ULVER- "The Assassination of Julius Caesar" (2017)

ULVER
“The Assassination of Julius Caesar“
Electronic / Dark ambient
(House of Mythology Records, 2017)

Da li smo dobili album decenije? Jesmo, ako mene pitate.

Moj plan za ovu recenziju je bio da se sastoji od samo dve rečenice:
ULVER je napravio album decenije Ovde ne vredi ona „o ukusima ne vredi raspravljati“, jer kome ovo nije fantastičan album, taj jednostavno nema ukusa!!!

Na vašu sreću (ili žalost, mada vas niko ne prisiljava da čitate dalje), odustao sam od te ideje i odlučio da vam dočaram zašto imam takvo mišljenje. Onima koji prate rad ovog benda, ovakav album nije bio iznenađenje jer preslušavajući retrospektivno njihovu diskografiju, zaključio sam da kod njih skoro svaki album prate korenite žanrovske promene.

Moje poznavanje Ulver diskografije do ovog albuma je otprilike bilo “…ah da, to je onaj black metal što Bora metalac sluša“. Ironija sudbine, pišem za metal magazin, ali moj vrhunac agresivnosti u muzici doseže do nečega što današnji palamuderi zovu tehnical ili progressive death metal, pa i doom u nekoj formi. Znači Gojira, Katatonia, Opeth, Paradise Lost…to je to. Thrash mJetal se podrazumeva. Thrash metal je kao i hardcore, dete iz braka punka i metala s tim što jedan sin malo više liči na mamu a drugi na tatu.

Elem, black metal a posebno skandinavski mi nikad nije bio u fokusu. Pogledao sam onaj famozni dokumentarac davno i tako usput pokupio imena nekih bendova poput Mayhem, Satyricon, Ulver itd. U mojoj mentalnoj svesci, Ulver je ostao zapisan kao black metal bend.

Oh kako sam samo pogrešio.

Ovaj album zvuči kao najbolji radovi Depeche Mode. Ovaj album je jebeno remek delo. Ovaj album sublimira ceo život u osam pesama.

Da krenemo

Nemoralia. Album kreće. Ovo je vaš prvi dejt. Muzički, mogla bi da se nađe na DM– Ultra albumu. Stidljivo i sporo, dovoljno mračno a opet nekako nekako optimistično, fantastično za uvodnu stvar, baš kao i prvi dejt. Tekstualno, prva stvar ovog KONCEPTUALNOG albuma se dotiče teme kad je Rim goreo. Sve je objašnjeno u nekoliko stihova.
Rolling Stone. Album se zakotrljava, kao i vaša emotivna veza (sa istim). Ritam ove stvari me podseća na prvi poljubac. Traje 9 minuta ali ni sekunde nije dosadna. Tamo negde oko 6:45 dešava se taj prvi poljubac i ta lavina osećanja. Upućujem izazov svakome da mi nađe bolji muzički neverbalni opis prvog poljupca od poslednja tri minuta ove pesme.
Stihovi daju prilično dobar opis večnog grada, koji nastavlja da živi čak i nakon Neronove paljevine i vrlo brzo nakon toga, pod Cezarom, doživljava jednu od svojih zlatnih epoha.“ I have seen the world you believe in. Black ships with rats, dead Caesars and sons”. Još kad sve to preraste u klimakterični refren “Poor little sister I hope you understand: the babe in the woods will be taken by a wolf”, dobijamo prvi hit singl i kreće zaljubljivanje u ovaj album
Baš kao prvi poljubac.
So Falls the World. Opet zaokret na mirniju stvar. Baš kao u vezi. Veza je ozvaničena poljupcem i sad kreće srećni ali smireni deo. Tekst nas vozi dalje u Neronov proročanski opis Rima „ When Colossus falls, so shall Rome“ ..sa sve zaključkom „Wrong wrong wrong“. Neron je grdno, grdno pogrešio. Rim je preživeo.
Southern Gothic. Ne mogu drugačije da opišem ovu stvar nego kao prvi sex. Divlji i romantičan istovremeno. Krv i znoj. Tišina i krici. Veza je sad potvrđena i, što bi popovi rekli, konzumirana.
Mene ova stvar ne podseća samo na Depeche Mode nego i na pomalo zaboravljeni Ministry „With Sympathy“ album pre nego što su postali industrial. Taj zaboravljeni dragulj od albuma u celosti možete preslušati OVDE.
Angelus Novus se prirodno nastavlja na prethodnu stavr kao što veza prerasta u brak. Nemam dovoljno reči da opišem ovu stvar koja se skrivala na prvih par slušanja, ostavljajući me da se zaluđujem sa 02 i 04. Onda, kad se dovoljno prišunjala, raspalila me u glavu kao melodijski najsavršenija pop pesma ovog veka (pritom kad kažem pop ne mislim na Beyonce)
Transverberation se u nedostatku boljeg opisa može prevesti kao religijski zanos, religiozna ekstaza. U mom svetu gdje ovaj Ulver album personifikuje životni vek, ovo je period kad na svet dolaze deca i rastu. Jesu li Ulver kao kolektiv pronašli veru pišući stihove poput Teresa of Avila, St. Teresa of Lisieux : They were rewarded by God for loving him. They knew the forms of the transverberation?!
Ne znam, ali ova pesma pomera stanje uma iako sigurno vam neće zapasti za uvo na prvih nekoliko slušanja.
1969 ovde mi je tekst potpuna misterija, kako bi uostalom i sam život trebao da bude nakon što deca odrastu i odu svojem putem a vi i vaš životni partner ostanete sami u jeseni vaših života.Pošto dotle još nisam došao,, mogu samo da zamišljam slušajući ovu stvar.
Coming Home ja ovde stvarno nemam šta da kažem! Logično, u mojoj personifikaciji ovog albuma, poslednja pesma bi trebalo da bude „pred kraj života“ ali Ulver to sa metaforičkog prebacuje na bukvalni nivo!!! Uostalom, pesma počinje sa „I have been thinking about my life lately…” a završava sa “My family. My children. My haven. My hope. What have I done to leave you here”…pa može li jebeno bolji kraj albuma od ovoga???

Ne znam da li je uopšte bitno taksativno nabrojati neke zanimljivosti, kao što su recimo ove: da je produkciju radio nekadašnji član Killing Joke, Martin Glover a da na saksofonu gostuje Niko Turner iz Hawkwind. Ili da članovi sebe odbijaju da zovu bendom nego radije biraju odrednicu “eksperimentalni kolektiv”. U svakom drugom slučaju bih ovo okarakterisao kao proseravanje ali u slučaju Ulver ova tvrdnja baš stoji.

Ako bih baš baš tražio dlaku u jajetu, to je što ovaj album ima samo osam pesama, kao i svaki album Nedeljka Bajića Baje, umesto osamsto osamdeset I devet pesama, jer mi je bilo šta ispod toga malo.

Eh I da ne zaboravim, zavoleo sam čak I njihove black metal albume sa početka karijere, samo zato što su njihovi. Ima ona stara izreka “Ljubav je kad počneš da voliš I bubašvabe samo zato jer žive u njenoj kući”.

Album decenije. Tačka.

Piše Teodor Radović

oLista pesama:

01. Nemoralia
02. Rolling Stone
03. So Falls the World
04. Southern Gothic
05. Angelus Novus
06. Transverberation
07. 1969
08. Coming Home