INTERVJUI IZDVAJAMO

Torsten Kinsella, GOD IS AN ASTRONAUT – „Muzika je najbolja kada izražava naš bol, gubitak, nade i snove“

Written by Jadranka Balaš

Nakon četvorogodišnje pauze, GOD IS AN ASTRONAUT se vraćaju u Srbiju po treći put da nam uživo predstave svoj novi album. Koncert će se održati 8. oktobra u klubu Božidarac u Beogradu uz domaću podršku gitariste Vukašina Đelića aka WoO. O ovom koncertu, albumu „Epitaph“ i muzici koju stvaraju sa nama je popričao Torsten Kinsella.

Ulaznice po ceni od 1500 dinara možete kupiti u Zaokretu, a oni koji žive van Beograda preko resetorbooking@gmail.com mogu izvršiti rezervaciju ulaznica. U pismu obavezno navesti ime, prezime, količinu karata i broj mobilnog telefona. Na dan koncerta prodavaće se isključivo na ulazu, po 1800 dinara. Iz organizacije Resetor zbog velikog interesovanja apeluju da kartu nabavite na vreme.

Šesnaest godina i devet albuma u karijeri.Kada bi morao da biraš koji bi izdvojio kao najbolji? Na koji si najponosniji?
Torsten: Svaki album predstavlja nešto nama bitno jer svaki dokumentuje određeni period u našim životima. Za mene je to jedna kolekcija koja još nije kompletirana.

Šta vas još uvek podstiče da pišete posle toliko godina, gde pronalazite inspiraciju? Koji album je bio najteži za pisanje?
Torsten: Jedino kada smo primorani da pišemo je kada imam nešto jako važno da izrazim. Nakon svih ovih godina jedna stvar je postala očigledna a to je da kad sam potpuno zadovoljan imam blokadu u pisanju. Muzika je najbolja kada izražava naš bol, gubitak, nade i snove. Svaki album nosi svoje izazove, „Origins“ je bio težak jer je pisan drugačijom tehnikom.

“Epitaph” je inspirisan porodičnom tragedijom, primite moje saučešće. Koliko vam pisanje muzike pomaže da prebrodite teške trenutke u životu?
Torsten: Pisanje muzike je terapeutski proces, omogućava nam da se izrazimo i nikada nije bilo značajnije nego na albumu „Epitaph“ koji je napisan u znak sećanja na našeg sedmogodišnjeg rođaka čiji život je tragično oduzet.

Kad smo kod njega, “Epitaph” je izašao pre nekoliko meseci, da li ste zadovoljni rezultatom i prijemom publike i kritike?
Torsten: Veoma smo zadovoljni albumom, mislim da je zaista uhvatio sve što smo želeli. Odgovor kritike je uglavnom pozitivan još od „All is Violent, All is Bright“. prijem kod fanova je već mnogo teže proceniti ali svi koncerti su veoma dobro posećeni na „Epitaph“ turneji tako da  bih rekao da je definitivno pozitivan.

*** Klikom otvarate recenziju albuma „Epitaph ***

Kako se proces snimanja i pisanja razlikovao od prethodnih izdanja? Kako stvarate vašu muziku generalno?
Torsten: Svaki album ima specifičnu temu i produkcija je tome prilagođena. Kao što znate, „Epitaph“ je napisan odmah nakon prerane smrti našeg rođaka. Sve pesme govore o različitim aspektima tragedija pa je prirodno, ovo najmračniji i najličniji album koji smo ikada napisali.

Rob ai Conor (Xenon Field) su nam mnogo pomogli sa post produkcijom i dizajnom zvuka. Želeli smo da stil reflektuje temu tako što ćemo ga učiniti nesavršenim. Zvuke smo propuštali kroz razne uređaje sa lošim snimanjem, tonovi vibriraju u i izvan štimunga i daju proganjajući utisak. Veća saturacija snimka učinila ga je stresnijim. Klavir, na primer, je obrađen da zvuči staro i pokvareno, a snimili smo ga na starom Akai rekorderu, neki čak i na čeličnim kasetama. Dalje su obrađivanje tako što smo ih propuštali kroz eho jedinicu. Želeli smo da se zvuk menja i razvija, da ne stagnira, želeli smo da se klavir sonično kreće kroz različite delove albuma „Epitaph“ koristeći distorziju i filtere.

Neumorno smo radili na teksturama koristeći uređaje poput NiioIotine jezgra, Mutronics Mutator i Snazzy FX Tracer City u pokušaju da zvuku daju pravi analogni šmek. Takođe, koristili smo eksperimentalne priključke kao bezfilterski audio Spec ops da teksture zaista budu neuobučajene i jedinstvene. Koristili smo vintage pojačala jer oprema za simulaciju nije odgovarala stilu. Jimmy Scanlon vlasnik Jimi’s muzičke radnje pomogao mi je sa nabavkom mnogih vintage uređaja i takođe je svirao na albumu. Koristili smo mikrofone sa trakom da bi zvuk bio topao. Koristili smo najniže štimove (drop A) koje nismo nikada do sada. Bubnjevi su bili ozvučeni parom Ribbon Coles 4038, što je takođe nešto što nikada nismo koristili a daje im mračan zvuk koji je muzika zahtevala. Prvi put smo uradili analogni mastering, želeli smo nešto staromodno i autentično.

God Is An Astronaut ima veoma originalan zvuk, pa, kako bi opisao muziku koju svirate? Šta vas čini različitim od drugih bendova sa sličnim stilom?
Torsten: Naša muzika uvek dolazi iz srca, žanrovski pretpostavljam da smo rock bend sa dodatkom elektronike, kako mi volimo da kažemo, naš sopstveni brend space roka, jer emotivno veliki deo naše muzike vodi vas na neko drugo mesto. Iako uvek postoje sličnosti, nisam čuo ništa što zvuči isto kao mi. Imamo naš zvuk, kad čuješ neku našu pesmu možeš uvek da prepoznaš da smo to mi.

god-is-an-astronaut-live-belgrade-2014-featured

Za nekoliko dana kreće evropska turneja. Kako se pripremate „za život na putu“? Sa čime se najteže nosite kada ste na turneji?
Torsten: Trudimo se da se odmaramo što je više moguće i bar malo treniramo kako bi bili u formi za turneju. Ja nastojim da jedem što je zdraviju hranu moguće tako da obično nosim nešto svoje hrane sa sobom. Mislim da je najteže ostajanje do kasno i rani počeci, nedostatak sna ume da bude veoma težak kad si na putu kao što će sada biti.

Kako birate pesme set listu? Koja je najizazovnija za sviranje uživo?
Torsten: Kako je ovo turneja kojom promovišemo album “Epitaph” sviramo nekoliko dobrih pesama sa ovog albuma, od starijih pesama izabrali smo one koje najviše odgovaraju temi, tako da ostane mračna. Na primer, “Frozen Twilight” smo vratili jer odgovara raspoloženju.

“Epitaph” je veoma težak za Rob-a, tajminzi na introima su veoma izazovni. “Seance Room” i “Suicide by Star” su na početku bile jako teške ali su mi lake sada.

Da li postoji neka zemlja u kojoj želite da svirate ali još niste imali prilike?
Torsten: Japan, Australija, Island i više datuma u Južnoj Americi. Jedini razlog za to je što još nismo dobili adekvatne ponude.

Da li postoji nešto što kao bend još niste uspeli da ostvarite a želite? Po čemu bi voleli da vas pamte?
Torsten: Bilo bi lepo kada bi se naša muzika našla u odgovarajućem filmu.

Božidarac 8. oktobra je mesto kada će se okupiti srpski fanovi i jedva čekamo. Šta možemo da očekujemo od vašeg nastupa ovoga puta?
Torsten: I mi jedvs čekamo da sviramo u Srbiji ponovo i pružimo još jedan nezaboravan nastup.

Imamo dobru prezentaciju isplaniranu, naš inžinjer za svetla Derval je umetnik i pristupa osvetljenju na originalan i inovativan način. Ona vidi emocije kroz boju. A za zvuk, naš originalni tonac Zack se vratio i postavio sve na viši nivo.

O autoru

Jadranka Balaš

Editor

Contact
jadranka@hardwiredmagazine.com

1 komentar