Tides From Nebula je četvoročlani poljski sastav, formiran u Varšavi 2008. godine. Od tada, izdali su četiri studijska albuma a sa poslednjim „Safehaven“ pokazali su da su nastavili da grade svoj zvuk i izdvajaju se od post-rock pionira. Nekoliko dana pred nastup u Beogradu basista Przemek Węgłowski odgovorio nam je na par pitanja o bendu i njegovim predstojećim aktivnostima.
Vašu muziku opisujete kao „hvatanje zvuka univerzuma“. Šta to znači? Kakvu poruku Tides From Nebula zele da pošalju svojom muzikom?
Przemek: Činjenica da sviramo instrumentalnu muziku čini našu muziku veoma „univerzalnom“. Interesantno je da ova reč na engleskom označava i ogromno prostranstvo u svemiru. Kako god, na samim počecima benda bili smo veoma zainteresovani za teme nauke i svemira. Možda se to sada malo promenilo, ali i dalje volimo da stvaramo ove „svemirske“ sonične pejzaže.
Kada razmišljam o Poljskoj na pamet mi uvek prvo padne Behemoth i ekstremna metal muzika. Kako izgleda biti post-rock bend u Poljskoj? Možeš li nam reći nešto više o vašoj muzičkoj sceni?
Przemek: Da, naša zemlja je najpoznatija po svojoj metal strani; Behemoth, Vader, Decapitated i od nedavno Mgła i Batushka su najbolji dokaz toga. Post-rock instrumentalna scena raste veoma brzo. Deset godina ranije bilo je dva, tri benda koja sviraju ovakvu muziku. Da budem iskren, nisam veliki fan većine nove muzike koja se stvara ovde; ali ipak ima i dobrih bendova kao što su Sounds Like The End Of The World ili Spoiwo.
Šta vas po tvom mišljenju izdvaja od drugih post-rock bendova? Zašto ljudi treba da slušaju Tides From Nebula?
Przemek: Kao što sam već rekao, nismo veliki fanovi post-rock muzike, možda je baš to najbolja preporuka.
Koji je najveći izazov sa kojim se susrećete kada je u pitanju stvaranje muzike?
Przemek: Hmm, to je teško pitanje. Stvari se ne kreću uvek u željenom pravcu; nekada je teško naći inspiraciju ili sediš nedelju dana i pokušavaš da iskomponuješ jedan bridge u pesmi. Ali to je ono što radiš i izazovi sa kojima se suočavaš. Svi to volimo inače ne bi to radili.
Putovali ste širom sveta i sretali se sa različitim tipovima fanova. Kako bi opisao prosečnog post-rock fana?
Przemek: Veoma su raznovrsni. Viđamo svakakve tipove ljudi na našim koncertima; tinejdžere, studente, starije ljude, metalce čak i hipstere. Tako da ne mogu da ti kažem ništa o post-rock fanovima. Samo da su prelepi ljudi!
Album koji ste izdali a na koji si najviše ponosan?
Przemek: Svaki od naših albuma ima sopstvenu priču, ali ako moram da biram to bi bio „Earthshine“, drugi album je bio veliki ispit za nas. Nakon uspešnog debija morali smo da dokažemo da Tides From Nebula nisu „single shooter-i“. Odlučili smo da napravimo nešto dublje, mnogo intimnije. Takođe, rad sa priznatim producentom, Zbigniew Preisner-om bio je veliki izazov u to vreme.
Sa par izuzetaka, ne pišete duge pesme u poređenju sa mnogim drugim post-rock bendovima. Zašto?
Przemek: Da, „Earthshine“ je izuzetak. Volimo da pišemo pesme. Komade koji su kompaktni i pričaju priču bez dosade. Ali nikad ne reci nikad. Duge pesme od deset minuta takođe mogu biti lepe i uzbudljive. Možda ćemo i praviti takvu muziku u budućnosti?
“Safehaven” je izašao pre više od godinu dana, kakvi su ti utisci sada? Da li bi nešto promenio?
Przemek: Prošlo je više od godinu dana, zaista! Vreme leti… Ne, ovo je prvi album na kome nemam na šta da se žalim. Naravno, kada sviramo te pesme uživo one se razvijaju. Dodajemo neke stvari, malo menjamo ton i tako dalje. Ali generalno veoma smo zadovoljni njime.
To je prvi album koji ste producirali sami. Zašto ste odlučili da radite bez producenta?
Przemek: Tačnije, drugi je, posle debi albuma. Mislim da smo hteli da pomerimo svoje granice. Mnogo smo naučili od saradnje sa producentima sa kojima smo radili na dva albuma, to nam je mnogo pomoglo i pala je odluka. Hajde da probamo da ovo uradimo 100% na naš način. Imamo naš studio, svu opremu. Zašto da ne? I ne kajemo se!
Na “Safehaven” imate jednu pesmu sa vokalnim linijama. Da li ste razmišljali o tome da snimite više pesama sa vokalima u budućnosti?
Przemek: Sve zavisi od muzike. Ne govorimo „ne“ vokalima, samo je pitanje muzike koju napravimo. Ako nađemo mesta u pesmi da u nju ubacimo crkveni hor, verovatno ćemo to i uraditi.
Pesma koju najviše voliš da sviraš uživo? Koju fanovi najviše vole?
Przemek: Sviđa mi se cela sadašnja set lista i imam utisak da i fanovi uživaju u njoj. Teško je izdvojiti samo jednu. Izabrao bih „The Lifter“, „We Are the Mirror“, „Siberia“ i „Now Run“.
Budući planovi benda? Novi album u najavi?
Przemek: Da, početkom sledeće godine zatvaramo se u sobu za probe i počinjemo sa pisanjem nove muzike. Tako da novi album trebalo bi da se pojavi 2018/19.
Za nekoliko dana ponovo svirate u Srbiji. Znate šta možete da očekujete od naših fanova ali da li mi možemo očekivati nešto drugačije od vas ovoga puta?
Przemek: Stvarno znamo šta da očekujemo tamo! Koncert u Beogradu bio je jedan od najboljih prošle godine! Ovaj put dolazimo sa još moćnijom set listom pa očekujte lepo i dugo putovanje! Vidimo se uskoro u Elektropioniru!
