IZVEŠTAJI SA FESTIVALA

To Be Punk Festival 2015 – Drugi dan – Stari poznanici i nove nade na okupu

to-be-punk-2015-CPR-photo-marko-ranisavljev
Written by Hardwired Crew

Treću godinu za redom na To Be Punk festivalu prvi dan je posvećen hardcore zvuku, dok čist punkeraj dolazi kao završna tačka. Hardcore dan nekima dođe kao zagrevanje za završnicu, neki ga i preskoče, dok je nemali broj onih koji su ljubitelji isključivo ovog zvuka i kojima je on jedina poslastica. Kako spadam u prvu od ovih grupa, nakon i više nego solidnog zagrevanja, tj. najboljoj hardcore večeri u dosadašnjoj istoriji festivala, po mom ukusu, ipak se najviše čekalo punk veče i sjajan program koji su organizatori opet uspešno obezbedili.

to-be-punk-2015-CPR-photo-marko-ranisavljev

CPR na To Be Punk festivalu 2015. godine, photo Marko Ranisavljev

Kako je zagrebački Eksodus bio prinuđen da otkaže nastup u poslednjem trenutku, umesto njih su priliku da otvore drugo veče festivala dobili momci iz benda CPR, koji tvrde da su najmlađi punk bend u Novom Sadu. Pored četiri vršnjakinje koje su ceo nastup provele na ogradi, tačno ispred benda, njih je ovom prilikom ispratilo još 10-15 ljudi, što je s obzirom na situaciju na sceni ovih dana sasvim dovoljno. Samim nastupom benda sam bio prijatno iznenađen, s obzirom da sam ih nedavno slušao i da nisu ostavili neki utisak, bez obzira što su mladi i tek na počecima karijera. Ne mislim da su nešto posebno vežbali u međuvremenu, ali kao da ih je velika bina i prilika da se pokažu na kultnom festivalu uozbiljila i ako nastave sa istom dozom ozbiljnosti da sviraju i kada nastupaju u najvećim rupama svakako će postati bend koji treba pratiti.

to-be-punk-2015-po-kratkom-postupku-photo-marko-ranisavljev

Po Kratkom Postupku na To Be Punk festivalu 2015. godine, photo Marko Ranisavljev

Prvi gosti večeri su zapravo bliske komšije koje se odazivaju na ime Po kratkom postupku, a dolaze iz Beške. Nažalost rani termin ni u njihovom slučaju nije privukao previše ljudi, s tim da su se njihovi ljudi pobrinuli i za atmosferu i nisu zastajali ni u jednom trenutku. Ovo je bila njihova najbolja svirka od onih nekoliko koje sam ja ispratio, a pored starih hitova „Iskrena pesma“„Krv, suze i znoj“ i drugih ovom prilikom su prvi put promovisali svoj poslednji EP „U raskoraku“, na koji su se osvrnuli numerama „Svi oko mene“ i „Ne traži razloge“PKP je koncertno poprilično aktivan bend, ali mislim da ne sviraju dovoljno često u Novom Sadu, njima najbližem gradu koji ima svirke skoro svake nedelje. Dok to ne promene, ni odziv publike neće biti vidno bolji, ali s obzirom da ih već za dve nedelje gledamo u CK13 ponovo, rekao bih da su i oni to shvatili.

to-be-punk-2015-masinko-photo-marko-ranisavljev

Mašinko na To Be Punk festivalu 2015. godine, photo Marko Ranisavljev

„Planirate da dolazite i u Srbiju?
Šulc:
 Planiramo, jedva čekamo.
Andrija: 
Planiramo već jako dugo, samo nikako da realiziramo.“

Pitanje i dva odgovora koja ste upravo pročitali je isečak iz intervjua koji sam radio sa bendom Mašinko, tj. sa pevačem Šulcom i gitaristom Andrijom prošlog oktobra. Želja im se poprilično brzo ostvarila i nakon što je više ljudi organizatorima To Be Punk festival skrenulo pažnju da žele da vide Mašinka u Novom Sadu, kockice su se sklopile. Do sada sam ih gledao dva puta, oba puta u Hrvatskoj, jednom pretprošle, a zatim i prošle godine i popularnost ovog benda je drastično porasla u tom periodu. Ipak, bio sam skeptičan koliko ih publika u Novom Sadu poznaje (iako je bilo i dosta ljudi sa strane) i kako će proći prvi koncert Zagrepčana u Srbiji i to u prostoru veličine Fabrike.

Odgovor sam dobio vrlo brzo, čim je nakon uvodnih “Glečera” krenula “Dolje na dnu”, a masa se odmah pridružila bendu u pevanju. Ja sam očekivao da će svi znati samo “Potjeha”Mašinko je uspeo da privuče mnogo više ljudi nego prva dva benda i, što je najbolje, dobar deo tih ljudi zapravo voli ovaj bend i zna pesme, tako da atmosfera nije zastala ni tokom “Kad idemo van”“Bumeranga”, ali ni starih pesama poput “Sretan” i “Erupcija sreće”.

Zanimljivo je da je basista Srki ovaj put bio sprečen da dođe, ali kako Mašinko u postavi ima tri gitare nisu morali nikoga da teraju da uči njihove pesme, već je bas preuzeo Andrija, sem na “Odzvanjala je pjesma” kada su se Perica i on zamenili instrumenata. “Kako je Potjeh tražio rakiju” jeste ipak bila najveći hit i numera koja je proizvela veliku šutku, a nakon nje su nastavili sa “Kada vjetar kaže stani”, kojom su i završili nastup. Pesme Mašinka se očigledno pevaju i van granica Hrvatske i bend ima odličnu perspektivu da uradi i turneju ovde, što ne sumnjam da će se uskoro i desiti.

to-be-punk-2015-shoplifters-photo-marko-ranisavljev

Shoplifters na To Be Punk festivalu 2015. godine, photo Marko Ranisavljev

Mislim da neću pogrešiti ako kažem da su Shoplifters jedini aktivni novosadski punk bend koji nije nastupio na To Be Punk-u, uzimajući u obzir bendove koji imaju duži staž i albume iza sebe, pa je konačno došao red i na njih. Oni su punk bend koji neće podstaknuti publiku na stage diving i masovne šutke, ali koji svi izuzetno cene i smatraju za jedan od najboljih novosadskih punk bendova. Ono što posebno volim kod ovog benda je da uvek stave akcenat na nove stvari, pa su tako od starih repertoar popunile “She’s My Diary” i “Clear Blue Sky”, a čuli smo ceo ovogodišnji EP “Smile”.

Da odsviraju ceo “Smile” bilo je ne samo očekivano već i gotovo sigurno, ali ono što je bilo lepo iznenađenje je i najava novog materijala i to kroz ‘samo’ četiri pesme. Još veće iznenađenje je da je te nove četiri pesme otpevao Vojin, dok je Neša bio samo bek vokal. Meni je nova pesma uvek nešto novo u odnosu na prethodnu”, rekao je Vojin jednom prilikom i ko god je slušao Liftere zna tačno na šta je mislio. Ipak, ukoliko ova promena postane stalna za dalje radove benda biće znatno veća, iako svoju čvrstu prepoznatljivost Shoplifters, teško mogu da izgube. Videćemo šta će novo izdanje doneti, ali posle ovih momenata svakako ga još više iščekujemo.

to-be-punk-2015-the-riots-photo-marko-ranisavljev

The Riots na To Be Punk festivalu 2015. godine, photo Marko Ranisavljev

The Riots su definitivno onaj tip benda koji apsolutno leži novosadskoj publici. Simpatična ruska trojka popela se na binu posle Shoplifters-a i nastavila istim tempom. Uz pesme poput “Time For Truth““Sell Out“ “Alright“, bend je lagano i postepeno popunjavao koncertni prostor, sve dok samo nekolicina ljudi nije ispratila koncert spolja. Dobro raspoloženje i sjajan mod zvuk bili su dovoljni da The Riots dodatno pokrenu masu, nastave tamo gde su stali Mašinko Shoplifters, i pripreme teren za legende The Vibrators. S numerama “End Of The Night“, obrade “London Calling“ i “Dance On Your Problems“, bend se oprostio od novosadske publike na sjajan način i još jednom pokazao da mod zvuk, kakav gaje The Riots The Movement definitivno prolazi ovde.

to-be-punk-2015-vibrators-photo-marko-ranisavljev

Vibrators na To Be Punk festivalu 2015. godine, photo Marko Ranisavljev

Moram priznati da me ime The Vibrators na prvu loptu nije toliko privuklo kao neka imena prethodnih godina. Naravno, sve je to stvar ukusa i želje da se neki bendovi čuju, a ne veličine punk legendi kakve The Vibratorsdefinitivno jesu. Od same pojave na bini, bend je krenuo žestoko. Od ‘’Bad Time’’‘’Amphetamine Blue’’, preko ‘’London Girls’’ ‘’Rats’’, ređali su se hitovi, koje je publika uspela da prepozna i na njih odgovori na sjajan način. Naravno, u Novom Sadu nijedan koncert ne može da prođe bez horskog pevanja, pa je tako, uz pomoć publike, Pete otpevao sjajnu ‘’Baby Baby’’. The Vibrators možda nisu izazvali takvu pomamu kao što su to učinili Cockney Rejects, Argy Bargy ili Snuff prethodnih godina, ali su i dalje uspeli da zabave publiku i na sjajan način dovedu raspoloženje na festivalu do vrhunca i binu prepuste komšijama iz Fakofbolan, koji su na odličan način zatvorili festival.

to-be-punk-2015-fakofbolan-photo-marko-ranisavljev

Fakofbolan na To Be Punk festivalu 2015. godine, photo Marko Ranisavljev

Mislim da nisam bio svestan koliko je Fakofbolan idealan bend za zatvaranje ovog festivala, sve dok oni nisu započeli svoj nastup. Kašnjenje satnice je do tog trenutka poraslo na sat vremena, pa su oni nastup otpočeli nešto pre 2 sata posle ponoći, tj. u momentima kada su trebali da ga završavaju. Puljani su tek pre koju godinu postali sigurni da im je Novi Sad kao druga kuća i da, pored gomile prijatelja tu imaju i pregršt fanova koji će ih ispratiti u svakom momentu.

Fakofbolan su proveli publiku kroz kompletnu karijeru, od prvih snimaka i split albuma, preko legendarnog “Provincija uzvraća udarac”, dok su numerama “Uvijek ili nikad?”“…a mi sviramo…” i “Pametniji popušta” skrenuli pažnju na svoje poslednje izdanje, iz 2013. godine. Čini mi se da se publika ipak još uvek nije udostojila da pošteno posluša poslednji album pa su najbolje prihvaćene bile “Pepsi Nike generacija”“A sada reklame”, legendarna “Ulica” i druge. Ovi Puljani su obožavali novosadski bend 2 minuta mržnje i oduvek sviraju “Crvene brigade”, a ovog puta se je posvetili Siri, originalnom basisti benda, prvom članu 2mm kojeg su upoznali, baš te večeri. Iako su ruke publike konstantno bile u vazduhu i masa nije utihnula ni u jednom trenutku definitivno se kao najomiljeniji, tj. kao himna istakla “Neznani junaci” koju su pred kraj svi horski otpevali nagurani na ogradi.

To Be Punk festival ove godine definitivno ima čime da se pohvali. Prvi dan, već godinama unazad zakazan za hardcore bendove, bio je možda i najposećeniji do sada, uz fenomenalan lajnap. Što se drugog dana tiče, on možda i ne može da se poredi sa nekim prethodnim godinama, ali je svakako doneo sjajne bendove i dobro raspoloženje. Upravo je to pokazatelj da nam treba više koncerata poput gostovanja Bishops Green ili Peter And The Test Tube Babies, kako bi se u Novom Sadu ponovo počela negovati kultura punk koncerata, a ne samo hardcore svirki. U svakom slučaju, ne preostaje nam ništa drugo nego da prekrižimo još nekoliko legendarnih bendova i licitiramo s novim imenima do sledećeg juna.

Pisali Feđa Popov Marko Ranisavljev

O autoru

Hardwired Crew

Ostavite komentar