Kada se priča o razvoju progressive rock i metal scene, jedno ime je kriminalno zapostavljeno. URIAH HEEP, koji postoje od 1969. godine možda nikada nisu dostigli komercijalnu popularnost nekih od svojih savremenika. Međutim, svojim jedinstvenim, magičnim i pre svega teškim zvukom su uticali na brojne velikane kao što su Iron Maiden. Njihov uticaj se i dalje čuje kod mnogih mlađih i nažalost verovatno popularnijih sastava. Baš nedavno je frontmen benda Ghost naveo upravo Uriah kao jedan od svojih najvećih uticaja. Ipak, dok su mnogi njihovi savremenici otišli u istoriju ili žive od stare slave, Uriah Heep su pregrmeli brojne turbulencije. Nakon 50 godina oni i dalje objavljuju kvalitetne, aktuelne i fenomenalne albume.
Uriah Heep u Beogradu | Foto: Jovan Ristić
Poslednji od njih je „Living The Dream“, koji je bend sinoć promovisao u Sava Centru pred Beogradskom publikom. Pesme kao što su „Grazed By Heaven“, „Knocking at My Door“, „Take Away My Soul“ kao i naslovna već su postale neizbežne pesme u listi svakog fana ovog sastava. Još bolje i moćnije zvuče uživo, izmešane sa hitovima poput „Look At Yourself“ i stvarima koje nisu prečesto u njihovoj listi, kao što je „Return To Fantasy“ sa istoimenog albuma.
Ipak, drugi deo seta je ono što je većina publike očigledno krišom priželjkivala, sa hitovima kao „July Morning“, „Lady in Black“ ili „Look At Yourself“. Ovaj koktel pesama naterao je sve da ustanu iz sedišta i popune stepenice između, približavajući se ka bini na pozive benda. U glavi mi je urezan prizor dekice ne mlađeg od 80 koji se brišući suze sitnim koracima probija kroz omladinu na stepeništu do prvog reda, nesumnjivo razmišljajući o prvoj ljubavi ili nekim bolkom vremenima u koja ga je Uriah Heep bar na par sati vratio.
Uriah Heep u Beogradu | Foto: Jovan Ristić
Standardno fenomenalna petorka koju predvodi Mick Box, jedini preostali originalni član benda, odaje utisak kao da članovi benda sebično sakrivaju fontanu mladosti. Kunem se, deluju mlađe nego kada sam ih prvi put gledao davne 2006. godine u sklopu Zaječarske Gitarijade. Pevač Bernie Shaw, tajno oružije benda, briljirao je po celoj skali i pokazao da je jedan od najpotcenjenijih vokala na hard rock sceni. Od njega bi mnogi mlađi pevači mogli da pokupe par saveta o tome kako se peva, kako se ponaša i najvažnije, kako se pokazuju emocije.
Uriah Heep u Beogradu | Foto: Jovan Ristić
Prijatno me je iznenadila i posećenost. S obzirom da sam od desetine prijatelja dobio odgovor da nisu ni znali za koncert, očekivao sam daleko jači eho u Sava Centru. Međutim, skoro sva sedišta su bila popunjena. Priznajem, nisam dobar sa brojanjem sedišta sa zimskim jaknama po kvadratnom metru. Ipak verujem da je poseta bila na nivou kakvom svaki organizator može poželeti. Ipak, sam koncept sedenja na ovakvom koncertu malo je ukvario atmosferu u početku. To je primetio i Shaw koji je neverbalno pozvao publiku od prvog do poslednjeg reda da stane na noge.
Uriah Heep u Beogradu | Foto: Jovan Ristić
Koliko god produžio ovaj tekst, ne mogu vam opisati koliko sam očaran ovim bendom i njihovim koncertima svaki put kada ih vidim. Taj nivo tehničkog savršensta i atmosfere teško je zarobiti rečima. Pomalo sam i besan što jedan ovakav sastav nije daleko poznatiji i priznatiji. U isto vreme svi i svakakvi pune i rasprodaju mnogo veće arene. Ali to je možda OK. Možda bendovima kao što je Uriah Heep i ne treba više od punog Sava Centra. Možda oni koji ne umeju da cene ovakve veličine i ne zaslužuju da spoznaju magiju kakva vlada na sceni kada god se ovi veterani pojave. Oni koji su ih videli sinoć dobro znaju šta je i kako se pravi magija.
Tekst i foto: Jovan Ristić
Uriah Heep u Beogradu | Foto: Jovan Ristić
