Jedan od onih koncerata i jedan od onih bendova za koje sam bila ubeđena da ih nikada neću čuti u Srbiji. Stavite na papir cenu benda, propratne troškove, tri i po srpska fana, našu kulturu odlaska na koncerte koja se sve više gubi i dobijete da neko treba da proda bubreg da bi ih doveo. Nisam ekspert i izbegavam da se bavim ovakvim stvarima, ali neko je izgleda mnogo želeo da se bend pojavi u Srbiji jer najprostijom matematikom kada pomnožite 200 karata u prodaji po presmešnoj ceni dobijate da se ovaj koncert nije mogao nikome isplatiti. Kakav god da je kompromis napravljen, neverovatno mi je drago što nisam bila u pravu. MTA Promotion su uspeli da dovedu kraljeve deathcore-a u našu jadnu državu i uliju nadu da možda nije sve izgubljeno.
THY ART IS MURDER su relativno mlad bend koji je za relativno kratko vreme uspeo da se istakne kao jedan od najbrutalnijih, beskompromisnih predstavnika ovog pod-žanra i sruši skoro sve predrasude o ekstremnoj muzici kada su u pitanju cifre. Neću se baviti dosadnom statistikom i top listama, iako su brojke zavidne, tužni zaključak ipak jeste, da i bendovi ovog kalibra jako teško od svoje muzike mogu da žive. TAIM su 2015. godine pali na ovom ispitu. C.J. McMahon je napustio bend.
Usledile su dve mučne godine za bend. Ipak kolo sreće se uvek okreće, a najjači i najuporniji nekako uvek pronađu način da isplivaju i vrate se na pravi put. 2017. je donela mnogo preokreta. Dok smo sa jedne strane bili svedoci spektakularnog sunovrata benda Suicide Silence, koji nakon poslednjeg albuma mislim da više niko od fanova nikada neće shvatiti ozbiljno, sa druge posmatrali smo spektakularni povratak benda Thy Art Is Murder i C.J.-a za mikrofon.
Ubrzo je objavljen i album „Dear Desolation“ i bend je u punom sastavu, naoružan već dobro poznatom brutalnošću krenuo na put, koji ih je doveo i kod nas. Mislim da nema potrebe naglašavati da im je ovo iz mnogo razloga jedna od najznačajnijih turneja u karijeri, a pogotovo objašnjavati zašto je jako bitno što se ovaj koncert desio i u Beogradu. Ako mene pitate, jedan od najznačajnijih metal događaja ove godine. Underground spektakl u svakom smislu.
Mora da ste nešto dobro uradili na našoj sceni kada vas iz organizacije pozovu da otvorite nastup ovakvog jednog benda. Tu privilegiju su sinoć dobili Y.O.X. i šarmantne, veoma „metal“ dame NEMESIS. Dok sam se sa muzikom prvog sastava susrela samo u prolazu, devojke sam imala prilike da čujem pre nekoliko dana po prvi put uživo. Po reakcijama prisutnih pa i samih zvezda večeri, može se jedino zaključiti da su i jedan i drugi bend bili pravi izbor i domaćinski otprašili i otvorili ovo veče na idealan način.
Pentagram u plamenu, Lee Stanton na svom mestu, prikladan mrak dok sa ozvučenja u potpunom kontrastu tuče stari hit „We Like To Party!“. Ostatak benda se do bine provukao kroz masu i pozdravio nas sa „Dear Desolation“. Hrabrost ili ludost, iako bih se kladila u ovo drugo, me je oterala u prve redove. Očekivala sam haos ali ne baš ovoliki i ne baš odmah. C.J. se izgleda od starta svidelo ludilo koje je vladalo u publici i odmah na sledećoj „Puppet Master“ i sam se popeo na monitor da upije energiju publike. Moram da priznam da sam se nakon horski otpevane „Holy War“ kukavički povukla u zadnje redove. Ipak sam ja samo mala, sitna devojčica. Ekipa ispred bine se nije štedela. Ispoštovali su bend na svaki postojeći način, kako samo metalci umeju.
Bend je na putu već neko vreme i kako su sami naglasili bili su umorni, ali se nisu štedeli ni oni. Do poslednjeg atoma snage uzvratili su publici istom merom ređajući bombe poput „The Purest Strain Of Hate“, „Absolute Genocide“, „Coffin Dragger“, ali da se ne lažemo, svaka pesma u njihovom katalogu je tempirana bomba, i mislim da koja god da je se našla na set listi bila bi dočekana isto. Bombu su uspeli da naprave i od „Du Hast“ benda Rammstein uz koju bi i oni sami headbang-ovali. Mogu da se kladim u to. Sat vremena apsolutne dominacije zaokruženi su sa „The Son Of Misery“, „Light Bearer“ i možda najboljom pesmom koju je deathcore ikada iznedrio, „Reign Of Darkness“.
Bendu je ovo bila prva poseta ne samo Srbiji, nego Balkanu, i ono što sam primetila od kako su najavili turneju jeste da se koncert u Srbiji najmanje reklamirao na zvaničnim kanalima benda. Zašto je to tako zaista ne znam a možda je i bolje ne zalaziti u to. Ono što je sigurno, bend neće zaboraviti ni Srbiju ni srpsku publiku i verujem u to da će ispuniti obećanje dato sinoć, da će se definitivno ovde vratiti. Da, bio je ovo jedan od najbrutalnijih brutalnih ponedeljaka koje je Beograd ikada video.
