IZVEŠTAJI SA FESTIVALA

Sziget festival – peti dan: Sziget i sva njegova čuda

Written by Hardwired Crew

Poslednji dan Sziget-a protekao je nekako manje zapaženo od svih prethodnih, bar što se muzičkog sadržaja tiče, izuzev jedne svetle tačke o kojoj ću nešto kasnije. Ovaj festivalski dan započeli smo nastupom relativno mladog britanskog indie/punk rock benda THE CRIBS.

Prilično kliše izdanje ovih momaka počelo je ludačkim uletanjem na binu i lomljavom kakvu sam na neki način i očekivao. Dok su izlazili, frontmen je već u trku bacio piće koje je pio u publiku, zgrabio gitaru i počeo prvu pesmu. Prvih nekoliko pesama sve oko njih je škripalo i pištalo, od pojačala i monitora pa do mikrofonije, jer je frontmen šutirao svoj mikrofon kog je roadie konstantno morao vraćati na stalak istrčavajući na binu. Prilično neubedljivo punk izdanje buntovnih mladića i bleda kopija pravog bunta kakav je punk ranije predstavljao. Što se same muzike tiče, publika ju je primila odlično, posebno britanski deo koji je znao sve tekstove i urlao ih na sav glas. Taj bitniji deo svirke su dobro ispunili, a veoma očigledni falševi pevača delovali su kao poseban šmek celoj atmosferi, iako je basista na pratećim vokalima mnogo bolje zvučao.

Jedina svetla tačka ove večeri usledila je pri prelasku dana u noć, a priredio ju je još jedan britanski alternative rock bend, FRANZ FERDINAND iz Škotske. Kao headlineri ove večeri pružili su publici odličan nastup kojim su delimično zatvorili festival, a moram da priznam da su se daleko više potrudili od sunarodnika i headliner-a koji su nastupili u petak, benda Blur.

Na ovoj turneji, u okviru koje su nastupili na Sziget-u, promovišu svoj novi album „Right Action“ čije diskove i ploče je publika imala uz sebe i tokom koncerta. Zaista su bili veoma raspoloženi i spremni na interakciju sa publikom, te se pevač i gitarista Alex Kapranos poslužio starim trikom i naučio nekoliko rečenica na mađarskom, koje je povremeno ponavljao, što se prisutnima itekako svidelo. Kako su rekli, ovo im je treći put da nastupaju na Sziget-u, a ova publika pokazala je da ne uživa samo u šarenim bendovima uz koje mogu da se ludiraju, nego i uz rock’n’roll rifove kakve su sve vreme tukli Franz Ferdinand.

Ali ipak, jedna iznenađujuća stvar se desila. Naime, u isto vreme dok su na Main stage-u Franz Ferdinand pravili haos, zavidan broj ljudi okupio se na bini A38 gde je nastupala franscuska grupa ZAZ. Kako autor ovih redova oseća potrebu da se unapred ogradi od ovakve vrste muzike, ne garantuje potpun prenos emocija koje je publika osetila za vreme ovog koncerta. Pevačica je zanimljivo počela koncert, u skoro potpunom mraku izvodeći uvod nalik izvornom pevanju te svojim glasom odmah zainteresovala prisutne. Već na prvoj pesmi svi su vrištali i plesali, dok se ona transformisala u drugačiji, publici na očigled simpatičniji i slađi glasić. Kako je na prvoj pauzi, posle nekoliko pesama, pokazala jednu potpunu besmislicu obraćajući se svim prisutnim ljudima na svom maternjem jeziku, odlučili smo da se skoro sprintom iz niskog starta vratimo na Main stage, dok je publika belo gledala prema bini vidno zbunjena, ali ipak razigrana.

Franz Ferdinand su ipak vrlo brzo uspeli da nam povrate pozitivno raspoloženje koje je nestalo zbog dvadesetominutnog propuštanja njihovog nastupa. Oko dva sata posle njihovog koncerta usledio je ogroman vatromet, a čast da zvanično zatvori festival dobio je di-džej čije ime zaista ne bih želeo da spominjem jer smo tokom celog festivala pisali o muzici.

Da ukratko sumiramo ovaj 21. Sziget festival i njegovu zabavu od nedelju dana, koja, dok ovo pišem, polako postaje još jedan radni dan poslednjim tonovima ispraćajući publiku preko mosta, kroz kapije izlaza. Imali smo nekoliko zaista brilijantnih koncerata, i ono što je bilo očaravajuće doneli su energični i pozitivni Skunk Anansie, mistični gospodin Nick Cave i njegovi muzički genijalci The Bad SeedsBiffy Clyro sa jednim od najboljih koncerata koje sam video (iz prvog reda), mladi i neverovatno perspektivni Dry The River, zanosni i snažni Editors, glamurozni Mika i ubedljivi Franz Ferdinand.

Piše Boris Džinić
Fotografije Sonja Rodić
Ovaj članak je prvo objavljen na Nocturne Magazine sajtu

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.