IZVEŠTAJI SA FESTIVALA

To Be Punk Festival 2014 – Dan drugi – Muzička bitka za Foklande

to-be-punk-2014-dan2-featured
Written by Hardwired Crew

Dan drugi, doneo je nešto drugačiji zvuk, malo više okrenut tradiocionalnim punk uticajima u odnosu na prvi. Ako je prvi dan bio u znaku agresije, drugi je bio u znaku melodije.

Prve na binu izašle su devojke iz Beograda – REPLICUNTS. Zanimljiva trojka, tek na početku svog putovanja, sa dosta čudnim nastupom. Više puta tokom koncerta, ili čak tokom jedne pesme, uspevale su da pređu put od traljavog do sjajnog, i nazad. Glavna motorna snaga benda je bubnjarka sa svojim suludim, fenomenalnim i za punk totalno netipičnim ritmovima, i ona praktično komanduje bendom. Prošli put kada sam ih slušao, upamtio sam ih po masakru pesme “Prayer of the Refugee” “mojih” Rise Against, i moram da priznam da sam ceo set očekivao da čujem baš tu izvednu. I bio sam više nego prijatno iznenađen. Iako je ponovo zvučalo haotično, i uz povremene greške, način na koji je basistkinja vokalno iznela ovu pesmu me je oduševio. Generalno, ako devojka nastavi ovako da peva, bend ima potencijal da zauzme bitno mesto na našoj sceni, a svakako i u mom plejeru. I da, ako bih se ja nešto pitao, bili bi jedini domaći bend koji bi imao pravo da izvodi pesme pomenutih Amerikanaca.

to-be-punk-2014-replicunts-photo-tamara-samardzic

Replicunts na To Be Punk festivalu 2014. godine, photo Tamara Samardžić

Drugi termin ponovo je bio zadužen za Novosađane – ovog puta THE DETONATORS. Moram priznati da za ovaj bend znam odavno, još iz psychobilly faze, ali da im do skoro nisam dao šansu. Sve do poslednjeg albuma koji mi je pravo otkrovenje. Sa sobom donose Rancid meets Social Distortion” zvuk i popunjavaju tačno onu rupu koja je falila na našoj sceni. Bend u poslednje vreme više svira po inostranstvu nego u Srbiji, a ta njihova uvežbanost je vidljiva i u samom nastupu. Kako je za vreme njihovog nastupa nastao problem sa strujom, gotovo pola seta su odsvirali u potpunom mraku, ali to nije previše smetalo ni njima ni publici. Ironično, to je čak bio i plus jer se na trenutak stvorila iluzija mračnog paba gde ovakva muzika najbolje i funkcioniše. Bend se uglavnom koncentrisao na poslednji album “My World” uz pokoju staru i jednu novu pesmu, a pored pesme koja deli ime sa albumom čuli smo i “Next to You”“Far Away”“Things that Keep Me Alive”“You Won’t Take My Soul”“Lost in Paradise”… Svakako bend vredan pomena i vredan gledanja.

to-be-punk-2014-the-detonators-photo-jelena-acin

The Detonators na To Be Punk festivalu 2014. godine, photo Jelena Aćin

Naredni bend sam dočekao sa dozom rezerve. Po iskustvu koje imam sa njima, naučio sam da nikada ne znam da li da očekujem odličan nastup ili totalnu katastrofu, što u potpunosti zavisi od toga na koju nogu je ustao frontmen Miki Radojević. Reč je o bendu ČOVEK BEZ SLUHA i na radost svih okupljenih, ovog puta su se odlučili za prvu varijantu. Dakle, dobili smo odličan, tačan i uvežban pop punk, kom ni u jednom trenutku nije falilo energije. Poseta možda nešto slabija od one koju bih očekivao za ovaj bend, ali svakako dovoljno ljudi za hemiju na relaciji bend-publika i odličnu atmosferu.

to-be-punk-2014-covek-bez-sluha-photo-tamara-samardzic

Čovek Bez Sluha na To Be Punk festivalu 2014. godine, photo Tamara Samardžić

Od samog početka sa “Upomoć” i “Superheroj” publika je prihvatila bend, i koncert je krenuo u pravom smeru. Bend je maksimalno koristio termin koji je ima, pa tako nisu previše pričali nego su nizali pesmu za pesmom od kojih je svaka bila ispraćena pevanjem, pogotovo ženskog dela publike. Bile su tu i “Paranoik”“Ljubav je tamo gde stanujem ja”“Ništa mi staro ne nedostaje”“Daleko blizu daleko”“Gotovo je”… Poslednje dve su i završile set, a pre njih smo čuli “Pet Sematary” kultnih Ramones pre koje je Miki iskoristio priliku da predstavi bend, najavi pesmu na kojoj su oni odrasli, i zahvali se organizatorima koji su im ukazali priliku da konačno nastupe na ovom festivalu.

The Crack na To Be Punk festivalu 2014. godine, photo Tamara Samardžić

Nije se THE CRACK pošteno ni popeo na binu, a već je bilo jasno koga je to novosadska pank ekipa čekala, ako je suditi po popunjenosti prostora. Uz dužno poštovanje ostalim bendovima, celo subotnje veče svodilo mi se na iščekivanje kada će Steve i ekipa zasvirati sve one pesme koje sam kao klinac toliko želeo da čujem uživo, i možda sam pristrasan, ali iskreno mislim da je ovaj bend podigao raspoloženje na jedan totalni drugi nivo svojom pojavom. Prva pesma, i već hit – ‘Don’t Just Sit There’. U prvim redovima kreće haos, proliva se pivo, a masa samo što nije nadglasala Steve-a, koji je večeras bio u posebno dobrom raspoloženju (iako kaže da je popio samo jedno pivo). Usledila je himnična ‘Take Me Away’, nakon koje je ponovo došlo do tehničkih problema, ovoga puta malo dužih, ali to nikako nije pokvarilo utisak o bendu.

Steve je konstantno zabavljao masu, iako mislim da niko nije ni pokušavao da razazna šta govori, već su nestrpljivo čekali nastavak nastupa. Ređale su se ‘Glory Boys’, ‘The Troops Have Landed’, ‘Nag Nag Nag’, a Steve-ova gitara se iskopčavala više puta no što sam mogao da izbrojim. The Crack je vidno uživao u svom nastupu, i pored problema. Za kraj, ostavili su nam legendarnu ‘My World’, horski otpevanu sa publikom, posle koje su ispraćeni sa bine.

to-be-punk-2014-grupa-tvog-zivota-photo-tamara-samardzic

Grupa Tvog Života na To Be Punk festivalu 2014. godine, photo Tamara Samardžić

Pre dve godine su otkazali nastup na ovom festivalu, a prošlo je čitavih pet godina od kako je Novi Sad video GRUPU TVOG ŽIVOTA. Vratili su se u grad za koji su mnogo vezani, prvi put u kao trio u kom je Mrak pored mikrofona preuzeo i gitaru. Mnogi su posle njihovog nastupa na Pannonianu prošlog leta rekli „da to više nije to“, ali kako sam ih tada prvi put slušao, nisam bio u poziciji da se složim ili ne. No, na ovom nastupu na pokazali su zašto spadaju među omiljene YU punk bendove. Melodična braća više nisu toliko melodična, sa gitarom u Mrakovim rukama zvuče dosta žešće, ali suština benda je ostala ista.

Uz „Kereću sudbinu“ i još dve nove pesme otvorili su svoj nastup dok su se ljudi polako vraćali u Fabriku. Pod „novim“ pesmama podrazumevam pesme nastale nakon albuma „Kolo spaja ljude“, a on je objavljen 2006. Te pesme su odsvirane već mnogo puta i mogu se čuti na informativnim kamera snimcima na Youtube, a drugi album iščekujemo već godinama.

Prava žurka počinje uz stare pesme, kada je u već fino popunjenoj Fabrici masa u prvim redovima počela uz „Veru“ i „Tamaru“, a nije stajala ni tokom „Mirta i Josip na tajnom zadatku“ i druge. Usledila je još jedna „nova“, „Viktor Lazlo“, pesma dosta drugačija od svega što je Grupa tvog života radila do sada, a zatim još jedan opšti haos ispred bine uz, možda i tri najjače sa „Kola“ – „Voda leti“„Melodičnu braću“ i „Tvoji idoli“. Za kraj su ostavljene „Crvene zastave“. Kao što rekoh ranije, zaista nisam u poziciji da upoređujem GTŽ nkada i sada, a kako „nekada“ za mene ne postoji imam nameru da ih sada slušam svakom mogućom prilikom, a sledeća prilika će se, po svemu sudeći, ukazati vrlo brzo.

to-be-punk-2014-argies-photo-jelena-acin

Argies na To Be Punk festivalu 2014. godine, photo Jelena Aćin

Ako su The Crack opravdali status hedlajnera, onda su ARGIES definitinvo ukrali šou. Iznenađujuće mnogo ljudi za tako kasni termin, koji su ostali da im daju šansu sigurno nije zažalilo zbog toga. Argentinci su od prvog momenta grunuli energično i nisu stajali. Najjača karika u bendu bio je basista koji je prosto “grmeo” tokom  celog seta, dok je zvuk konstantno bio perfektan. Bend je usviran do najsitnijih detalja, a uostalom kako i da ne bude kada su gotovo deset meseci godišnje na turnejama, i svirali su u gotovo svim zabitima sveta.

Iako znam tek nekoliko pesama benda, a ni ostatak publike nije odavao utisak da zna više, bend je svojom energijom i zaraznim melodijama uspeto gotovo sve da natera na skakanje, šutke, a jednom momenta je viđen i “vozić”. Kombinacija tvrdog punk rock zvuka, sa povremenim latino deonicama a la Manu Chao sa više muda”pokazala se kao dobitna. Očekivano, največa reakcija publike bila je na pesmama poput “Bella Ciao” ili “Luna Rossa”, a bend je odlučio da odsvira i nekoliko obrada poput “I Fought the Law” i “White Riot” legendarnih The Clash. Tu je bila i kombinacija “Olymia, WA” i “Ruby Soho” Rancid-a, dok je za sam kraj ostavljena “If the Kids Are United” benda Sham 69, posvećena ekipi iz The Crack. Sve u svemu, Argies su pružili gotovo sat vremena odlične svirke i pokazali zašto su rado viđeni u Novom Sadu. Sledeći koncert im je već u ponedeljak, kada će se Novosađanima predstaviti i u akustičnoj varijanti, i to je još jedna stavr koju ne bi trebalo propustiti.

Za sam kraj konstatacija da je To Be Punk još jednom opravdao očekivanja, i doneo pregršt odličnih koncerata. Ovog puta nije bilo promašaja poput onog sa Barb Wire Dolls, ali ni bendova koji su svirali pred praznom salom, što jeste bio slučaj prošle godine. Verujem da dobar deo zasluga u tome ima i činjenica da je konačno bilo omogućeno posetiocima da ulaze i izlaze iz Fabrike, tako da više niko nije morao da provede šest ili sedam sati u klubu.

Organizacijski je situacija podignuta još jednu stepenicu više, satnica je tradicionalno poštovama, sve do momenta tehničkih problema, ali oni ruku na srce ne idu na dušu organizatorima. Ovaj deo grada tradicionalno ima problema sa strujom, i iskakanjem jedne faze, čega nije pošteđena ni Fabrika, pa su tako problemi sa zvukom, rasvetom, ili kvarovima opreme nekada neizbežni. Ekipi SKCNS-a svakako idu pohvale na njihovom rešavanju u najkraćem roku. Uostalom, kakav je to punk festival ako je sve savršeno?

Pisali Miljan MilekićFedja Popov i Marko Ranisavljev

O autoru

Hardwired Crew

Ostavite komentar