Najbolji metal albumi objavljeni 2009. godine

Godine iza nas su donele mnoštvo dobrih albuma. Nemoguće je opisati koliko su neki od tih albuma svakome od nas doneli nekih lepih trenutaka. Mi ćemo se potruditi u seriji specijala da izdvojimo neke sa okruglim godišnjicama, a ovaj serijal krećemo sa metal albumima koji su izdati pre jedne decenije.

MASTODON
„Crack The Skye“
Reprise Records

Četvrtim studijskim albumom momci iz Atlante su učvrstili svoje mesto na metal sceni, može se reći zanavek. „Crack The Skye“ je pružio mnogo toga što neki od prethodnih albuma nisu, a jedna od stvari jeste da su malo više pokazali svoju progressive i rock stranu. Ovo je inače bio prvi album na kojem je kao bubnjar i treći vokal učestvovao Brann Dailor. Na naslovnoj pesmi gostovao je niko drugi do Scott Kelly, frontmen benda Neurosis, dok je svakako najbolja numera sa albuma pesma koja ga otvara – „Oblivion“.

CONVERGE
„Axe To Fall“
Epitaph

CONVERGE sigurno možemo proglasiti jednim od boljih bendova prve dekade 21. veka, a album „Axe To Fall“ sigurno njihovo najbolje ostvarenje. Album je sigurno napravio najveći uspeh ovom bendu, pošto su bili na 74 mestu na Billboard 200 listi u Americi. Album je producirao gitarista benda Kurt Ballou, dok je omot uradio pevač Jacob Bannon. Na ovom albumu bend takođe ima najveći broj gostiju među kojima su članovi bendova Cave In i Genghis Tron, kao i Steve Von Till iz benda Neurosis, koji je pevao na numeri „Cruel Bloom“. Sigurno jedan od 5 metalcore albuma koje morate čuti iz prve decenije ovog veka.

BARONESS
„Blue Record“
Relapse

„Blue Record“ je drugi studijski album benda BARONESS koji je izašao u septembru 2009. godine i smatra se nastavkom njihove priče u bojama koja je krenula dve godine ranije izdanjem „Red Album“. Dinamičan album pun vrlo oštrih gitarskih rifova kojim su BARONESS pokazali da umeju podjednako dobro da prikažu i trijumf i pad. Album je prepun fenomenalnih detalja do kojih ćete doći isključivo ako ovaj album konzumirate više puta. Ovo prosto nije album koji se konzumira površno.

RAMMSTEIN
„Liebe ist für alle da“
Universal

Šesti studijski album ovih nemačkih giganata mnogi će osporavati, zbog, razume se, njegovog komercijalnog uspeha. Album koji je izašao u oktobru 2009. godine samo do februara 2010. godine prodat je u neverovatnih 679,500 kopija širom sveta. Ovaj album je u Nemačkoj bio zabranjen za prodaju maloletnim licima zbog numere „Ich tu dir weh“ (u bukvalnom prevodu – Povređujem te) i fotografije u bukletu na kojoj se vidi gitarista Richard Kruspe koji udara po dupetu golu ženu. Album je u Nemačkoj naravno reizdat sa drugačijim omotom. Naravno, to nije razlog uspeha ovog albuma. Poznati po kontroverznim video klipovima, Rammstein su izbacili spotove za numere „Pussy„ (zbog cenzure i dalje ne može da se gleda na YouTube.com), „Ich tu dir weh“, „Haifisch“ i „Waidmanns Heil / Liebe ist für alle da“ koje svaka za sebe pričaju posebnu priču uspeha. Nakon izdavanja ovog albuma čekali smo punu deceniju da ovaj nemački bend zbaci novi album, čiji dolazak se očekuje u aprilu 2019. godine.

KYLESA
„Static Tensions“
Prosthetic Records

Ne možete pomenuti 2009. godinu, a da ne pomenete ovaj album. „Static Tensions“ je kao i svoj prethodnik doneo fantastičan spoj sludge metala kombinovanog u postavi sa dva bubnja i čak tri pevača, što donosi prilično drugačiji i energičniji pristup ovom žanru. Ukoliko tražite neki hajlajt ovog albuma, to je jako teško izdvojiti, jer ceo album odiše vrlo teškim rifovima, ubilačkim ritomovima i vrlo oporom atmosferom. KYLESA je bend koji je zaista odličan predstavnik svog žanra, a album „Static Tensions“ je sigurno jedno od boljih metal izdanja 2009. godine.

BETWEEN THE BURIED AND ME
„The Great Misdirect“
Victory

Peti studijski album progressive metal benda iz Severne Karoline doneo je samo šest pesama ukupnog trajanja bezmalo sat vremena. Ovaj potpuno poremećen spoj progressive metalcore, technical death metala i avant-garde metala ostaviće vas bez daha. Album sadrži numeru koja traje 17 minuta i 54 sekunde, pa vi proverite da li ste spremni za tako dugo ludilo, pogotovo ako uzmemo u obzir vreme u kojem danas živimo i to da sve traje u proseku 15 sekundi (kao prosečno vreme koje ćete potrošiti da pročitate ovaj članak). Ono što bi svakako trebalo izdvojiti kao zanimljivos vezano baš za numeru „“Swim to the Moon“ jeste poruka koju možete čuti ukoliko pustite pesmu unatrag (vreme 3:17-3:37) – „You will sleep with the rest of the non-believers… If you disagree you will sleep… You will sleep with the rest of the non-believers….“

HEAVEN & HELL
„The Devil You Know“
Rhino/Roadrunner

Ukoliko ste kojim čudom preskočili ovaj bend, treba napomenuti da je ovo supergrupa koja je ranije bila poznata kao Black Sabbath sa Ronnie James Dio-m za mikrofonom. Ovo je na žalost njihovo jedino studijsko ostvarenje, kao i poslednje koje je Ronnie James Dio imao, budići da je preminuo maja 2010. godine, samo mesec dana nakon što je ovaj album izašao. Iz tog razloga nisu imali prilike da sviraju uživo više nego što je to zapravo planirano, pa je i sam album polako sklizuno u zaboravi, iako se radi o sjajnoj ploči koja zasigurno vredi vaše pažnje. Alum je stigao u top 10 posle samo nedelju dana od izlaska, a debitovao je na osmom mestu Billboard 200 liste sa prodatih 30,000 primeraka u prvih sedam dana od izdanja.

SLAYER
„World Painted Blood“
American Recordings/Sony Music

Jedanaesti studijski album benda SLAYER objavljen je novembra 2009. godine poserdstvom American Recordings/Sony Music. Ovo je jedini album čiju produkciju potpisuje Greg Fidelman. Album ima četiri različita omota koji daju sliku „World Painted Blood“ kada se stave jedan pored drugog. Ovo je takođe poslednji album na kojem možete čuti originalnu postavu ovih trash giganata. Jeff Hanneman je preminuo četiri godine kasnije, a iste godine iz benda biva izbačen originalni bubnjar Dave Lombardo. Sa ovog albuma uzeta su tri singla od kojih je „Psychopathy Red“ procureo putem interneta godinu dana pre nego što se album pojavio. Pored te numere, kao singlovi su izdvojene naslovna „World Painted Blood“, kao i numera „Hate Worldwide“. Još jedna zanimljivost ovog albuma jeste da je bend album u celosti pisao u studiju, što ranije nikada nije bio slučaj.

NILE
“ Those Whom the Gods Detest“
Nuclear Blast

Ovaj američki technical death metal bend je prosto uspeo da iskombinuje sve najbolje sa prethodnih studijskih albuma i na svom šestom izdanju da napravi možda i najbolji album u svojoj karijeri. Ovakav zvuk je danas daleko ispod radara, dok je samo pre 10 godina bio izuzetno popularan i ovom bendu doneo more novih fanova. Zanimljivo je to da se album našao i na Billboard 200 listi u to vreme, što je za jedan bend poput Nile priličan uspeh. Karl Sanders i ekipa su prosto briljirali ovim albumom.

ISIS
„Wavering Radiant“
Ipecac Recordings

„Wavering Radiant“ je peti, ujedno i poslednji studijski album sjajnog post-metal benda ISIS. Bend je prestao sa radom samo godinu dana pošto je ovaj album izašao. Ovaj album je takođe doneo malo novina u njihov zvuk, jer su više radili na melodijama nego ikada pre, no to nije uticalo na dužinu pesama i njihov vrlo prepoznatljiv zvuk. Upravo to donelo je ovom bendu izuzetno pozitivne kritike, a na više lista album se našao među boljim izdanjima te godine.

REVOCATION
„Existence Is Futile“
Relapse

Drugi album američkog technical death metal benda REVOCATION bio je, po našem skormnom mišljenju, među poslednjim dobrim trzajima ovog žanra. „Existence Is Futile“ ruši sve pred sobom. Još ako uzmete u obzir da se ovde radi o triju (bubanj, bas, gitara i glas što bi neki rekli) morate da skinete kapu time šta su uradili sa ovih jedanaest pesama. Odlična produkcija samo je doprinela kvalitetu ovog albuma. Previše odličnih rifova, brzih ritmova i bas gitare koja će vam pomeriti bubrege. Topla prekopruka za sve one koji nisu imali prilike da čuju ovo izdanje.

OBSCURA
„Cosmogenesis“
Relapse

Kao drugi studijski album u porodici nemačkog death metal benda OBSCURA, „Cosmogenesis“ je doneo toliko dobrih stvari ovom bendu, da je to pomalo teško zamisliti, imajući u vidu godine koje su dolazile, a koje nisu baš bile naklonjene ovakvom zvuku. Tim pre ćete biti sigurni da se radi o izuzetno kvalitetnom izdanju, koje je između ostalih nagrada, ponelo i „Death Metal Album Of the Year“ portala Loudwire. Ako želite da čujete pravu definiciju formule kada spojite virtuoznost i brutalnost, onda je ova death metal pesmarica u 10 činova prava stvar za vas.

HYPOCRISY
„A Taste of Extreme Divinity“
Nuclear Blast

Odlična produkcija jedanaestog studijskog albuma benda HYPOCRISY ni malo ne čudi, imajući u vidu da je mastermind ovog benda niko drugi do Peter Tägtgren. No, odlična produkcija nije jedina dobra strana ovog albuma. Po mišljenju mnogih kritičara, ovo je možda i najbolje stuijsko ostvarenje benda od kako je bend izašao iz death metal kalupa u mnogo melodičnije vode. Fantastične gitare, odlični tekstovi i vokal koji ni jednog momenta ne postaje dosadan za slušanje su neki od kvaliteta ove odlične ploče. Zapravo, „A Taste of Extreme Divinity“ ima sve što jedan dobar metal album treba da ima i nikako nije ploča koja će se slušati jednosm i nikada više.

AMORPHIS
„Skyforger“
Nuclear Blast

„Skyforger“ je jedan od onih albuma koji slušate od početka do kraja. Sve ono što karakteriše kasniju fazu benda AMORPHIS je tu – prepoznatljivi gitarski (rekao bih pasažni) rifovi, jedinstvene melodije, zanimljvi aranžmani i vrlo prepoznatljiv stil pevanja koji poseduje Tomi Joutsen. Može se reći da je „Skyforger“ kulminacija stila kroz koji je bend evoluirao na albumima „Eclipse“ i „Silent Waters“. Ono što je možda jedina mana ovog albuma je što se nakon njega bend previše čvrsto držao iste formule, verovatno inspirisan komercijalnim uspehom ovog albuma. Ako zanemarite tu činjenicu, „Skyforger“ je album u kojem ćete uživati.

LAMB OF GOD
„Wrath“
Roadrunner Records/EPIC

Iako su prethodnim albumom „Sacrament“ lestvicu postavili prilično visoko, albumom „Wrath“ nisu zakazali ni najmanje. Promena producenta nakon dva sjajna albuma donela je malo siroviji pristup svirci, što je ovoj petorci iz Ričmonda izuzetno prijalo. Beskompromisni rifovi i ubilačka ritam sekcija se mogu čuti nasvih jedanaest pesama, dok su one koje treba izdvojiti definitivno „In Your Words“, „Fake Messiah“, „Broken Hands“ i „Everything To Nothing“. Ovaj album je samo na teritoriji Severne Amerike prodat u više od 300.000 primeraka u prve dve godine nakon izlaska. Zanimljivo je da se ceo proces snimanja albuma mogao pratiti preko njihovog sajta koji je strimovao kamere direktno iz studija. 

DEVIN TOWNSEND PROJECT
„Addicted“
Hevy Devy/InsideOut

Devin Townsend je neko ko će uz pomoć gumice vrlo lako obrisati sve što možete da ukalupite. On je albumom „Addicted“ pokazao da su muzički žanrovi sušta iluzija i pokriće nas novinara da se pravimo pametni kada o nečemu pišemo. Šalu na stranu, Devy je suvi geniajalac koji je ovim albumom podario deset izuzetno moćnih pesama koje svaka za sebe pričaju fantastičnu priču. Vrlo bi izlišno bilo govoriti o tome da li je ovo njegov najbolji album, ali se svakako nalazi na listi najboljih albuma 2009. godine.

BEHEMOTH
„Evangelion“
Metal Blade

Ekscentrični poljaci BEHEMOTH ni ovoga puta nisu prezali da naprave fenomenalan album. Nergal i ekipa su uspeli da u potpunosti prenesu atmoferu sa omota ove ploče – vrlo svečanu, simboličnu i razdornu sliku koja će vam u svim oblicima doneti zlo koje se prožima kroz religiju. Vrlo kompleksan pristup black metal zvuku koji je otišao daleko od svog korena, ali i dalje stoji čvrsto na načelima svega što žanr predstavlja. Definitivno jedan od boljih albuma, bar što se ekstremne scene tiče.

MEGADETH
„Endgame“
Roadrunner Records

Dvanaesti studijski album ovih thrash metal legendi svakako nije među najboljima koji su izdali, ali je nemoguće ne svrstati ga na listu najboljih iz 2009. godine. Ne zato što nije bilo toliko dobrih albuma, već zato što su ovim albumom Dave Mustaine i ekipa učvrstili svoju poziciju legendi thrashm metal zvuka. Ako gledamo objektivno (mada svi znamo da je to nemoguća misija), MEGADETH nisu imali izdanje za koje možemo reći da je potpuni promašaj. Produkciju na ovom albumu je zajedno sa Dave-om radio niko drugi do Andy Sneap. Na ovom albumu prvi put možete čuti gitaristu Chris Broderick-a, dok je ovo prvo i poslednje izdanje na kojem je svirao James LoMenzo, pošto se David Ellefson vratio u bend samo nekoliko meseci nakon što je album izdat. Teme na ovom albumu dolaze inspirisane knjigom „Lord Of The Rings“ i finansijskom krizom koja se desila u prediodu 2007-2008- godine.

DEVIL’S BLOOD
„The Time Of No Time Evermore“
Van Records

Prvi album holanskog okultnog sastava je sve prosto ostavio bez daha. U to vreme, pokupili su mahom pozitivne kritike što fanzina, što relevantnih časopisa i tako uspeli da naprave pomak u dotadašnjoj underground karijeri. Ovo je album koji nećete naći svuda na listama albuma koji su obeležili 2009. godini, ali greh bi bio da se ovo ostvarenje ne nađe na našoj listi. Ono što je „The Time Of No Time Evermore“ učinilo jedinstvenim (možda i dan danas) jeste fantastična kombinacija psihodelije, metala, rock zvuka i okultizma koja je mnoge ostavljala bez teksta.

Pošto smo imali jako težak izbor za TOP 20 metal albuma za 2009. godinu, izdvojili smo i albume za koje takođe smatramo da su vredni vaše pažnje:

KATATONIA – „Night Is the New Day“ (Peaceville Records)
CATTLE DECAPITATION – „The Harvest Floor“ (Metal Blade)
ARCHITECTS – „Hollow Crown“ (Century Media)
OBITUARY – „Darkest Day“ (Candlelight Records)
SUIDAKRA – „Crógacht“ (SPV/Wacken Records)
LEPROUS – „Tall Poppy Syndrome“ (Sensory Records)
ABSU – „Absu“ (Candelight Records)
IMPENDING DOOM – „The Serpent Servant“ (Facedown)
BRUTAL TRUTH – „Evolution Through Revolution“ (Relapse)
OSI – „Blood“ (InsideOut)
SUNN O))) – „Monoliths & Dimensions“ (Southern Lord)
DEVIN TOWNSEND PROJECT – „Ki“ (HevyDevy)
MARILYN MANSON – „The High End of Low“ (Interscope)
DREAM THEATER – „Black Clouds & Silver Linings“ (Roadrunner Records)
PARADISE LOST – „Faith Divides Us – Death Unites Us“ (Century Media)
ARKONA – „Goi, Rode, Goi!“ (Napalm Records)