Fascinantan bend, osoben po mnogo čemu, iz malog mesta u Finskoj uspeo je izgraditi armiju vernih fanova širom zemaljske kugle. Nightwish su u pravom trenutku dali nešto specifično i sveže muzičkom miljeu prepunom bendova, a to koliko su fantastičan spoj Tarja i momci iz benda Nightwish bili dokazuje sve ono što se dešavalo nakon dramatičnog rastanka. Niti je Nightwish bez Tarje uspeo da baci odraz svog starog sjaja, niti je Tarja bez Nightwish-a imala veće hitove od onih sa bendom. To potvrđuje opšta euforija kada god bi Tarjaotpevala neku od pesama svog bivšeg benda na solističkim koncertima, jer su upravo Nightwish pesme one koje publika najgromkije dočeka.
Tako je bilo oduvek otkad je izbačena iz benda. Na Tarjin koncert gotovo da se ide samo zbog toga ne bi li se Nightwish čuo onako kako bi trebalo da zvuči, jer ipak je glas ono najprepoznatljivije što daje osobenost jednom bendu, bez obzira na to koji čovek svira za kojim instrumentom. Iako deluje da je veliki deo publike Nightwish-a ostao veran i bendu i bivšoj pevačici, Tarjini koncerti uvek ostavljaju sentimentalan utisak da je pevačica dirnuta tolikom podrškom i ljubavlju koja isijava iz njenih fanova. Tako je bilo i prošle večeri.
U Studentskom kulturnom centru nije bilo osobe u publici koja zaista ne voli Tarju i njenu muziku. Zavidan broj fanova kojih je bilo mnogo više nego na drugim metal koncertima u Beogradu, nestrpljivo je čekao na svoju miljenicu.
Chrimson Blue uživo u Beogradu 2014. godine, photo Marko Ristić
Koncert su pak, otvorili Crimson Blue, bend iz Moskve koji je izveo akustični set sa dve gitare i vokalom. To je zaista prijatno i lepo zvučalo, toliko da se sasvim dobro uklapalo uz muziku koja je sledila kao centralna tačka večeri. Delovalo je da se i publici svidelo to kako su se Crimson Blue predstavili, premda ne u punom sastavu i pravom muzičkom izdanju jer ovo nije akustičan bend. Interakcija publike i pevačice Dani koja se često obraćala na rusko-engleskom bila je zaista dobra, a pored toga, nesumnjivo je uverila sve prisutne u svoje vokalne kvalitete. Njen milozvučan glas je toliko lepo ležao između dve akustične gitare, da ste lako mogli pomisliti da je sasvim u redu da Crimson Blue od sada pa nadalje budu akustičan bend i sviraju u takvom sastavu. Najgromkije je bila pozdravljena akustična obrada pesme „Bring me to life“ benda Evanescence, premda je još lepše od nje zvučala „45“ američkog alternative sastava Shinedown.
Tarja uživo u Beogradu 2014. godine, photo Marko Ristić | click on photo for more
Već pri izlasku prvih muzičara Tarjinog benda publika je počela da vrišti, aplaudira i skandira njeno ime. Svi su je željno iščekivali. Finska pevačica je po treći put u Srbiji bila više nego dobrodošla. Ponovo u Studentskom kulturnom centru, kao i prvi put 2008. godine, u ambijentu koji svakako i akustično i vizuelno odgovara njenoj muzici, Tarja je očarala publiku svojim harizmatičnim prisutstvom na bini. Fantastično dobro raspoložena, u neprekidnom kontaktu sa ljudima koji nisu krili oduševljenje što se nalaze tako blizu nje, bilo je očito šta je to što Nightwish-u fali sve ove godine i zašto je mali, naizgled nebitni bend postao toliko veliki. Ne samo izvrsna pevačica, Tarja je i fenomenalna predvodnica benda iza sebe koja besprekorno vlada binom i vodi koncert u smeru podizanja dobre atmosfere na ključajući nivo. Neumorna, srećna, na trenutke dirnuta tolikom ljubavlju kojom su je oblili obožavaoci, delovalo je da se nemerljivo sjajno zabavlja i da ne postoji mesto na kojem bi radije bila.
Koncert je počeo sa „In for a Kill“ i „500 Letters“, ali je publika najžešće reagovala na njene najpoznatije pesme. Pre izvedbe svog prvog i najvećeg hita, pesme „I Walk Alone“, Tarja se dirljivo zahvalila publici što podržava ne samo njenu muziku i njen rad, već i nju lično kao osobu. Iskrenost se mogla lako očitati na njenom licu, bio je to govor iz srca, i odavao se utisak da i ona voli svoju publiku istom merom kao i oni nju. Kompletan tekst pesme „I Walk Alone“ su skoro svi u publici znali i pevali zajedno sa Tarjom. Posebno eksplozivan bio je uvek refren, kada su i oni koji su ćutali za vreme strofa pustili glas.
Tarja uživo u Beogradu 2014. godine, photo Marko Ristić | click on photo for more
Tarja se često obraćala prisutnima u sali, a posebno je prijatno iznenadila obraćanjem na srpskom jeziku. „Ruke gore“ bilo je nešto što su svi sa oduševljenjem poslušali, a kad-kad joj se sa usana moglo očitati „hvala“ čak i onda kad nije imala pred ustima svoj mikrofon umotan u ciklama traku.
Nakon pesme „Never Enough“ bend je produžio da svira dugačak outo ne bi li dao dovoljno vremena pevačici da se presvuče. Presvlačenje i kratak predah su nešto što je sasvim karakteristično za Tarju, tako da se moglo očekivati da će se pojaviti u novoj odeći. Ponovo je bila gromko pozdravljena i srdačno dočekana. „Die Alive“bila je još jedna od njenih najpoznatijih koju publika mnogo voli, sudeći po reakcijama na istu. Izvedba pesama je bila besprekorna, no to nije iznenađivalo budući da je delovalo kao da je Tarja na opakoj dozi dobre energije kojom ju je zapljuskivala publika i davala inspiraciju da istisne najbolje iz sebe. Osim izvedbe, zvuk kompletnog koncerta je bio fenomenalan. Niti je koncert bio preterano glasan, niti je bilo bilo kakvih tehničkih problema. Set je zavšren sa pesmom „Medusa“, nakon mnogo zahvaljivanja, poklona, bend se zajedno sa zvezdom večeri povukao sa bine, ali se već naslućivalo da će se ubrzo vratiti.
Tarja uživo u Beogradu 2014. godine, photo Marko Ristić | click on photo for more
Budući da se do bisa nije čula ni jedna Nightwish pesma, strpljivo se čekalo na to koja će biti odabrana za izvedbu. Pre šest godina bilo je čak četiri pesme njenog bivšeg benda na setlisti, a ove je bilo više nego očigledno da će ih biti znatno manje. Isto tako ni jedna od tada sviranih pesama benda Nightwish nije bila odsvirana prethodne večeri. Verovatno zbog toga što je tada Tarja imala tek izdat jedan solistički album, bilo je razumno upotpuniti setlistu pesmama koje je njen glas učinio unikatnim, no verujem da se niko u publici ne bi ni sada žalio da je podarila opus Nightwish-a u većoj ili dužoj meri.
„Victim of a Ritual“ bila je pesma kojom se Tarja vratila u glamuroznom sjaju na binu obljubljenu zaista prikladnim i lepim osvetljenjem. „Wish I Had an Angel“ bila je pesma koju su svi jedva dočekali. Publika je skakala, igrala, pevala i zaista se dobro provodila uživajući u svakom tonu čuvenog hita. „Until My Last Breath“bila je poslednja izvedena pre nego što se bend poklonio pred publikom i bio pozdravljen uz gromke aplauze. No, to ipak nije bilo sve. Igrajući se s publikom, tačnije rečeno zadirkujući je, Tarja je jedina ostala na bini tek spremna da ode sa nje, kad se kao predomislila i pozvala bend natrag ne bi li odsvirali još jednu pesmu.
Tarja uživo u Beogradu 2014. godine, photo Marko Ristić | click on photo for more
Iako ne u originalu pesma benda Nightwish, „Over the Hill and Far Away“ pokojnog Gary Moor-a zaječala je svom silinom u Nightwish aranžmanu, a to je bilo dovoljno da publika dobije novo ubrizgavanje energije. Tarja ni na poslednjoj pesmi nije izgledala umoreno i istrošeno, čak je odavala utisak da bi jednakom silinom mogla nastaviti još satima. Na žalost njene publike, to se nije dogodilo i koncert je konačno završen.
Solidan koncert, lepo realizovan i uspešno ispraćen od strane publike jedan je od retkih koje je beogradski SKC skoro video. Tarja je obećala da će ponovo doći, rekla da se nada da neće proći dugo vremena pre nego što se ponovo vidi sa svojim fanovima u Beogradu, pa ostaje nada da će zaista i održati datu reč.
