TESSERACT – „Sonder“ (2018)

TESSERACT
„Sonder“
Progressive Metal
Kscope (2018)

TesseracT koji pravi TesseracT muziku, bez potrebe da se uklopi u bilo koje žanrovske odrednice. Stvorili su album sa mnogo dubine, strasti i kvaliteta.

Recenzirati bend koji voliš ume da bude jako teško i nezahvalno pre svega zbog toga što od recenzije svi očekuju objektivnost. Ako ste ikada probali znate da je to praktično nemoguće i zato se potpisuje imenom i prezimenom autora a ne kategorizuje kao „kolektivno mišljenje“. Rekavši to mogu samo da dodam da je TESSERACT bend koji obožavam i da je izlazak svakog njihovog novog albuma moje novogodišnje veče.

Mogu da razumem zašto ih neki ne vole a neki obožavaju ali ako niste čuli za ovaj bend onda ste prethodnu deceniju i po proveli živeći pod kamenom ili tako nešto. TesseracT jesu jedan od vodećih bendova današnje metal scene, posebno prog/djent pokreta, i to nije subjektivno mišljenja potpisnika recenzije već činjenica. 15 godina i četiri studijska albuma su već ozbiljne cifre u karijeri benda i verujem da se svi fanovi pitaju kako se TesseracT i „Sonder“ kotiraju sad?!

Ono što prvo zapada za oko kada je „Sonder“ u pitanju je to što traje tek nešto više od 36 minuta, što je vrlo atipično za progressive izdanja. Ovo ne samo što ukazuje na zrelost i sposobnost benda da za tako kratko vreme na vrlo efektivan način kaže sve što treba da kaže nego i na to da TesseracT i te kako dobro razumeju „bolesti modernog doba“ i to da pažnja današnjeg prosečnog slušaoca često ne traje čak ni toliko. Ipak, ono što je najbitnije jeste da „Sonder“ u svojih 36 minuta nudi biser do bisera, nema filera, svaka pesma je tu ne da ispuni vreme nego svoju svrhu – donese čisto uživanje.

Na svom četvrtom albumu bend je i tematski otišao za korak dalje. Sonder znači shvatanje da svaki prolaznik kog sretnete ima svoj život koji je kompleksan kao i vaš, ima svoje sopstvene misli, probleme i osećanja, ili kako je Tompkins objasnio: „Konceptualno istraživanje dubokog i proždirućeg osećaja beznačajnosti“. Ovakvi sentimenti definitivno nisu nepoznanica za bend ali su ovaj put i to uradili još suptilnije. Tematika koja se savršeno nadopunjuje sa muzikom koja balansira između katarze i prelepog spokoja.

Ono što definitivno neće proći neopaženo pogotovo kada se uporedi sa albumom „Polaris“ je to da je „Sonder“ dosta žešća ploča. Ovome je pre svega doprineo povratak grubih vokala kojima su se vratili po prvi put od albuma „One“. Verujem da je svaki fan ovo dočekao sa istim oduševljenjem kao i ja kada je singl „King“ izašao. Govoreći o vokalima ne može a da se ne spomene da je Daniel Tompkins na ovom izdanju pružio performans života. Emocionalni ringišpil na kojem je sposoban da vas provoza nije sa ovog sveta. Od prelepih čistih vokala do besa, prezira i moći koje vam saspe u lice sa samo dve reči kao „bow down“ na numeri „King“, lakoća prelaza iz jednog moda u drugi je neverovatna, gotovo magična.

Prepoznatljivi TesseracT poli-ritmovi dominiraju već prvom pesmom „Luminary“, veliki, žestok intro se brzo pretvara u melodično putovanje i nastavlja se u već pomenutu „King“ koja je jedna od najsnažnijih traka na albumu. Od atmosferične „Orbital“, klasičnih TesseracT momenata na „Juno“, nešto nežnijih i sporijih „Beneath My Skin“ i „Mirror Image“ do verovatno najagresivnije „Smile“ TesseracT su na ovom albumu ponudili od sveg po malo uklopivši to u celinu zvanu „Sonder“ na brilijantan, njima svojstven način.

Na kraju, zaključak je vrlo jednostavan – „Sonder“ je bez sumnje najzrelije izdanje benda do sada. Zvuk benda koji se sjajno oseća radeći to što radi, bez potrebe da se dokazuje, oni su to već uradili. TesseracT koji pravi TesseracT muziku, bez potrebe da se uklopi u bilo koje žanrovske odrednice. Stvorili su album sa mnogo dubine, strasti i kvaliteta. „Sonder“ je zaista „must“ za sve one koje zanima u kom se pravcu progressive kreće i kakve sve lepote iz njega mogu da nastanu.

Piše Jadranka Balaš

Lista pesama:

01. Luminary
02. King
03. Orbital
04. Juno
05. Beneath My Skin
06. Mirror Image
07. Smile
08. The Arrow