Nije čest slučaj da našu zemlju posećuju aktuelna svetska imena koja tek grade svoje karijere i krče sebi put ka vrhu svetske muzičke scene. Tim pre, gostovanje izvođača kao što su Selah Sue i Nina Nesbitt još više dobijaju na značaju, jer domaćoj publici nude uvid u najnovije tokove i tendencije u muzičkom svetu. Naravno, ovdašnja publika, poznata po tome da stvari prihvata tek sa nekoliko godina zakašnjenja, i ovog puta je podbacila posetom, pa je tako u Kombank Areni bilo između dve i tri hiljade ljudi, iako je ulaz bio besplatan za sve srednjoškolce i studente.
Priliku da prva izađe na binu, imala je mlada kantautorka Nina Nesbitt. Iako joj je tek devetnaest godina, i prva veća turneja, uspela je da pruži odličnu svirku, praćena solidinim bendom. U svojih tridesetak minuta prošla je kroz nekoliko svojih EP izdanja predstavljajući se sa „Boy“, „The Apple Tree“, „Just Before Goodbye“… Vidno raspoložena i iznenađena odličnim primemom publike koju je rasplesala od samog početka, potrudila se da što više komunicira sa okupljenim ljudima, pa smo tako čuli i par pozrdava na srpskom. Naravno, tu su bili i zanimljivi komentari i posvete između pesama, pa je tako „Brit Summer“ postala „Serbian Summer“, i bila posvećena prvom danu jeseni, a čuli smo i odličnu obradu „Don’t Stop“, njenog omiljenog benda Fleetwood Mac.
Nina Nesbitt uživo u Beogradu 2013. godine, photo Aleksandar Zec
Jedan od zanimljivijih momenta bio je prilikom kraćeg seta u kom je svoju gitaru zamenila klavijaturom, i ostala sama na bini. Nakon sjajne „Statues“ i odlične reakcije publike, bend je krenuo da se vraća na binu, da bi ih ona vratila nazad, i odvirala još jednu pesmu u ovako svedenoj varijanti. Za kraj, najveći hit „Way in The World“, uz dva aktuelna singla – sjajnu „No Interest“ i fenomenalnu „Stay Out“, na moje, ali i njeno iznenađenje, horski otpevanu od strane publike.
Iako je je njena originalno akustična muzika za ovu priliku bila pojačana bubnjevima, električnom i bas gitarom, i dalje ne mogu da se otmem utisku da bi ovakav zvuk, na tragu Lily Allen i pogotovo Ed-a Sheeran-a, mnogo više legao nekom intimnijem i svakako više akustičnom prostoru. Ostaje da se nadamo da nećemo morati dugo da čekamo i na takvu priliku.
Nakon mlade britanke, binu zauzima zvezda večeri – Belgijanka Selah Sue. Devojka moćnog glasa koja svojim istoimenim debijem osvaja sve svetske liste, pojačana odličnim pratećim bendom, donela je nešto mračniji, ambientalni pop zvuk. U svojih sat vremena predstavila je većinu pesama sa svog cenjenog prvenca, uključujući i hitove poput „Raggamuffin“, „Crazy VIbes“, „Summertime“ i „This World“. Iako se svojski potrudila, njen nastup ipak nije bio na nivou njene prethodnice, mada najmanje krivice za to snosi ona. Problem je bio u velikom broju ljudi koji nisu upoznati sa radom ove umetnice, i koji su tu bili igrom slučaja, ili zbog besplatnih karata, a njena muzika to ne trpi. Mračna i teška, njena muzika teško je uspevala da zainteresuje one koji nisu od ranije upoznati sa njenim radom, pa je veći deo koncerta atmosfera bila prilično hladna. Ako tome dodamo i prilično mutan zvuk, doživljaj nije bio toliko intenzivan koliko je imao potencijala da bude.
Nina Nesbitt uživo u Beogradu 2013. godine, photo Aleksandar Zec
Uglavnom umrtvljena publika, tek je na momente pokazivala znake života, pre svega na hitovima, da bi konačno odreagovala na „This World“ koja je bila i vrhunac koncerta. Mračna kakva jeste, u živoj varijanti dobila je dodatnu dozu sirovosti, pre svega zbog fantastičnog bubnjara, ali i odličnog gitariste, koji su sa lakoćom iskakali iz okvira R&B-a, popa ili soula, i ulazili na teritoriju post-rock, pa čak i noise zvuka. Za sam kraj, tačnije bis, na bini je ostala samo Selah, sa akustičnom gitarom, da bi na nagovor publike iz prvih redova odsvirala „Explanations“, prvu pesmu koju je ikada napisala.
Nakon njenog nastupa, arena se gotovo naprasno ispraznila, pa su tako Sevdah Baby nastupili pre tek nekoliko stotina ljudi. Upravo zbog sablasno prazne arene i njihovog agresivnijeg zvuka ispunjenog basom, sve se pretvorilo u ogromnu kakofoniju, koju nismo dugo slušali. Beton, eho, i basom nabijena muzika ne idu zajedno, tako da smo lagano napustili halu.
Vibes – Urban Music Festival predstavlja dobru ideju, i nadam se da će uspeti da se ustali kao što se planira. Prosto ideja da se mladima, pre svega studentima i srednjoškolcima da prilika da vide svetski poznate, i još važnije, mlade muzičare predstavlja nešto dobro, pozitivno i potrebno. Uostalom, i Exit je nastao na toj ideji.
Piše Miljan Milekić
Ovaj članak je prvo objavljen na Nocturne Magazinesajtu
