INTERVJUI IZDVAJAMO

Tobias Sammet, AVANTASIA & EDGUY – „Avantasia nije kolekcija trofeja“

tobi-sammet-avantasia-interview-2019-hardwired-jovan
Written by Jovan Ristić

Oduvek sam se osećao kao da ne pripadam. Kada sam bio mlađi, nikako nisam mogao da nađem kalup u koji ću se uklopiti ili grupu kojoj ću se prikloniti. Zato sam se pridružio grupi drugih koji se ne uklapaju u šablon (ironično) i počeo svoju heavy metal odiseju. Dok su drugi bili napolju i uživali u normalnoj socijalizaciji, ja sam igrao igre i slušao gomilu tipova kako pevaju u vilenjacima, patuljcima i svetu iza mašte.

Upravo to je bio moj prvi kontakt sa žanrom za koji sam kasnije saznao da se zove power metal. AVANTASIA i njihov kultni dupli album „The Metal Opera“ otvorili su vrata ovog sveta za mene. Tek kasnije sam saznao ko je taj Tobias Sammet: tip koji nosi zvonarice sa motivom leoparda i pravi špage u vazduhu dok peva o bludničenju u toaletu aviona u bendu zvanom EDGUY. Edguy? Nije baš onakav kakvim sam ga zamišljao, ali sam ubrzo shvatio da je to samo jedna strana muzičkog spektra sa kojim je Sammet koketirao.

Nije mi dugo trebalo da se zaljubim u način na koji Sammet ukršta svoju ljubav prema bombastičnom power metalu i sjaju 80-ih. Prema tome, kada se Avantasia vratila iz mrtvih sa albumima koji su zvučali upravo tako, još više sam počeo da cenim njegov muzički genij.

Iskreno, ne verujem koliko sam pribran bio dok sam se po prvi put rukovao sa njim tokom njegove posete Beogradu i Srbiji. Imao sam čast da prisustvujem snimanju spota za naslovnu pesmu sa novog albuma benda Avantasia, njihovom osmom pod imenom „Moonglow“. Ovo nije prvi intervju koji je Tobias Sammet dao za naš portal, ali je prvi put da sam imao čast da ga lično upoznam.

Iako je ceo dan proveo pred kamerama i reflektorima, Tobias Sammet je bio više nego raspoložen da proćaska sa mnom o inspiraciji i priči koja prati novi album, šašavoj družini u bendu Avantasia, zašto Bruce Dickinson još uvek nije gostovao na nekom od albuma svih ovih godina i još mnogo čemu.

Novi album grupe Avantasia pod imenom „Moonglow“ izlazi 15. februara za Nuclear Blast Records. Ovaj album obeležava novo poglavlje u priči o bendu Avantasia, metaforički i konceptualno. Bez da fanovima pokvariš iznenađenje, šta mi možeš reći o priči koju će novi album započeti?
Tobias Sammet:
U pitanju je konceptualni album. Neki bi ga možda nazvali rock opera zato što je bolje ime za marketing, ali nisam siguran da je „rock opera“ pravi izraz. Podnaslov albuma je „Priče izgubljenog bića,“ a čine ga 11 zasebnih pesama koje u celini formiraju predivnu skupinu koja čini album „Moonglow.“

Tema albuma je autsajder, biće koje je stvoreno i bačeno u okruženje, u realnost koju ne podnosi. Ovo biće oseća da mu nije mesto u ovoj predivnoj, šljaštavoj, sjajnoj realnosti vrlih i lepih. Zbog toga ovo biće beži i traži skrovište u mraku u nadi da će naći takoreći bekstvo iz bede. Pesme predstavljaju zasebne slike mentalnog sveta tog bića ili lika.

Pokušao sam da nađem medijum koji je jak i koji mi daje priliku da svoje misli i svoja lična osećanja i emocije pretočim u zasebne tekstove. A u isto vreme želeo sam da sve zajedno formiraju svoj svet. To sam pokušao. Mislim da je ovo veoma skladan album i koristi taj ogromni, Viktorijanski, pompezni stari engleski jezik, zato što je to ono što me inspiriše.

Zaista me inspiriše Viktorijansko doba i povratak gotske novele, pisci kasnog 19. i ranog 20. veka kao što su Artur Maken, Aldžeron Blekvud i Vilijam Somerset Mom. Tu su i drugi kao E.T.A. Hofman i Edgar Alan Po. To je jezik i to je svet koji su ovi pisci inspirisali, svet koji sam želeo da stvorim i u njega prenesem svoje tekstove. Zbog toga album ima tok priče, ali mu nisam prišao kao da pišem mjuzikl za Brodvej.

Već mogu da primetim dosta paralela između ovog albuma i trilogije „Scarecrow“ po tome što za protagonistu imaju autsajdera.
Tobi: U suštini, imaju mene za protagonistu (smeh). Naravno, postoje određene teme oko kojih kružim i na koje sam se ponovo vratio. Ali pristup je drugačiji, zato što sam na albumu „The Scarecrow“ dosta igrao na kartu građenja neizvesnosti, da se tako izrazim.

Ali ipak je bio formulisan kao priča, a ponekad priča i ideja da napišete priču stoje na putu tome da uradite nešto što vam daje prostora za individualni poetski aspekt i liriku. A zaista sam želeo da napišem nešto kreativno što će mi dati prostora da pišem zasebne poeme.

I pored toga, tema je nešto što mi zaista znači. Ponekada se prepuštam hedonizmu i pišem pesme kao što je „Love Tyger“, ali u ovom slučaju su veoma emocionalne sa veoma dubokoumnim tekstovima.

tobias-sammet-avantasia-2019-promo

Tobias Sammet, Avantasia | Foto: Alex Kuehr

Sa sigurnošću mogu reći da će se svaki metalac prepoznati u priči o autsajderima.
Tobi: Znam da su ovu temu svi forsirali do iznemoglosti, celu tu priču. Ali radi se o tome da sam se kao mlad uvek osećao kao autsajder. Nisam bio nesrećan, ali sam osećao da me niko ne razume zato što sam razmišljao u drugačijem pravcu.

Sigurnost sam pronašao u muzici, i ujedno našao nešto čime mogu da se bavim i što mi pruža mir. Ali čak i nakon što snimite dva albuma, ponovo ste autsajder, čak i u svetu rock i metal muzike. Čim uradite nešto što je bar malo drugačije od onoga što ste prvo uradili, ljudi vam kažu „Prodao se. To nije muzika koju treba da svira.“

Svi se previše bave očekivanjima, a niko ne može da bude zaista srećan ako uvek nastoji da ispuni očekivanja. Zato sam se uvek osećao kao autsajder, ali ne i nesrećan. Ali nije uvek bilo lako.

Ime albuma je prosto, ali upečatljivo i pamtljivo. Šta ga je inspirisalo?
Tobi: Sjaj meseca (smeh).

„Moonglow“ je prelepo ime. Mnogo volim slike pejzaža osvetljenih mesečinom. Znam da zvuči pomalo čudno, ali je istina. Volim sjaj meseca. Volim jezive mračne svetove, a „Moonglow“ je zvučalo dosta poetično. Sve slike koje imam u kući su replike dela koje je oslikao Džon Atkinson Grimšo.

Bilo kako bilo, radi se o paralelnom svetu. Svetu osvetljenom mesečinom. Naravno, glavni lik beži u mrak što je metafora za nešto potpuno drugačije.

Što se tiče muzike, u svojoj radio emisiji si pomenuo da se mogu čuti dosta uticaja muzike koju je snimio Mike Oldfield. Tu je i raznovrsna ekipa među kojima su Mille Petrozza iz benda Kreator ili Candice Night iz sastava Blackmore’s Night. Prema tome, šta fanovi mogu da očekuju kada je u pitanju muzički pravac albuma?
Tobi:
Jako je raznovrstan. Ovo je tipičan album benda Avantasia, a moj najbolji drug je rekao da je i najbolji album ove grupe. Ne citiram ga kako bih promovisao album… Zapravo, zato ga i citiram. Ali… Zato ga citiram (smeh).

Ali on retko laže, jako je dobra osoba (smeh). U pitanju je tipičan Avantasia zvuk i veoma dobar album. Ne mogu da kažem da je najbolji, zato što ovo nije Olimpijada. Svi albumi su sjajni: volim „Ghostlights“, volim „The Scarecrow“, zaista volim „The Metal Opera“ albume zato što su svi jedinstveni.

Mislim da je ovo tipičan album, samo raznovrsniji. I po prvi put u životu bio sam potpuno slobodan. Kada smo se vratili sa turneje nakon albuma „Ghostlights“ nisam imao ništa u planu. Ni album sa bendom Edguy, ni album sa bendom Avantasia. Nismo imali ugovor ni za jedan bend. Sve što smo radili je proslava godišnjice benda Edguy. Tako da nije bilo pritiska.

Nakon poslednje turneje shvatio sam da sam u proteklih 20 godina radio na 17 albuma i išao na 10 svetskih turneja. Komponovao sam sve te albume i pevao na svim tim turnejama, organizovao i davao intervjue, sigurno njih osam ili devet hiljada. Radim preko 500 intervjua za svaki album. I snimali smo koncertne albume, EP izdanja i sve te stvari. I moj čudni izlet na takmičenje za pesmu Evrovizije.

Imao sam dosta posla i postigao svašta. Osetio sam da upadam u rutinu. A nisam želeo da uđem u rutinu zato što je to smrt za kreativnost. Rekao sam „Neću ništa da radim. Sada sam slobodan.“ Naravno, radili smo na slavljeničkom albumu benda Edguy, knjizi i maloj turneji zbog fanova i kolega u bendu. Ali onda sam odlučio da mi je potreban odmor.

Ne želim da trčim kao hrčak u točku. Zato što u muzičkoj industriji niko ne razume šta umetnik želi. Sve se uzima zdravo za gotovo. „Ok, snimićeš album i otiči na turneju. Onda sviraš na Wackenu. Šta onda. Pauza od dve nedelje, pa album i turneja. Onda, da li 2023. svira Edguy ili Avantasia? Ne, 2024. svira Avantasia, znači 2023. svira Edguy.“ U nekom trenutku shvatiš da si postao rob očekivanja, a od njih postaješ robot.

Otvorio sam svoj studio, što nije baš pametno ako odlučite da ništa ne radite. Zato što kada je studio spreman, naravno da sam u iskušenju da ga koristim. Ali sam ipak sagradio studio i počeo da radim na muzici. Imao sam toliko vremena i nimalo pritiska, pa je album zbog toga tako doteran i raznovrstan. Komponovao sam neke delove i slao ih Sascha-i. On bi rekao „to je super. Zašto ne zamenimo gitare ovde i uradimo nešto drugačije ovde.“ Imali smo toliko vremena, pa je sve jako raznovrsno. I zaista sam srećan što sam imao toliko slobode i nimalo stresa. I mislim da se to čuje na albumu.

Ne želim da omalovažavam bilo šta što sam ranije snimio. Sve što sam uradio, uradio sam ne zato što su mi tako rekli… Lažem, ponekad jesu. Ali uvek sam mogao da kažem da sam ponosan i da mogu da živim sa tim. Ali ovog puta sam imao svo vreme da uskladim proces sa mojim tempom i ne dodvoravam se ljudima koji mi dobacuju „treba nam novi album“.

tobias-sammet-interview-2019-1

Tobias Sammet intervju| Foto: Marijana Nikolić

Nedavno mi je i Devin Townsend pričao o tome, kada je raspustio svoj bend. Fanovi uvek ceo taj svet rock zvezda doživljavaju romantično, ali pre ili kasnije postane klasičan posao od devet do pet, samo iz godine u godinu, turneja i album pa turneja i album…
Tobi:
Da, i morate se odbraniti od toga. Počeo sam da sviram zato što sam hteo da sanjam i te snove pretočim u albume i predstavljam ih na turnejama. Naravno, kada ste mladi sve ide samo od sebe. Ali posle 17 albuma… Snimio sam 17 albuma za 20 godina i komponovao manje-više sve te pesme. Ali nisam ni shvatio to, bilo mi je prirodno.

Ali sada mi je prirodno da usporim. I srećan sam zbog toga. Biti muzičar je veliki dar. Kada slušam „Moonglow“ zvuči mi sjajno i nisam očekivao da će biti spreman toliko brzo. Ne znam kako, ali kada je već bio spreman, zašto ga ne bih i objavio. Ali ne želim da to da radim zato što moram. Želim to da radim zato što verujem u to i zato što se dobro osećam. Čak i The Beatles su se raspali posle osam godina zato što su sve već rekli.

Morate biti oprezni da se ne bi iscrpeli i upali u mašinu. Razumem šta je Devin Townsend hteo da kaže. Nikada ga nisam upoznao, možda i jesam. Ne sećam se. Ali sjajan je muzičar, imam neke od njegovih albuma. Kreativan je, a kreativci su osetljivi i moraju da paze na svoju kreativnost.

Kada smo već kod toga, pošto je tvoja muzika jako slojevita i sadrži sve te grandiozne momente, interesuje me tvoj kreativni proces. Da li zamišljaš pesme kakve želiš da budu na kraju i polako gradiš ka tome ili kreneš od jednog rifa i gradiš do krajnjeg rezultata?
Tobi: Teško je reći, zato što nikada ne analiziram to. Obično počnem sa nekom idejom, ali ne znam. Ne znam, nikada nisam pravio nauku od toga. Dobijem ideju za refren, pošto sam jako orijentisan na njih. To verovatno potiče od dana kada sam slušao „Living on a Prayer“ i druge pesme koje je pisao Desmond Child. Čovek je izgradio celu karijeru na jednom refrenu (smeh).

Jako ga poštujem, nisam hteo da zvučim neučtivo. Ali on je jako orjentisan na refrene. I ja potičem odatle, kasnije gradim ostatak pesme. Ponekada imam jasnu viziju kako želim da zvuči, a ponekad napravim izmene. Ali uvek pišem melodije i harmonije i sve to u isto vreme. Od nekuda počnete i gradite dalje. Ponekada rezultat bude onakav kakvim ste ga zamislili, a ponekada se razvije u potpuno drugom pravcu.

Ali ne verujem u ono što mnogi heavy metal muzičari rade: osmisle instrumentalnu verziju ili rif i daju nekome da smisli melodije. Nekima to možda radi posao i rezultat može biti dobar. Ali postoji dobar razlog da stavite određeni akord na određeno mesto zbog određene melodije.

Zamislite da gitarista benda Europe kaže „Napisao sam ’The Final Countdown’, ide ovako: ’tun-tu-du-dun’, smislite šta ćete sa tim. Mogli bismo da dodamo ’tu-du-du-dum tu-du-dum-dum-dum’.“ Potrebna je kombinacija ta dva elementa, idu ruku pod ruku. Ne mogu da zamislim da Mocart to radi. Ne želim da se upoređujem sa Mocartom, naravno osim frizure. „Imam neku kompoziciju za gudače. Dodajte neku melodiju, klavir na primer“. Sve to ide zajedno, ali ništa nije fiksirano. Može se menjati. Nema pravila. Joj, odgovori su mi tako dugi. Ljudi će me prozvati Lars Ulrich (smeh).

Na novom albumu će se naći veterani grupe Avantasia kao što su Eric Martin, Ronnie Atkins, Jorn, naravno i Michael Kiske. Da li više voliš da radiš sa stabilnom postavom…
Tobi: Ne, oni su jedini koje sam mogao da dobijem (smeh). Ne, to je šala! Svi znaju da te volim, upiši svoje ime… Eric, Michi… Ne, to su ljudi koje sam pozvao. Ali nisam ti dozvolio da završiš pitanje.

To je pitanje, s obzirom da imaš slobodu da pozoveš nove ljude za svaki album benda Avantasia, zašto preferiraš da radiš sa stalnom postavom, uživo i u studiju?
Tobi:
Uvek pokušavam da dovedem nove ljude, ali prvo razmišljam o pesmi i pokušavam da pesmama dam ono što im treba. A ovi ljudi mi nešto znače. Zato su sa mnom toliko dugo. Zato što mi njihovi glasovi znače.

Iako neki ljudi misle drugačije, uvek kažem da Avantasia nije kolekcija trofeja. Ne želim da od toga pravim cirkus. Ljudi kažu zašto ti ne gostuje Axl Rose, molim te? Mogao bih, ali album verovatno ne bi izašao do 2080. godine. Verovatno ne bi ni pristao. Ali ljudi kažu pitaj ovog, pitaj onog, pitaj Duška Dugouška.

Ovi ljudi rade sa mnom i bili su na turneji sa mnom: Ronnie Atkins, Jorn Lande, Bob Catley! Michi Kiske i Eric takođe. Ovi ljudi mi nešto znače. Bili su u prvim redovima sa mnom i proputovali svet sa mnom i to su učinili zato što su sjajni pevači koji su me inspirisali. Pisati pesme za njih me inspiriše. Kada pišem pesmu u glavi imam Michael Kiske-a ili Eric Martin-a ili Bob-a…. Drugačije pristupite pesmi kada je pišete za Bob-a. U glavi zamislim njegove pokrete na bini i odjednom imam pesmu koja zvuči kao bend Magnum. Prava je magija i dar raditi sa ovim pevačima. I svi su sjajni.

I Geoff Tate! Kada sam bio klinac slušao sam „Eyes of the Stranger“, „I Don’t Believe in Love“ i „Operation Mindcrime“. I „Rage for Order“. I dalje ih slušam. I odjednom pored mene na bini stoji Geoff Tate. Bilo je smešno, prvi put kada smo svirali uživo predstavio sam ga i rekao „Ovo nije hologram, ovo je Geoff jebeni Tate.“ Smejao se, ali tako sam se osećao. Bilo je… vau! To je Geoff Tate (peva „Eyes of a Stranger“).

avantasia-interview-2019-hardwired-3

Tobias Sammet, Avantasia | Photo: Alex Kuehr

Nemoj pogrešno da me shvatiš, jako mi je drago što su svi na albumu. Posebno Eric Martin, zato što je gostovao samo na jednoj pesmi u studiju i bio sjajan tokom turneje. On je jedno od najvećih imena u bendu Avantasia, ali i jedan od najvećih fanova benda Avantasia. Uvek promoviše bend: u intervjuima, nosi majice u spotovima…svuda.
Tobi:
Naravno, on je jedan od najsmešnijih, možda i najsmešniji lik. Sjajno je imati ga kraj sebe. Radujemo se turneji u našoj e-mail grupi čudnih muzičara i dobro ose zabavljamo. Šalimo se i šaljemo jedni drugima mejlove, poruke i imamo dosta grupa. Jako je zabavan. Pravi je blagoslov što mogu da radim sa njim.

Eric je sjajan lik i sjajan frontmen. Sjajan frontmen. I sjajno je kako se dobacujemo na bini kada držimo govore. I moramo da pazimo da govori ne traju po pet minuta kada se tako dobacujemo loptom, kako kažu u Nemačkoj. Sjajan je lik i sjajan pevač.

Pre svega sjajan pevač, rekao bih.
Tobi:
Da, ali je smešan koliko je dobar kao pevač.

Upoznali smo ga u Budimpešti posle koncerta, družio se sa fanovima ko zna koliko dugo. Onda su se pojavili neki pijani likovi koji su se drali „Jorn, Jorn“ kao ludi.
Tobi: Da nisu Ronnie i Jorn (smeh)?

Ne, neki likovi iz Mađarske. Bilo ko bi otišao, ali on ih je pomerio zato što se kombi parkirao. Najskromniji tip kog sam upoznao. Bio sam jako impresioniran.
Tobi:
Jednostavno je kul. Dobar lik. Moram da kažem, svi u bendu Avantasia su takvi, zato se i tako dobro slažemo. Svi se raduju turneji. Biće kratka zato što svi imaju svoje planove.

Pretty Maids imaju svoje, Magnum imaju svoje. Eric je na turneji sa Mr. Big ili solo. Geoff je stalno na turneji. Tako da se uvek uklapamo u uzan raspored, zato i znamo da je sve tako prolazno. Šanse da se poklopimo za turneji su ograničene. Zato je tako posebno kada nam se zvezde poklope i uživamo u svakom trenutku. Sjajno je i jako zabavno.

Magično je, i vidi se na bini.
Tobi:
Uopšte ne osećam da je u pitanju posao. Osećam da smo tim.

S obzirom da toliko vremena provodite zajedno sve vreme, a turneje traju po par meseci, da li je ikada bilo svađa ili tenzije među vama, osim kada Jorn pijan peva noću dok svi spavaju?
Tobi:
A, da. Da li sam ti ja to pričao? Ne znam da li je bio pijan, ali svi ostali jesu, zato smo spavali. To je bilo na prvoj turneji u autobusu. Niko se nije usuđivao da ga prekine, zato što smo se potajno plašili da će prestati da peva, a zvučao je sjajno. Da li sam ti ja pričao tu priču?

Zapravo si je pričao u Budimpešti kada si najavljivao pesmu „Lucifer“.
Tobi: Da, to je bilo na prvoj turneji u Češkoj, sećam se. Pevao je na norveškom a svi su imali glavobolju zato što smo pili. Bio je to jedan od poslednjih koncerata na prvoj turneji. Ali bilo je predivno. Nakon toga mi je Robert, naš tadašnji basista, pričao: „Imao sam takvu glavobolju i želeo sam da prestane. Ali bilo je tako lepo, da sam mislio molim te nemoj da prestaješ.“ Retko ima tenzije, skoro uopšte ne postoji. Zato što svi koji su tamo cene što su tamo. To je jako dobar uslov da se svi slažu.

tobias-sammet-hardwired-magazine

Tobias Sammet & Jovan Ristić | Photo: Marijana Nikolić

Do sada su tvoji muzički idoli i heroji gostovali na albumima benda Avantasia. Da li vidiš sebe kako u budućnosti radiš album sa ljudima koji tebe smatraju za heroja? Mlađi pevači kao što je Herbie Langhans koji je gostovao na poslednjem albumu? Da li razmišljaš o tome da pozoveš mlade muzičare koje si ti inspirisao?
Tobi:
Nisam razmišljao o tome. Ne mogu da odgovorim na to. Stvari moraju da se razviju prirodno,  a Herbie je bio u studiju i snimao demo za tu pesmu. Bio je tako sjajan da smo pomislili „ko bi ovo mogao bolje da izvede. Ko bi bio bolji izbor od njega?“ I zašto bismo zvali bilo koga drugog? Snimio je demo za nekoga, ali smo na kraju zadržali njega.

To se prosto desilo. Takve stvari moraju da se dese. Nije kao da želim da napišem album i razmišljam o tome da nađem muzičare koje sam inspirisao. Ne znam ni koga sam inspirisao. I da oni pevaju na albumu. I dalje se vodim svojim snovima. Ali ako naiđe dobar pevač, zašto da ne.

Kao na primer Cloudy Young, koja je pevala sa nama na prvoj turneji. Ona je takođe snimila demo koji je zvučao sjajno. Mislim da je u pitanju pesma „Sleepwalking“. Hteli smo da neko drugi peva na albumu, ali smo odlučili „ne, ostavimo tako. Predivno je. Savršeno je.“ Takve stvari se dešavaju, ali se dešavaju prirodno.

Već znamo za par imena kao što su Sebastian Bach, Meat Loaf, čak i Dio koji su bili u planu da gostuju na albumima, ali iz raznih razloga nisu. Da li nam možeš reći da li su i neki drugi muzičari za koje ne znamo umalo gostovali na albumu, ali na kraju nisu?
Tobi:
Da, ima ih. Ali ih neću pomenuti, zato što će se možda pojaviti na budućim albumima benda Avantasia, ako ih budem snimao. Što, naravno, verovatno hoću. Samo ti neću reći kada, zato što ću onda biti pod pritiskom. Možda za pet godina ili za dve godine. Verovatno ne dve, ali nemam pojma kad.

Uvek sam hteo da mi gostuje Bruce Dickinson. I uoči svakog albuma Rod Smallwood kaže „hmmmm, ne“ (smeh). Šta da radim? Bruce Dickinson nije neko koga možete podmititi novcem. Ako postoji nešto čega Bruce Dickinson ima dovoljno, to je novac.

Spakuj prenosivi studio i otmi mu avion. Eto ti ideje!
Tobi:
Neće se desiti. Toliko je zauzet svojim stvarima, da ne verujem da radi bilo šta što nije Iron Maiden ili njegov solo projekat. Pošteno! To bi bio moj san, ali za sada ne deluje ostvarivo. Osim toga, ne znam. Ne zaista. Imam nekoga na umu, ali možda u budućnosti. Tako da neću reći. Možda ga ili je neko ukrade.

Gledamo u tebe, Arjen-e! Neću ti više oduzimati vremena. Da li imaš neku poruku za fanove u Srbiji i naše čitaoce?
Tobi:
Želim da kažem hvala vam na podršci i da se izvinim. Baš sam pričao sa ljudima koji snimaju spot, sa Staćom danas. Nikada nismo svirali ovde, ne znam zašto. Trebali bismo. Sa bendom Avantasia mislim da bi bilo teško, ali sa bendom Edguy bi možda bilo izvodljivo. Ali želim da vam se zahvalim i nadam se da ćemo jednog dana svirati u Srbiji. Nisam bio ovde osam godina, čini mi se.

Snimali smo prvi spot benda Avantasia ovde, a 2009. smo snimali spot za pesmu „Ministry of Saints“ benda Edguy. Predivno je ovde. I divan je grad. I verujem da je velik grad i da bi trebalo da ima dosta heavy metal fanova ovde. Morali bismo da popričamo sa agentima i promoterima. Ali nadam se da ćemo svirati ovde jednog dana. Dolazimo da snimamo spotove, zašto ne i da održimo koncert!

O autoru

Jovan Ristić

Editor

Contact
jovan@hardwiredmagazine.com

Dodaj komentar