INTERVJUI

Tamara Ristić Kezz – Novi glas domaće scene

Written by Nenad Pekez

Oni koji pomno prate rad benda ZAA sigurno se sećaju Tamare Ristić, ako ne po njenom imenu, onda sigurno po njenom glasu i energiji. Tamara je pre par godina započela svoj put, oduševljavajući mnoge već sa svojim prvim pesmama. Prva deonica puta krunisana je ovog leta jednim inzvarednim albumom koji potvrđuje da se radi o jedinstvenom glasu koji ima toliko mnogo da nam ispriča. Poslušajmo…

Početkom juna izdala si svoj debi album. Kako se osećaš povodom toga i činjenice da je album dostupan i u fizičkom obliku, a ne samo digitalnom?
Kezz: Mnogo mi se sviđa što imam i fizičko izdanje, nekako sve deluje realnije. Polako se navikavam na to da imam album. To je jedan potpuno poseban osećaj, drugačiji od svega što sam do sada doživela.

Koliko si zadovoljna albumom u celosti? Da li je to u muzičkom i produkcijskom smislu trenutno najpribližnije onome čemu težiš?
Kezz: Naravno, trudili smo se da zaokružimo celu priču, kako tematski tako i produkcijski. U studiju je sa mnom radio beogradski producent Marko Milošević – Mkdsl, sa kojim imam dugogodišnju saradnju. Vodili smo se tim minimalizmom, kako bi zvuk bio što približniji svirci uživo, što je meni dosta bitno. Zbog toga smo i većinski koristili muziku koju sam sama snimila na ajpedu, a sve smo obojili i nekim novim toplim zvucima, i time zaista postigli skladan odnos prirodnog i elektronskog zvuka o kom uvek pričam. Dominantan elemenat koji je mnogo doprineo sintezi je metalofon, prvi instrument kojim sam ovladala, pa nas on i uvodi u priču kroz Intro, a kasnije se širi kroz ostale pesme. Od akustičnih instrumenata su tu i flauta koju je odsvirala Milena Jančurić, viola – Nenad
Kecman i naravno melodika. A pošto sam želela da postignem još jedan odnos u zvuku – nežno i čvrsto, u 4 pesme čujemo i gitaru fantastičnog Vlade Bojića. Tu su i nezaobilazni gosti na bonus pesmi “Moma” – Dragan Grbić, i Dragan i Janko Ćirković.

S obzirom na veoma specifičan spoj modernog i tradicionalnog zvuka, verovatno tvoja muzika privlači isto tako raznovrsnu publiku. Da li već sada na osnovu nekog uzorka možeš zaključiti kakvoj vrsti publike se sviđa tvoja muzika?
Kezz: Upravo tako, zato i ne mogu da smestim publiku u neku “kategoriju”. Znam da me slušaju ljudi sa najrazličitijom muzičkom pozadinom, a čak ne mogu da odredim ni neku starosnu granicu. Po koncertima jedino znam da su jako prijatni, pozitivni i kulturni.

Koliko su ti značili uspesi pesme “Moma”, ulazak u finalni izbor za najbolju kompoziciju na World Music mreži i pobeda na konkursu “Ženski element” kao odskočne daske za projekat?
Kezz: To je zaista mnogo značilo za promociju moje muzike, što je donekle ubrzalo proces dostizanja određene vidljivosti. Ali i meni lično, jer sam na samom startu dobila pozitivnu povratnu informaciju.

Verovatno mnogi umetnici teže ka samostalnosti i individualnosti, ali koliko je zapravo zahtevno raditi sam i koliko je teško tebi bilo da se prilagodiš na taj način funkcionisanja?
Kezz: Meni je to bilo prigodno rešenje za nastupe, jer su ljudi ubrzo posle objavljivanja “Mome” počeli da me zovu da sviram, a u tom trenutku mi je bilo teško da okupim ljude za bend. Ubrzo sam se navukla na live looping, i sada zaista uživam u tome. Čak i ako budem svirala sa bendom, sigurno neću odustati od te forme. Ali, naravno, to je samo jedan deo. Pored sviranja, stvaranja i snimanja, tu su i PR, booking, druge saradnje, a neretko sama i putujem ili vozim, pa čak i nosim opremu. To je deo koji ljudi uglavnom ne vide, ili ne razmišljaju o tome – čitava jedna organizacija. Mada sam se oduvek dobro snalazila u obavezama, tako da mi to i ne predstavlja neki problem.

Dobar vremenski period si provela u bendu ZAA, ali slušajući tvoju muziku teško mi je da te zamislim da si uopšte bila deo tog benda. Da li oduvek imaš u sebi tu naklonost ka najraznovrsnijim stilovima i pravcima, ili te je nešto u međuvremenu značajnije nagnulo ka ovome što danas stvaraš?
Kezz: Ta otvorenost se gradila od detinjstva, a uz Kezz je najviše došla do izražaja, jer sam tu potpuno slobodna. Zanimljvo je da smo još u srednjoj školi imali grupu Ad Hoc, gde smo pokušali da spojimo izvornu i pop muziku. Bend Zaa me je i privukao zbog kombinacije različitih žanrova, ali se kasnije ispostavilo da to ipak ostaje u nekim određenim okvirima, i da nema puno mesta za ubacivanje novih elemenata. I tamo sam isto probala da uvedem naš izvorni zvuk, što se nažalost završilo na jednoj pesmi.

Odakle potiče tvoja ljubav prema tradicionalnoj i izvornoj muzici?
Kezz: Prvo iz porodice, zatim i kroz muzičko obrazovanje, pevanje u horu, narodnom orkestru, itd. Vremenom sam shvatila da te pesme, zbog moje boje i postavke glasa, pevam najprirodnije.

Pretpostavljam da si se do sada već navikla na rad sa elektronikom tj. looper-om, ali me zanima koliko te sve to zapravo ometa da se fokusiraš na samo pevanje i energiju tokom nastupa?
Kezz: Iako je glas najdominantniji element, više ne odvajam nastup po segmentima. Pevanje, sviranje, live looping, igranje, energija, vizuelni identitet – to je za mene postalo jedno, i ni u kom slučaju me ništa od toga ne ometa, uživam u svemu. Dobro, osim onih delova koji ne zavise od mene, kada elektronika zakaže, ali i od toga se može napraviti nešto lepo i drugačije. Recimo, kao na koncertu u domu b-612 u Novom Sadu, gde smo u jednom trenutku imali problem sa ozvučenjem, i ja sam samo pustila glas i nastavila da pevam. Taj trenutak i reakcija publike su nezaboravni i zaista posebni.

Sa tim u vezi, da li si razmišljala da radiš i sa bendom, ako bi naravno uspela da okupiš ljude zainteresovane za to?
Kezz: Već imam ljude, tj. neformalni bend. Zapravo, tu je skoro od starta, ali ga čuvam u tajnosti (smeh). Čekamo pravu priliku da zasijamo zajedno!

S obzirom na intezitet i nežnu energiju muzike koju izvodiš, da li ti je ikad na nastupima predstavljao problem glasni žamor ljudi ili buka koju publika uobičajeno zna da pravi na sličnim svirkama?
Kezz: Sada imam dobre slušalice za monitoring, pa ne mogu ni da čujem to (smeh). Ali zaista, retko kada se nađem u takvoj situaciji, već sam pomenula da su ljudi koji me slušaju veoma kulturni. Jednom mi se samo na početku desilo negativno iskustvo, i tada sam čak i prekinula svirku, oprez! (smeh)

Šta možemo da očekujemo od Tamare Ristić Kezz u narednom periodu i budućnosti uopšte?
Kezz: Novu i novu muziku, i još više vremena koje ćemo deliti zajedno na koncertima. Konkretne stvari volim da čuvam za iznenađenja.

O autoru

Nenad Pekez

Journalist

Contact
nenad@hardwiredmagazine.com

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.