RECENZIJE ALBUMA

THE PRODIGY – „The Day Is My Enemy“ (2015)

the-prodigy-theday-is-my-enemy-2015
Written by Hardwired Crew

THE PRODIGY
„The Day Is My Enemy“
Electronica
(Cooking Vinyl, 2015)

Ovo nije album koji se sluša kod kuće, niti je album koji se sluša na slušalicama tokom lagane šetnje gradom. I za ime Isusa, Krišne ili baje sa rogovima, ne slušajte ovaj album tokom vožnje. Zbog svoje i tuđe bezbednosti.

Bes. Energija. Ampula adrenalina, razbijena pa inhalirana. I još jedna uneta intravenozno. THE PRODIGY. Opet su to uradili. Ovo nije album koji se sluša kod kuće, niti je album koji se sluša na slušalicama tokom lagane šetnje gradom. I za ime Isusa, Krišne ili baje sa rogovima, ne slušajte ovaj album tokom vožnje. Zbog svoje i tuđe bezbednosti.

Ovo je album koji zahteva da se sluša glasno. Zahteva dovoljno prostora za izlive besa i energije na koje podstiče, i pre svega zahteva posebno stanje ume. Ne, nisu The Prodigy izbacili savršen album, niti je svaka od ovih pesama hit. Ponudili su sirovu energiju bez konzerviranja i previše začina. Ovaj album je akcija koja zove na reakciju, energija koja poziva na pokret.

Da se razumemo, sve što su uradili na ovom albumu, radili su i ranije. Svi ovi zvuci su već odsvirani, svi ovi ritmovi su već čuti, sve udarce smo već osetili, i to baš od njih, ali umesto da to bude mana, The Prodigy su to majstoski pretvorili u svoju prednost. Pesme u isto vreme zvuče novo, ali i poznato, te gotovo istog momenta omogućavaju identifikaciju sa njima.

Nije teško shvatiti da su The Prodigy pre svega koncertni, pa tek onda diskografski bend, pa tako ne iznenađuje što su za samo mesec dana „skinuli“ čak četiri singla, a kao pravi potez pokazalo se to što dva već na samom početku albuma. Upravo taj susret sa poznatim tonovima mnogo efikasnije uvodi u album, i kasnije nastavlja da guta slušaoca. Naslovna numera, kao i „Nasty“ ne spadaju u vrhunce albuma, ali su svakako odličan početak i priprema za ono što sledi.

Pravi razarači stižu pod šiframa „Ibiza“„Wild Frontier“„Rhytm Bomb“, ili „Get Your Fight On“ svojevrsni nastavak „Colours“ sa prethodnog albuma, i sigurni koncertni favorit. Svakako vredni pomena su i eksperimenti sa modernijim tendencijama u elektroskom zvuku, pa smo tako dobili sjajnu d’n’b kidačinu „Roadblox“, i hipnotičko dubstep zakucavanje „Invisible Sun“. Jedan od jačih aduta albuma je i „Medicine“, koja na momente zvuči kao da je rađena za srpsko tržište. Ili barem balkansko.

Uspešno je odabrana i lista gostiju, pa su tako svoj posao fenomenalno odradili i Sleaford Mods, i Flux Pavillion, i pogotovo Martina Topley Bird u naslovnoj numeri. Ipak, osnova je i dalje ista, Liam Howet i dalje ima šta da kaže i to je ono najvažnije. Hemija među članovima je i dalje tu, čini mi se jača nego ikad, i jedva čekam da vidim kako će nove pesme funkcionisati uživo. Spremno ih čekamo. Ovog puta neće imati faktor iznenađenja, ali… nekad udarci u stare modrice bole još više.

Piše Miljan Milekić

Lista pesama:
01. The Day Is My Enemy
02. Nasty
03. Rebel Radio
04. Ibiza (Feat. Sleaford Mods)
05. Destroy
06. Wild Frontier
07. Rok-Weiler
08. Beyond the Deathray
09. Rhythm Bomb (Feat. Flux Pavilion)
10. Roadblox
11. Get Your Fight On
12. Medicine
13. Invisible Sun
14. Wall of Death

4

Ovo nije album koji se sluša kod kuće, niti je album koji se sluša na slušalicama tokom lagane šetnje gradom. I za ime Isusa, Krišne ili baje sa rogovima, ne slušajte ovaj album tokom vožnje. Zbog svoje i tuđe bezbednosti.

O autoru

Hardwired Crew

Dodaj komentar

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.