IZVEŠTAJI SA FESTIVALA

Sziget festival – četvrti dan – Još jedan spektakl

Written by Hardwired Crew

Tek četvrti dan festivala pojavilo se nešto žešćeg zvuka kada su glavnu binu zauzeli Britanci ENTER SHIKARI, koji su zapalili ovo poslepodne. Zbog nevremena prethodnog dana mislili smo da će biti nekih kašnjenja ili izmena u rasporedu, međutim sve je proteklo u savršenom redu kao i do sada. To je i jedna od najvećih pohvala za kompletan Sziget, što je najveće kašnjenje nekog benda bilo možda oko deset minuta.

Enter Shikari doneli su prvi scream vokal koji sam čuo u četiri dana, i iako nisam nikad čuo ovaj bend bilo je lepo osveženje. Mom uhu zvučalo je kao mešavina hardcore-a i elektronike, sa povremenim clean vokalima, ali i razarajućim zvukom. Prilično su uzburkali publiku koja je još delovala omamljeno od prethodne večeri. Nakon njih na binu je izašao simpatični indie rock bend iz Škotske THE FRATTELIS, koji je pružio takav nastup tek da publici ne bude dosadno dok čeka sledeći koncert.

Nakon njihovog nastupa bio je na redu „specijalni događaj“ četvrtog dana, gađanje bojama. Tačno u 19 časova na hiljade ljudi se sjurilo na prostor između glavne bine i velikog Sziget točka, usput na punktovima kupeći kesice šarenog praha. Kada je sat odzvonio početak ovaj prostor je u celosti bio ispunjen šarenim oblacima prašine iz kesica koju su ljudi bacali jedni po drugima. Za one sa nekom od mogućih alergija ovo nije bilo dobro mesto, ali su ostali uživali punih usta, očiju i ušiju, te preplavljeni šarenom prašinom.

Još pod euforijom boja svi su se polako pribijali što bliže glavnoj bini jer je trebalo da sledeći nastupi još jedan britanski bend EDITORS. Ovaj alternative/indie rock bend, dramatično najavljujući svoj izlazak, lagano je išetaona binu uz dve pesme sa najnovijeg albuma, „Sugar“ i hit za koji su snimili spot „A Ton Of Love“. Uz dobro poznati baršunasti glas pevača Tom-a Smith-a nastavili su sa starijim pesmama sa prva tri albuma, kao što su „Bones“, „Munich“„An End Has A Start“„Bullets“ i zanosna „Smokers Outside The Hospital Doors“. Najzanimljivija pojava bio je sam pevač koji je svirao i klavir, gitaru i klavijature, ali jedina mala zamerka je što od toga svega što je morao da radi nije stigao da ostvari bolji kontakt sa publikom.

Na oko pola koncerta usledilo je kratko usporavanje, kada je Tom uz akustičnu gitaru izveo prelepu baladu „Nothing“ sa novog albuma, uz koju je publika zaplesala. Nakon još nekoliko starijih pesama, od kojih je apsolutni hit „Racing Rats“ izazvao oduševljenje i vriske publike, prošaranih kojom novom, završili su koncert na dobro poznati način uz pesmu „Papillon“.

Kako je izgleda Main stage ovaj dan bio zadužen za britanske izvođače i headliner je došao iz Britanije, a u pitanju je pop zvezda MIKA. Nekim čudom našli smo se u prvom redu i doživeli koncert u potpunosti onako kako treba. I oduševili se.

Pošto ga nikad nisam slušao, osim nekoliko hitova koji se mogu čuti svuda i nastupa na Exit-u sa nekoliko kilometara udaljenosti, nisam baš tačno mogao da znam šta da očekujem. I on i muzičari oko njega već u prvoj pesmi su mi pokazali kakav će ovo biti koncert. Ono što je bitno da se kaže, zaobilazeći lagane pop pesmice i pevljive refrene kakve danas svaka „zvezda“ može da snimi, ovaj čovek zaista zna da peva. Počeli su odmah najpoznatijim hitom „Relax (Take It Easy)“ i publika je bila ošamućena već na samom početku.

Cela scena bila je nameštena da izgleda kao neki mjuzikl, a muzičari i Mika su bili obučeni tako da se uklope u ovu priču. Energičnim ponašanjem, opuštenošću i harizmom odmah je pridobio publiku i lako je vladao masom, trčeći po celoj bini, skačući po klaviru i ljuljajući veliku sijalicu koja mu je visila tik iznad glave. Svetlosni efekti bili su brilijantni, konstantno donoseći nešto novo, dok je Mika u jednom trenutku, uz pomoć ljudi iza bine, bacio na desetine ogromnih balona po publici koja se njima igrala tokom celog koncerta.

Tokom pesme „Underwater“ odjednom je stao, rekao da se ugase sva svetla, te publici rekao: „Zatvorite oči i pevajte sa mnom kao da ste poslednji na planeti“. Jedini izvor svetlosti bila je ta sijalica iznad njegove glave, a publika je horski pevala „underwater…“, što je bio zaista neverovatan momenat. Ostatak koncerta išao je u simpatičnim tonovima njegovog visokog glasa ukrašen šarenim svetlima, a pred kraj su po publici ispaljene zlatne i srebrne trake, te šareni papirići uz koje se čuo ogroman uzdah publike koja je bila opčinjena ovim koncertom. Zaista neverovatan koncert koji će svim prisutnima, pa i onima koji ne slušaju Mika-u, biti duboko, duboko u sećanju.

Piše Boris Džinić
Fotografije Sonja Rodić
Ovaj članak je prvo objavljen na Nocturne Magazine sajtu

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.