Ovaj koncert je bio deo većeg događaja koji se taj dan dogodio u Fabrici, a koji sam nažalost propustio. U toku popodnevnih časova održana je tribina o upotrebi neiskorištenih javnih prostora, i popularnom skvotovanju. Pored ljudi iz novosadskog Društvenog centra, učestvovali su i gosti iz okolinih zemalja, kao i vodeći ljudi pulskog „Rojca“ koji je jedan od najboljih primera kako ta priča treba da funcioniše. Pored tribine, propustio sam i nastup prvog benda, novosadskih The Bayonets.
The Bayonets uživo u Novom Sadu 2012. godine, photo Jovan Đokić
Ne bih imao ništa protiv ni da sam propustio naredni bend, slovenačku Aktivnu Propagandu, ali to nije bio slučaj. Da se razumemo, nemam ništa lično protiv članova ovog benda, niti protiv njihove muzike, ali za mene, pank je više od samog zvuka, i ideologija koju bend propagira je veoma bitan faktor u njihovoj muzici. Upravo zbog toga mi je pank koji propagira ideje komunizma i socijalizma, čiji su lideri odgovorni za više smrti od oba svetska rata zajedno, nepojmljiv i besmislen, baš koliko i nacistička struja unutar oi! pokreta. Što se tiče samog koncerta, bend je odradio energičnu svirku i oduševio stotinak ljudi koji su ih bodrili od prvog tona, pa do samog kraja. U svakom slučaju odličan koncert za fanove benda. Ja ću se ipak potruditi da ih sledeči put preskočim.
Aktivna Propaganda uživo u Novom Sadu 2012. godine, photo Jovan Đokić
Negde oko 22.30 na binu izlaze hedlajneri – američki stritpankeri Total Chaos. Ono što sam od starta primetio, a što me je prilično zbunilo je činjenoca da je broj ljudi bio manji u odnosu na prethodni bend, kao i da činjenica da su umesto očekivanih čirokana i „spikes“ friziua, publikom dominirali dredovi, kikice, i trake za kosu. Sve ono što pank ne predstavlja. Bend je počeo furiozno sa „Final Solution“, „Babylon“, te sjajnom „Fuck The System“, i pokazao da i posle 22 godine i dalje ne planiraju da uspore. Vidno raspoloženi pokušali su da animiraju publiku, što pričom, ironičnim komentarima, pevač se konstantno obraćao publici na nekoliko evropskih jezika, ne bi li izazvao neku reakciju, ali nje jednostavno nije bilo. Osim desetak fanova u prvom redu, ostatak ljudi je bio neobjašnjivo pasivan. „Novosadska rupa“ između bine i publike se pretvorila u novosadski krater, dok je, za ovu priliku „skraćena“ Fabrika izgledala sablasno prazno. Bendu to nije smetalo da nastavi nesmanjenim tempom, pa su se ređale pesme iz svih faza karijere, tako da smo imali prilike da čujemo i „Punk No Die“, „Unite To Fight“, „Political Repression“, „Total Massacre“, da bi regularni deo koncerta završili fenomenalnom „What You Gonna Do“. Nakon kraće pauze bend se vraća na malo isforsirani bis, i završni set zatvara himnom „Riot City“, pred oko 50tak duša. Sve u svemu premalo za bend ovog ranga i ovakve reputacije.
Total Chaos uživo u Novom Sadu 2012. godine, photo Jovan Đokić
Total Chaos su odsvirali više nego korektan koncert, u gradu koji nekada važio za grad panka, i to je prošlo gotovo nezapaženo. Posle nedavno završenog To Be Punk Festa sam napisao da je to festival koji ima potencijal da postane najveci pank festival u ovom delu Evrope, i da ljudi iz SKCNS-a imaju kapacitet da tako nešto i ostvare, ukoliko za tako nešto ima interesovanja, i publike. Ako legende kao što su Total Chaos ne mogu da privuku više od stotinak ljudi u ovom gradu, bojim se da dam odgovor na svoje malopređašnje pitanje.
Total Chaos uživo u Novom Sadu 2012. godine, photo Jovan Đokić
Piše Miljan Milekić
Ovaj članak prvo je objavljen na Nocturne Magazine sajtu
