je stigao 1982. godine, a sledeće godine i album „Čokolada“. Nakon nastupa u Ljubljani 1984. godine i svađe u bendu i od marta te godine Idoli prestaju sa radom. 1985. godine izdat je album „Šest dana juna“, snimljen za istoimeni film, iako bend više nije postojao.
A sad, šta sam mislio pod tim da je obeležio moje detinjstvo, a da toga verovatno i nisam bio svestan. Tačnije, sigurno nisam, jer tada nisam mogao da znam ko su Vlada i Gile. Tada je za mene to samo bilo ime kasete, nisam imao pojma ko su zapravo Vladimir Vlada Divljan i Srđan Gojković Gile. Moji roditelji su očigledno odlučili da me na vreme zaraze dobrom muzikom, pa su kupili kasetu „Rokenrol za decu“. Vlada, Gile, Švaba i Pik su se okupili i 1989. godine snimili album sa rok obradama poznatih dečijih pesmica. Pa daj, čoveče. Danas slušam ovaj album i (umirući od nostalgije) smejem se sam sebi koliko nisam imao pojma. Tekst uspavanke „Jednog zelenog dana“ mislim da nikad neću zaboraviti i smatram je jednom od najboljih pesama koju je Vlada ikad izbacio, Naredne godine izdat je i „Rokenrol bukvar“, ali u mom životu nije imao značaj kao „Rokenrol za decu“. U nastavku pogledajte koje su se sve pesme našle na tom albumu i ako vas tresne talas nostalgije, možete ga i preslušajti u nastavku.
01. Rokenrol za decu
02. Ivin voz
03. Cica iz Grivca
04. Baba Roga
05. Miš je dobio grip
06. Išli smo u Afriku
07. Vuče, vuče bubo lenja
08. Juca i kuca
09. Vuk i ovca
10. Telefonijada
11. Jednog zelenog dana
Vlada Divljan je od 1985. do 1991. godine radio na mnogim projektima i na filmskoj muzici, kada se seli u Australiju sa svojom prvom ženom Ruth. U Melburnu je sarađivao sa mnogim muzičarima, a takođe radio i kao voditelj na radiju i televiziji. Krajem devedesetih na kratko je ponovo živeo na ovim prostorima, da bi zbog se zbog bobmardovanja preselio u Beč. Najznačajnije izdanje njegove solo karijere od tad je verovatno EP „Četiri godišnja doba“ izdat 2012. godine, koji je snimio sa LJETNO KINO BIG BAND-om. Vladimir Vlada Divljan preminuo je u Beču početkom marta 2015. godine. O njemu je snimljen film „Nebeska tema“, koji bi ove godine konačno trebalo da dočeka svoju premijeru.
„Neko je nekom rekao
najlepši san sam stekao
podelimo ga na dvoje
sad pola sna je tvoje…“