RECENZIJE ALBUMA

THE STONE – „Teatar apsurda“ (2017)

the-stone-teatar-apsurda-2017-front
Written by Marko Ristić

THE STONE
„Teatar apsurda“
Black metal
(Mizantropeon Records, 2017)

Suma sumarum je da je „Teatar apsurda“ album godine što se metal scene u Srbiji tiče, a siguran sam da će sa odličnim ocenama završiti i na moru drugih sajtova i medija širom sveta. The Stone su odavno prerasli brdoviti Balkan.

Ozbiljno ne znam odakle da počnem. Umorio sam se od toga da pričam da mi imamo izuzetno malo dobrih bendova. Pod tim podrazumevam da je svaki aspekt muzčkog delovanja urađen kako treba. The Stone su svakako jedan od bendova koji spadaju u tu omanju grupu. No, da li je „Teatar Apsurda“ album vredan vaše pažnje? Da. I nemojte se zajebavati da ne preslušate ovaj album, a ja ću sada da probam da vam navedem bar deset razloga zbog kojih to treba da uradite.

Prvo ćemo da krenemo od toga da se 90% metalaca u Srba (a i šire na Balkanu) loži na black metal bendove koji sigurno nisu ni do kolena ovom sastavu. Da se razumemo, black metal je takav da će vam ili biti neizmerno dosadan ili ćete uživati u svakom tonu koji bend izvodi. The Stone već godinama mogu da stanu rame uz rame bilo kom black metal bendu. To potpisujem, jer sam u svojoj karijeri posećivanja koncerata imao prilike da vidim većinu najuticajnijih black metal bendova, a i The Stone više puta. Momci znaju kako to treba da izgleda i zvuči i nisam još ni jednom imao prilike da vidim da su „omašili“.

Tekstovi. Odlično spakovan mizantropičan pristup koji na srpskom jeziku zvuči onako kako treba. Čist dokaz da na meternjem jeziku možete imati DOBAR tekst. Sama srž je i ovga puta prožeta kroz svih sedam numera koliko album traje. Atmosfera svake numere ponaosob ledi krv u žilama. Posle nekoliko preslušavanja albuma, čini mi se da možda i nisu uspeli da dosegnu do onog momenta koji je kod mene budio album „Nekroza“, ali to je potpuno subjektivan osećaj. Onaj rif je po mom skromnom mišljenju nenadjebiv, kao i album, ako mene pitate. No, da se razumemo – „Teatar apsurda“ ni najmanje ne zaostaje, jer donosi apsolutno sve što ovaj bend čini toliko ozbiljnim i priznatim.

Izuzeto je nezahvalno bilo koju numeru od ovih sedam izdvajati kao neki koncertni favorit ili kao singl, jer ono što je ovaj bend u stanju da pruži isto će vam zvučati ako poslušate jednu pesmu, mada bih vam ja preporučio ovaj album kao celinu. Kao i svaki prethodni, donosi ozbiljno surovu i sirovu priču koja vas sigurno neće ostaviti ravnodušnim.

Ono što me uvek fascinira kod njih je produkcija. Album nije urađen tako da ima bilo kakve tendencije da se povinuju modernoj produkciji, ali zvuči kao da je snimljen 2017. godine, što u mnogome olakšava dojam muzičko/liričkog izražaja. Još jedan segment koji je ovaj bend držao lestvicu više od ostalih.

Još jedan segment u kojem Kozeljnik i ekipa nikada ne omanu jesu rešenja omota i svega što prati izdanje. I ovoga puta omot izgleda bez premca. Jednostavno i efektno i nema sile (niti Boga) da omaše. Simboli su delo Dragana Paunovića, a sam dizajn je radio mastermajnd ovog sastava – Marko Jerković – Kozeljnik.

Suma sumarum je da je „Teatar apsurda“ album godine što se metal scene u Srbiji tiče, a siguran sam da će sa odličnim ocenama završiti i na moru drugih sajtova i medija širom sveta. The Stone su odavno prerasli brdoviti Balkan. Pola zvezdice fali jer sam siguran da njihovo najbolje još uvek nismo čuli.

Piše Marko Ristić

Lista pesama:

1. Gavranovo
2. Mrtvog negativ
3. Moj grob
4. Nuklearan
5. Ja, car i bog
6. Harmonija u haosu
7. Teatar apsurda

4

Suma sumarum je da je „Teatar apsurda“ album godine što se metal scene u Srbiji tiče, a siguran sam da će sa odličnim ocenama završiti i na moru drugih sajtova i medija širom sveta. The Stone su odavno prerasli brdoviti Balkan.

O autoru

Marko Ristić

Editor-in-Chief

Contact
marko@hardwiredmagazine.com