Tobias Sammet je živi dokaz da se snovi ostvaruju ako dovoljno verujete u njih i spremni ste da u njih uložite krv, suze, znoj i svoje slobodno vreme. Kako bi inače drugačije dečak sa velikim snovima iz malog nemačkog grada uspeo da pod jednim imenom okupi velikane kao što su Alice Cooper, Klaus Meine, Dee Snider, Geoff Tate, Sharon Den Adel, Michael Kiske i mnoge, mnoge druge. No pre nego što mu je metal opera projekat AVANTASIA doneo svetsko priznanje, Sammet je karijeru počeo kao frontmen sastava pod blesavim imenom EDGUY. Njegov matični bend ove godine slavi 25 godina postojanja, što je bio povod da sa njim popričamo o predstojećem izdanju „Monuments“, turneji koja će obeležiti ovaj jubilej, planovima za budućnost i mnogo čemu drugom.
Edguy | Photo: Alex Kuehr
Pre svega, čestitam na proslavi 25 godina rada benda Edguy. Fan sam benda već skoro 15 godina i čini mi se kao da su već proleteli vekovi, ne mogu ni zamisliti kako je tebi. Da li si sebe zamišljao na ovom mestu pre 25 godina?
Tobias Sammet: Hvala ti puno. Teško je reći šta sam zamišljao pre 25 godina. Nisam siguran da možete znati šta da očekujete ili predvideti šta će se desiti za tih 25 godina. Želeo sam da postanem profesionalni muzičar, u suštini hteo sam da sviram po ceo dan bez potrebe da radim bilo šta drugo, što je značilo da snimam i prodajem svoju muziku da bih zaradio za život. Pretpostavljam da smo to postigli, ali osim toga, kada imate 14 godina ni ne sanjate da ćete jednog dana snimiti album na kome će gostovati Klaus Meine (Scorpions) ili deliti binu sa sastavima kao što su Iron Maiden i Aerosmith i putovati svuda oko sveta. Zaista je neverovatno, i beskrajno sam zahvalan na tome.
Proslavićete ovaj jubilej izdanjem prikladno nazvanim „Monuments“. Sudeći po izjavama za javnost, publika može da očekuje više od običnog best-of albuma, već kompilaciju novih pesama i rariteta pored već poznatih, probranih hitova. Da li su ove nove pesme napisane posebno za ovaj album ili su ideje za njih prikupljane tokom godina i snimljene posebno za ovo izdanje?
Tobi: Nove pesme su komponovane i snimljene posebno za ovo izdanje. Prišao sam komponovanju kao da komponujem pesme za novi studijski album, samo što nam nije bilo potrebno više od pet pesama. Isprva sam mislio da će biti dovoljno snimiti samo dve zato što želimo da proslavimo 25 godina rada i ovim izdanjem odamo počast prošlosti. Ali onda je Eggi izneo sjajnu ideju, Jens je izneo svoju staru ideju za koju sam ja komponovao refren, a i Dirk je napisao jednu pesmu. Ali materijal je snimljen i produciran posebno za ovaj album.
Fanovi vas često prisiljavaju na izvestan povratak korenima, iako Edguy i dalje izbacuje vrhunske power metal pesme kao što su „The Arcane Guild“ ili „Sabre & Torch“. Da li je ovo izdanje momenat kada ćete konačno pokleknuti pred ovim prohtevima i odvaliti power metal kič na 11?
Tobi: Oduvek smo radili ono što smo hteli. Nikada nisam analizirao stvari kao što su drugi činili. Znaš, nisam čak ni shvatio da smo promenili zvuk, kao što neki tvrde. Nikada se nismo promenili, samo smo razvili svoj zvuk veoma prirodno u različitim pravcima i dodavali nove elemente na svakom albumu. Nekada sviramo brže, nekada sporije, ali uvek smo uvažavali ono što nas čini onim što jesmo. Nikada nisam hteo da budem kič, ali ako nešto zvuči dobro mogu da podnesem i kič (smeh). Dve nove pesme su vrlo kičaste, ali na dobar način, nisu loš kič. To su pesme koje smo napisali ja i Jens i Dirk. Nikada se ne osvrćem previše kada stvaram muziku. Stvari se prosto prirodno dešavaju. Kada sam komponovao „Vain Glory Opera“, „Theater of Salvation“ ili „King of Fools“ nisam se osvrtao i pokušavao da uradim nešto zbog bilo koga drugog. Stvari su se tako odvijale. Ne možete ih napisati ponovo. Ili bar ja to ne želim, zašto bih namerno krao svoje pesme? Već su tu i ljudi uvek mogu da slušaju original. To je oduvek bila moja profesionalna etika: budi iskren i radi sve što ti padne na pamet. Traži avanturu i prati svoje srce. Tada ne možete pogrešiti. Možete biti neuspešni, istina, i to je veoma loše. Neki ljudi mogu da vas optužuju da ne svirate ono što oni žele da čuju, i to je istina, ali to je rizik. Ipak, to ne menja činjenicu da nećete pogrešiti ako pratite svoje srce. To je verujem pravi duh heavy metala.
Ovo izdanje takođe uključuje i video zapis vašeg koncerta iz Sao Paula 2004. godine. Da li postoji neki razlog, emotivan, tehnički ili neke druge prirode zašto ste od svih koncertnih snimaka benda, uključujući mnogo njih sa festivala Wacken, odabrali baš ovaj?
Tobi: Taj nastup je bio sjajan, predstavlja veoma važnu fazu u karijeri benda i snimanje je bilo veoma skupo, pa bi bilo šteta da publika nikada ne vidi taj koncert. Ovaj koncert predstavlja sjajan istorijski dokument nabijen energijom.
Da li to što ćete proslaviti ovaj jubilej izdanjem „Monuments“ i turnejom znači da ne možemo da se nadamo novom studijskom albumu u narednih godinu ili više dana?
Tobi: Da, verovatno ćemo biti zauzeti obavezama oko ovog albuma do kraja godine, odradićemo turneju da taj album promovišemo i onda ćemo videti šta dalje. Mislim, ova stvar je u svakom smislu te reči monumentalna! Toliko je velika i toliko truda je uloženo u to. Imamo pola sata novog materijala, što bi osamdesetih bio ceo studijski album. Pored toga smo otvorili foto arhivu za knjigu o istoriji benda. I svi smo uključeni u to. Lično sam birao slike, njih hiljadu od sto hiljada iz naše arhive. To su sve fotografije prikupljene za 25 godina. Onda smo imali ceo DVD koji je trebalo srediti. Pretpostavljam da ljudi od ovog izdanja dobijaju toliko puno da se ne može smatrati običnim kompilacijskim albumom objavljenim između drugih obaveza. Ovo je samostalno, masivno izdanje.
Kada se osvrneš na svoju karijeru verovatno imaš dosta sjajnih sećanja. Koje sećanje ti posebno izmami osmeh na lice kada pomisliš o svojoj karijeri do sada?
Tobi: Dosta, baš dosta njih. Turneja sa bendom Aerosmith, ili prva turneja po SAD od obale do obale. Svirati na sceni kao podrška sastavu Iron Maiden i Steve Harris koji dolazi u našu svlačionicu da nam čestita na sjajnom nastupu nakon toga. Sve te stvari, to je i razlog zašto počinjete da se bavite muzikom. Ili jedna noć u Izraelu 2000. godine kada smo se prvi put svi zajedno napili. Bilo je sjajno, bili smo mladi i spremni da osvojimo svet. Granice onoga što možemo postići u budućnosti za nas nisu postojale, a i da jesu nismo se na njih obazirali (smeh).
Da li si u nekom trenutku poželeo da odustaneš od muzike, benda i svega toga? Ako jesi, šta te je motivisalo da ipak nastaviš?
Tobi: Nikada! Ponekad je teško kada ljudi očekuju da uradite nešto što vam nije po volji. Zato što ljudi ne razumeju da kada ste umetnik, govorim bar u svoje ime i ne znam da li to važi i za ostale, veoma je fizički i mentalno bolno da radite nešto u šta ne verujete. Ljudi stalno pričaju uradite ovo ili uradite ono. Napiši pesmu kao što je ova! Zašto je vi ne napišete isto tako prosto? I tako dalje. Nije tako prosto. Jedino je prosto ako vam se sa zadovoljstvom jebe za bilo koga ili bilo šta drugo. Tada sam srećan i kada radim po 25 sati dnevno. Bilo je mnogo prilika kada sam morao da naučim na teži način da treba biti pomalo neupućen da biste zaštitili sebe i svoj zdrav razum. Kada izdavači ili novinari ili fanovi ili kolege iz benda žele da uradite nešto što jednostavno ne možete. Ali sam najsrećniji onda kada mogu da komponujem i sviram muziku. I nikada nisam razmišljao o tome da odustanem, ni jednog sekunda!
Tobias Sammet | Photo: © Markus Felix
Koji savet bi dao novom bendu sa blesavim imenom koji je odlučan da svira muziku za koju svi smatraju da je zastarela i da nije više popularna?
Tobi: Ha, možda bi trebalo da razmislite o tome da zadržite blesavo ime, može vam olakšati dosta toga. Osim toga, budite sigurni da ako dobijate savete od drugih da je osoba koja vam daje savet osoba čiji vam savet zapravo znači. Dosta ljudi daje savete iako nisu u poziciji za to. Možda je to dobar savet za njih ili njihovu viziju toga kako nešto treba da izgleda. Ali koja je vaša vizija? Pratite svoje srce i budite spremni na to da vas može odvesti na mesto koje iziskuje dosta tolerancije ka patnji i odricanja, mestu koje je verovatno pustinja gledano sa materijalističke perspektive. Ali ipak radite ono što vas čini srećnim i ponosnim.
Da li imate nekih posebnih iznađenja za fanove tokom predstojeće turneje? Možemo li da očekujemo neke zapostavljene pesme? Hoće li ovo biti specijalna turneja sa par odabranih datuma ili planirate dužu turneju tokom koje ćete posetiti neke zemlje gde ste retko ili nikada niste svirali?
Tobi: Znaš, poslednjih dvadeset godina sam proveo većinu svog vremena u studijima i hotelima, aerodromima, u avionima i tim sićušnim autobusima koji podsećaju na podmornice od čijih kreveta postajem klaustrofobičan. Malo smo smanjili tempo i ne radimo više po sto nastupa po turneji. Možda zvučim staro, ali kad pogledam u svoj pasoš shvatim da zapravo jesam ostario. Želim da radim ovo i narednih 30 godina, ne želim da provedem mesece na turneji. I mislim da kada to kažem govorim u ime svih u bendu iako ostali nemaju tako gust raspored kao ja, izuzev Felix-a koji mi se pridružuje na turnejama sa bendom Avantasia.
Kada smo već kod toga, prošla godina je bila veoma uspešna za bend Avantasia: album „Ghostlights“ koji su kritika i fanovi sjajno primili, takmičenje za učešće na Evroviziji, prvi solo nastupi u SAD, najbrojnija postava na turneji do sada, mnogo novih zemalja koje ste posetili i tako dalje. Da li si se ikada plašio da će mlađi brat zaseniti Edguy i postati prioritet?
Tobi: Svirati u uspešnom bendu je nešto najbolje na svetu, ali jedna stvar koja je sigurno bolja od toga je svirati u dva uspešna benda. Sve se tako desilo pre svega zbog dobrog menadžmenta i pravog tempa. Naravno, Avantasia je oduvek zasenjivala bend Edguy još od albuma „The Metal Opera“. Taj album je bio ogroman uspeh i bez njega album „Mandrake“ benda Edguy ne bi bio toliko uspešan. Avantasia gura Edguy, a pretpostavljam i obrnuto u nekim aspektima. Veoma sam srećna i zauzeta osoba.
Da li je priča o Aaronu Blackwellu koju si počeo na albumu „The Mystery of Time“ i nastavio na albumu „Ghostlights“ gotova ili se možemo nadati još jednom poglavlju još jedne trilogije? Ako je tako, imaš li ideja kada ćemo to čuti ili čuti nešto o tome?
Tobi: Ne, gotovo je. Kraj priče. Nema više epizoda.
U pauzama između turneje sa bendom Edguy ponovo ćeš se popeti na bine sa svojom letećom operom u Španiji i na festivalu Wacken Open Air. Izjavio si jednom prilikom da će ti nastupi biti drugačiji od onih tokom turneje nakon albuma „Ghostlights“. Po čemu?
Tobi: Na primer, Michael Kiske će biti odsutan i nećemo svirati po tri sata na tim festivalskim nastupima. Možda ćemo i svirati neke druge pesme. Sa bendom Avantasia najuzbudljivije je to što nikada ne znate da li će se ponovo desiti. Šta god da se desilo u prošlosti uvek se desilo pod pretpostavkom da je jedinstveno i da će možda biti poslednji put da se dešava. Ništa ne uzimamo zdravo za gotovo. Možda je tužno, ali tako stvari stoje i nažalost to je ono što čini celu priču oko benda Avantasia tako krhkom i predivnom.
Avantasia Live in Kavarna | Photo: Jovan Ristić
Pošto će Michael Kiske biti odsutan kako će biti na turneji pod imenom Pumpkins United sa bendom Helloween, da li si razmišljao ko bi mogao da ga zameni na njegovim deonicama
Tobi: Smislićemo već nešto. Imamo toliko pevača na sceni i toliko mnogo pesama, možemo jednostavno ubaciti dve nove pesme koje peva Jorn ili Bob Catley. Imamo mnogo opcija. Volim Michi-ja, i samo je jedan Michael Kiske, ali šou mora da se nastavi.
Verovatno si mnogo pre nas znao da će se ovo ponovno okupljanje benda Helloween dogoditi, ali od jednog fana drugom: kako si se osećao kada si dobio potvrdu da se to zapravo dešava?Tobi: Kada je Michi potpisao ugovor sa istim menadžmentom kao i bend Helloween još 2008. godine znao sam da je samo pitanje vremena. Onda su se Michi i Kai odlično slagali na turneji The Metal Opera Comes to Town, pa je Kai ušao u bend Unisonic. Njihov bubnjar je menadžer benda Helloween. Ta njihova poslovna strana je veoma incestuozna (smeh). Ali cela ta stvar je planirana i odavno je trebala da se dogodi. Naravno, bio sam pomalo tužan pošto sam znao da to znači da Michael neće više moći da nastupa sa bendom Avantasia, ali sam čekao na ovaj trenutak kao i svi ostali. To je najbolja stvar koja je mogla da se desi svima njima i želim im sve najbolje u budućnosti.
Fanovi bendova Avantasia i Ayreon, koji predvodi Arjen Anthony Lucassen, odavno navijaju da se jedan od vas dvojice pojavi na albumu onog drugog. Arjen je već gostovao na albumu „The Mystery of Time“ a sada ćeš napokon i ti gostovati na albumu „The Source“ benda Ayreon. Možeš li nam reći nešto više o vašoj saradnji i o tome kako si se snašao u ulozi čudnog kapetana
Tobi: Ajren je veoma prijatan lik, veoma nadaren kompozitor i umetnik i ponosan sam što sam gost na njegovom albumu i nadam se da mogu da doprinesem nešto njegovim fantastičnim pesmama. Materijal je veoma progresivan i dobio sam morsku bolest od nekih melodija i harmonija kako nisam razumeo šta se tu dešava kada su u pitanju harmonije (smeh)! Znamo se već godinama i srećan sam što sam na njegovom albumu. Rekao mi je da sam čudan kapetan, i rekao sam mu da ako hoće da unesem život u tu ulogu moram da je osmislim. I osmislio sam kapetana koji peva sa akcentom kakav ima Pepe Le Tvor. Ali nisam hteo da mu upropastim ploču, pa sam pevao svojim akcentom (smeh).
Možeš li nam dati odgovor na najgluplje pitanje koje su ti ikada postavili na nekom intervjuu?
Tobi: ‘Možete li nam reći nešto o istoriji benda?’ Stani malo, šta?!
Hvala ti još jednom na ovom intervjuu. Imaš li neku poruku za fanove u Srbiji i naše čitaoce?
Tobi: Hvala vam na svoj podršci. Nikada nisam nastupao u Srbiji, iako sam snimao par spotova tamo. Odavno kasnimo sa koncertom tamo, ali videćemo možda bude prilike da nastupamo sa bendom Edguy. Kao što sam rekao, odavno kasnimo sa koncertom.
