Niti bi Beograd bio Beograd, niti bi The Exploited bili The Exploited kada bi održali “normalan“ koncert u srpskoj prestonici. Ovog put, na sreću, izostali su incidenti, suzavac, nacisti i ostali nepoželjni elementi, a organizatori su situaciju shvatili prilično ozbiljno, te je tako kontrola na ulazu bila dosta rigoroznija od one na koje smo navikli na koncertima. Što je skroz u redu.
Zašto ovo nije bio normalan The Exploited koncert? Pa pre svega zbog postave u kojoj je bend nastupio. Naime, frontmeni jedini preostali originalni član Wattie Buchan, pre nekoliko sedmica doživeo je teži srčani udar koji ga je umalo koštao života, te bio primoran da otkaže nastupe. Ipak, po njegovoj želji, turneja je nastavljena, a Beograd dobio svoj koncert, ovog puta odsviran do kraja. Vokalne dužnosti u bendu preuzeli su kako basista Irish Rob i gitarista Robbie „Steed“ Davidson, tako i “ispomoć“ iz The Casualties – gitarista Jake Kolatis, i basista Rick Lopez.
Code Red uživo u Beogradu 2017. godine, photo Tamara Samardžić
Iako je bilo prostora za rasprave koliko je ovo u stvari The Exploited, a koliko tribute bend, pritom “tribute“ ne uzimam sa negativnim predznakom kao što je to uglavnom slučaj, na kraju je sve došlo na svoje mesto. Oni koji su želeli da vide koncert, videli su ga, dok je onima koji su želeli da vrate ulaznice i to bilo omogućeno. Sa druge strane, iako je Wattie srž benda, legendarna figura koja nosi priču godinama, u smislu same svirke njegovo odsustvo gotovo da je u potpunosti kompenzovano. Šta više, u poređenju sa nastupom koji sam gledao 2015. na Punk Rock Holiday-u, gde su prižili jednu od ubedljivo najslabijih svirki na festivalu, beogradski koncert bio je daleko superiorniji. Bend je možda i najbolje zvučao u onim pesmama u kojima ih je predvodio Kolatis.
Kao nekome ko sebe pre može nazvati poštovaocem nego fanom benda, The Exploited su pružili odličnu svirku i koncert koji je svakako vredelo posetiti. Iako bi otkazivanje turneje bilo logistička noćna mora, nakon onakvog stava benda na bini, ubeđen sam njen nastavak nije bio puko finansijski motivisan, te da je bend zaista želeo da bude na toj bini. Publika je sa druge strane odgovorila fantastično, i verujem da nema još mnogo mesta gde bend koji je ipak već dugo van zenita svoje karijere ima ovakvu podršku. Presekom najvećih hitova koji su se nizali kao na traci, bend je pružio fanovima baš ono zbog čega su došli, uključujući i dva bisa. Možda i najemotivniji momenat bio je tokom prvog bisa kada je, kao odgovor na više skandiranja imena pevača, njegov brat i bubnjar benda Wullie Buchan uputio video poziv na koji se Wattie odazvao, te ispratio kompletno izvođenje “Sex and Violence“ tokom koje se deo fanova priključio bendu na bini.
The Casualities uživo u Beogradu 2017. godine, photo Tamara Samardžić
Kao glavna podrška nastupio je njujorški street punk bend The Casualties, još jedan kultni sastav koji već gotovo tri decenije šparta binama svetskih klubova i festivala. Svoj nastup započeli su svojevrsnom himno “Casualties Army“, a kako bi objasnio šta nas čeka, Jorge je već u prvim sekundama sasuo u sebe limenku piva propisno zalivajući sve oko sebe. Iako nisam fan sličnim momenata na bini, The Casualties su bend kome to na neki način pristaje, ne oduzimajući na snazi porukama koje šalju svojim pesmama. Iako veliko ime, oni su i dalje underground bend, klupski bend sa “in your face“ pristupom gde ovakvi momenti često mogu samo da doprinesu intimizaciji sa publikom. Upravo zato, ironičan je bio i momenat kada je basista Rick zamolio da fotografe koji su izlazili iz prostora ispred bine zamene njihovi fanovi, te da se barikada ili ukloni ili ignoriše, na šta je odgovoreno slanjem dodatne ekipe obezbeđenja u pomenuti kanal kako se to ne bi dogodilo. Jasno mi je da su ti momci samo radili svoj posao, ali se prosto postavlja pitanje odabira prostora za koncert ovog tipa.
The Casualties su nastavili da prolaze kroz sve faze karijere, uključujući i deo opusa na španskom, a dotakli su se i obrade pesme “R.A.M.O.N.E.S“ legendarnih Motorhead kako bi odali počast i jednom i drugom bendu koji su imali neizmerni uticaj na njih. Dovoljno govori i komentar da “kada krenu Ramones, svi sukobi u Njujorku prestaju“. Pomalo iznenađujuća bila je pomalo mlaka reakcija publike. Osim prvih nekoliko redova koji su pevali svaku reč sa bendom, veći deo sale činili su poluzainteresovani posmatrači, sve do samog kraja i legendarne “We Are All We Have“, koja je ipak izazvala potpuni haos u celoj Amerikani. Vredni pomena su i veći circle pit koji je usledio uz najavu sa bine da “ko se ne uključi, podržava Donalda Trumpa“, te komičan momenat pred “Riot“kada je basista Rick krenuo da razdvaja publiku za “wall of death“ na pankere i metalce, a pevač Jorge dobacio kako “nije dobro tako, jer pankeri moraju da idu levo“. Prisetili su se i prošlog koncerta u Srbiji na kom se pojavila i manja grupa nacistički nastrojenih stvoranja, te konstatovali kako im je drago što ih ovaj put nema i što su naučili da ovde nisu poželjni.
The Exploited uživo u Beogradu 2017. godine, photo Tamara Samardžić
Priliku da otvori koncert dobio je nemački thrash metal sastav Code Red. Iako nepoznanica domaćoj publici, okupili su solidan broj ljudi, koji su ih, ruku na srce, više ispoštovali nego ispratili. Praktično jedina reakcija stigla je toikom obrade “Last Carres“ legendarnog punk sastava Misfits. Iako novo ime na sceni, vidi se da imaju dosta iskustva iza sebe, da znaju to što rade, i rade to dobro. Zvučno, na pravi način se dopunjavaju uz The Casualties kao druga strana The Exploited zvuka, a verujem da su na nemačkim datumima njihovi nastupi imali mnogo više smisla i u pogledu publike.
Ono što moram da istaknem kao negativnu stranu koncerta jeste bezobrazno kašnjenje početka koncerta, pa tako i svih nastupa od oko 40 minuta, što je obesmislilo unapred objavljenu satnicu, i napravilo problema ljudima iz drugih gradova, ili udaljenijih delova Beograda. Ipak, utisak koji su ostavili bendovi nadjačao je sve negativno, pa ostaje samo da im poželimo uspešan nastavak turneje, a Wattie-ju uspešan oporavak.
