IZVEŠTAJI SA FESTIVALA

To Be Punk 2016 – Novi principi, novi pravac

to-be-punto-be-punk-2016-sentence-photo-danijela-radojkovick-2016-self_titled-photo-danijela-radojkovic
Written by Hardwired Crew

Deveto po redu izdanje To Be Punk u Novom Sadu održano je u nešto drugačijem tonu i sa nešto drugačijim pristupom u odnosu na prethodne godine. Nažalost, budžet, odnosno nedostatk istog je bio taj koji je diktirao program, pa se festival tako okrenuo DIY etici i bendovima sa lokalne i regionalne scene. Nedostatak velikih imena organizatori su nadomestili cenom karte koja je bila više nego prihvatljiva, i u rangu lokalnih underground svirki, što se pokazalo kao ispravan potez.

to-be-punk-2016-self_titled-photo-danijela-radojkovic

Self Titled na To Be Punk festivalu 2016. godine, photo Danijela Radojković

Bend koji je dobio priliku da otvori festival bio je mladi novosadski SELF TITTLED. Ne mogu da se otrgnem utisku da se ovaj bend na ovoj bini našao koju godinu prerano, a pre svega zbog politike festivala da bend može samo jednom da nastupi na njemu. Self Tittled donose svež, moderan hardcore zvuk, prepun melodije, sa isprepletenim agresivnim deonicama, i mnogo potencijala za njegovo dalje razvijanje.

Ipak, očigledno je da iza sebe nemaju mnogo iskustva, i da im predstoji mnogo rada na sebi, kako na pesmama, tako i na svirci. Bend ima evidentan potencijal da postane ozbiljno regionalno underground ime, i baš zbog toga bih voleo da su se na ovoj bini predstavili u nekom drugom trenutku, kada svoj potencijal dodatno izbruse. Ipak, razumem volju i želju organizatora da pruže šansu mladima.

to-be-punk-2016-wrong_way_kids-photo-danijela-radojkovic

Wrong Way Kids na To Be Punk festivalu 2016. godine, photo Danijela Radojković

Drugi bend večeri bio je beogradski WRONG WAY KIDS. Ne postoji mnogo podpravaca punk i hardcore zvuka koji mi ne leže, a ovaj sastav svira jedan od njih. Mnogo agresije, energije i buke je ono što ih krasi, uz mnogo prljavih rifova i još prljavijih vokala. Imaju svoju publiku koja ih je ispratila, i kojoj su pružili ono po šta su došli. Dobra svirka, samo ne po mom ukusu.

Naredna tri benda predstavljaju sa, vrh regionalne scene, i svako ko se večeras nije našao u Fabrici, itekako ima za čim da žali. Sa druge strane, reč je o mladim bendovima pred kojima je još mnogo prostora za napredak i rast. Prvi u redu bili su zagrebački FAST RESPONSE. Bend za sve skatepunk sladokusce koji vole brzu i energičnu muziku sa puno melodije. Precizni, tačni, uvežbani, prvi su “zagrmeli” sa bine onako kako to treba da zvuči, i uprkos zamenskom basisti koji je koristio “puškice” pokazali zašto ih mnogi smatraju za jedan od najbiljih bendova u susdenoj nam zemlji.

to-be-punk-2016-fast_response-photo-danijela-radojkovic

Fast Response na To Be Punk festivalu 2016. godine, photo Danijela Radojković

Pored sjajne svirke, ono što dodatno daje snagu ovom bendu jesu pesme. Vrhunski debi “Welcome to Corruptia”činio je okosnicu nastupa, a pesme kao što su “Corruptia”“GTR”“Cuntspiracy”“Sober”“Vrati mi pare” podigle su raspoloženje na publici, a na “Dear Landlord” je pala i prva veća šutka. Iako nije prvi put da su u Novom Sadu, ovo im je prva “prava” svirka, i pokazali su se u najboljem svetlu.

Nakon bržeš i sirovijeg zvuka, stiže bend nešto prefinejnijeg i komplesnijeg izražaja, ali ništa manje enegije – beogradski YOUNG HUSBANDS. Ovo je još jedan od bendova koje pratim duže vreme, i zaista volim njihovu muziku, a uživo nikada ne razočaraju. Sudar emo i post-hardcore zvuka, na tragu Hot Water Music i Alexisonfire zvuči žestoko i uvlači slušaoca u svoj svet, a uživo, bend to iznosi vrlo uspešno dodajući dodatnu dozi sirovosti.

to-be-punk-2016-young_husbands-photo-danijela-radojkovic

Young Husbands na To Be Punk festivalu 2016. godine, photo Danijela Radojković

Gitarski superiorni, sa sjajnim slaganjem vokala pokazuju zašto su jedan od vodećih bendova underground scene kod nas, uprkos kratkom postojanju od tek tri godine. Žestoka svirka praćen emotivnim pevanjem i tekstovima držala je pažnju publike, a možda i najbolje zvučale su “Senior in C” “Civilised Isn’t” sa meni omiljenog “En Route” EP-a. Ovo je bend koji zaslužuje mnogo više publike nego što je ima, ali verujem da ih u našoj zemlji čeka rovovski posao kako bi to ostvarili.

Zagreb je na prvom danu festivala imao dva predstavnika, a nakon skatepunk zvuka došao je red na nešto siroviji hardcore za koji je bila zadužena četvorka SENTENCE. Sa dve devojke koje su “mlele” na žičanim instrumentima i frontmenom koji je ovog puta odlučio da ne propadne kroz binu, nego da se na njoj zadrži, doneli su ogromnu količinu energije i agresije. Sentence je jedan od bendova koje volim da čujem uživo, i koristim priliku za to kada god se ukaže, a ovde su me još jednom podsetili zašto je to tako.

to-be-punto-be-punk-2016-sentence-photo-danijela-radojkovick-2016-self_titled-photo-danijela-radojkovic

Sentence na To Be Punk festivalu 2016. godine, photo Danijela Radojković

Njihov zvuk je težak, agresivan, uz kombinaciju sporijih i bržih deonica, ali oni sjajno plivaju kroz sve njih, dajući im posebnu oštricu. Nimalo ne treba potceniti ni vokal, koji je, za razliku od velikog broja bendova sličnog usmerenja, potpuno razumljiv, i daje mnogo više mogućnosti publici da se poveže sa muzikom. Svirka po standardu koja se od ovog benda očekuje, više nego dovoljno za tridesetak minuta koliko su imali na raspolaganju.

Za sam kraj ostavljena je oproštajna svirka novosadskih GET OF MY PROPERTY. Ironično, ovaj bend se povlači sa scene baš u momentu kada su preležali dečje bolesti i konačno zvuče kako treba. Ipak, odluka je razumljiva već na drugi pogled. Kao kod većine srednjoškolskih bendova, i rok trajanja ovog sastava pokazao se kao kratak. Odrastanje, razvoj muzičkog ukusa i različiti vidici nešto su neizbežno, i često dovode do prekida ovakvih bendova. Dovoljno je samo poslušati pesme koje je ovaj bend pravio pre koju godinu kada su se predstavili, i sada.

to-be-punk-2016-gomp-photo-danijela-radojkovic

Get Of My Property na To Be Punk festivalu 2016. godine, photo Danijela Radojković

Nakon tinejdžerskog pop punk zvuka, GOMP su evolirali u pravi emo bend koji je u stanju da izvuče iz rukava obradu sastava kakav je Mineral, a da to ima smisla i zvuči kako treba. U najavnom fanzinu za ovaj festival, kao jedan od razloga razlaza naveli su različit pogled na budućost i muziku koju žele da sviraju, verujem da je to tako, a verujem i da ovo nije poslednje što ćemo čuti od ovih ljudi, nezavisno od imena i sastava u kojima će se pojavljivati.

Prvi dan je protekao uz solidnu posetu, i opravdao je očekivanja. Ponovila se situacija iz prethodnih godina kada je publika u gotovo istom broju bila prisutna od početka do kraja događaja, i tako ispratila sve bendove. Manjak većih imena osetio se tek dan kasnije kada je poseta podbacila, ali kako nismo bili u mogućnosti da ispratimo celo veče, o njemu nećemo detaljnije pisati.

Ipak, jedna kritika mora da se uputi organizatorima, kako za prvi, tako i za drugi dan, a to je predugo vreme izmena na bini. U situaciji kada bendovi sviraju po tridesetak minuta, promene koje traju isto toliko, a ponekad i duženisu baš primerene i znaju da budu iritantne. Ipak, to nije, i ne može da bude ključni utisak festivala, niti nešto što se ne može oprostiti. Željno čekamo naredno, jubilarno izdanje, a nadam se da će oni, pod čijom juristikcijom funkcioniše SKCNS imati više sluha za festivale poput ovog, te da će To Be Punk zasijati u punom sjaju, kako glavnoj smotri punk i hardcore zvuka u našoj zemlji i dolikuje.

O autoru

Hardwired Crew

Ostavite komentar