IZVEŠTAJI SA FESTIVALA

Sziget festival 2016 – Ostrvo na kojem sloboda živi kroz muziku

Written by Boris Džinić

Zamislite da možete da odete na festival koji nije tako daleko od Srbije, kome je posvećeno celo jedno rečno ostrvo i koji se tokom godina pretvorio u nešto toliko veliko da mu je teško uopšte sagledati sve granice, u definitivno jedan od najvećih festivala na svetu. Hteli biste na muzički festival – imate pregršt muzike svakog dana; hteli biste zabavu – imate beskrajno mnogo kreativnih mogućnosti, toliko da se svaki dan posvetite samo jednoj zabavnoj ludnici spavaćete kao bebe svake večeri od umora; hteli biste letnju avanturu – bazeni, vodeni sadržaji i plaža su vam na dohvat ruke; hteli biste dobru hranu – nekoliko dugih ulica prepunih hrane iz raznih delova sveta vam je tu, dok o količinama i raznovrsnosti pića ne treba ni pričati; hteli biste i malo odmora – zona za odmaranje i širokih travnatih površina sa hladom ima duž celog ostrva, dok je plaža tu takođe jedno od rešenja. Pitate se gde se to mesto nalazi? Ukucajte u vašu mapu samo šest slova i uputiće vas na ušuškani festivalski raj, „ostrvo slobode“ na Dunavu usred Budimpešte – Sziget.

Šta uraditi kada ste već stvorili i izgradili jedan od najvećih festivala ove planete? Pa, odgovor je vrlo jednostavan – napraviti ga još većim! Kako ekipi Nocturne magazina ovo nije bila prva poseta ovom festivalu znali smo šta otprilike da očekujemo, ali sa Sziget-om to nikad ne znate jer će vas uvek iznenaditi nečim novim i potpuno neočekivanim. Nekoliko osnovnih muzičkih želja, koje su najavljene na ovogodišnjem 24. Szigetfestivalu, držali smo u našim mislima kada smo prolazili protokol akreditacije i razmišljali šta ćemo dalje da radimo, ali je tog „minus prvog“ dana festivala mnogima dosta toga upropastila pošast svakog letnjeg festivala – kiša i nevreme. Bez ikakve posebne opreme za kišu, koja nas je uhvatila na pola puta kroz grad ka festivalu, nadali smo se ostvarenju pozitivnih najava meteorologa, koje se, pogađate, ipak nisu obistinile. Već na ulazu festivala bili smo „mokri kao miševi“ usred neliko ogromnih pljuskova, dok smo kao „muve bez glave“ jurcali unaokolo tražeći sve što nam je potrebno za početak festivala, između ostalog i kabanice. Od kabanica za muve i miševe nije bilo ni traga ni glasa, pa smo tako kao i ostatak iznenađenih i nespremnih posetilaca neko vreme proveli mokri do kože dok se nismo domogli Sziget dukseva i majica koji su nas konačno utoplili. Da se na nezgodne i ironične dogodovštine tog dana doda i jagodica na vrhu šlaga torte – čak smo i do famoznih kabanica došli tek kada je kiša stala.

Rockstar Photographers – http://facebook.com/festivalphotographers

Tako je konačno sa svom potrebnom opremom i pasošima „Sziget države“ u rukama ova mokra i hladna avantura mogla da počne uz jedine nastupe tog dana – MARKY RAMONE’S BLITZKRIEGSKUNK ANANSIEDIE ANTWOORD i THE CHEMICAL BROTHERS. „Minus prvi“ i „nulti“ dan već su ponudili mnogo muzičkog sadržaja za poprilično raznovrsnu publiku pa je tako već tad oboreno nekoliko rekorda, jer su „nulti“ dan obeležili mlada britanska zvezda u usponu Jake Bugg, jedan od pionira electro swing žanra Parov Stelar, te glavna zvezda tog dana – pop i R&B pevačica Rihanna, zbog koje je taj dan bio rekordno posećen. Ova i te kako skupa, milionska nedeljna muzička zabava, neminovno je morala da obori rekorde, ali sam trud svih zaposlenih na Sziget-u kako bi toliko različitog sadržaja obezbedili posetiocima iz preko 100 zemalja je za svaku pohvalu. Prema zvaničnoj statistici organizatora festival je posetilo oko pola miliona ljudi, koliko se ove godine i očekivalo, muzika je raširena na 13 bina sa 26 dodatnih mesta i štandova za izvođače raznih vrsta, a bilo je preko 1.500 programa od čije raznolikosti može da vam se zavrti u glavi – koncerti, brojni drugi umetnički programi i izvedbe, TedX razgovori, radionice, instalacije, seminari, konferencije i još toliko toga. Ove godine su unapred rasprodate sve nedeljne ulaznice i one za pet festivalskih dana, a premašena je i dnevna poseta – preko 90.000 ljudi je „nultog“ dana napunilo ostrvo.

Dok se probijate kroz noć stazama obasjanim hiljadama raznobojnih svetala tražeći svoje parče zabave vrlo brzo uviđate zbog čega je Sziget upravo i dobio ime „ostrvo slobode“. Naletećete na sve ono čega se vaša mašta dotakne – od raznih cirkusanata, umetnika i izvođača pa sve do onih koji to nisu, ali svojim izgledom daleko nadmašuju pomenute izvođače. Ako ste uhvatili dobar momenat kretanja posetilaca možete da vidite pokemone i jednoroge kako prolaze pored vas i prskaju se pivom, razularene ljubitelje i ljubiteljke tečnih alkoholnih poslastica koji jurcaju unakolo u kupaćim kostimima dok se svi oko njih smrzavaju zbog kiše uvijeni u dukseve i jakne, grupe momaka obučenih u suknjice i kompletiće kakve nose teniserke brada umočenih u šarene šljokice, i još mnogo, mnogo toga ludog, šarenog i presmešnog. Kao da sve koji dobiju narukvicu ovog festvala obuzme određena vrsta magije koja im isključi sva čula i pritisne prekidač u mozgu zadužen isključivo za zabavu i ludovanje izbacujući njihove najluđe fantazije na javu koja je u tom trenutku lišena upravo svog osnovnog svojstva i više kao da ništa pred vama nije stvarno. Nekima je za to dovoljna muzika koju festival nudi i zamišljena magija njegovih narukvica, dok je mnogima ipak potreban dodatni podsticaj u vidu alkoholnih i raznih drugih opijata.

Rast Sziget-a se ove godine mogao i te kako osetiti u broju posetilaca i očiglednim, zamornim i neverovatno napornim gužvama, što je ujedno i najnegativnija primedba na ceo festival koju su im mnogi posetioci zamerili. One su se stvarale svuda, pri dolasku gradskim prevozom do ostrva i odlasku posle sa njega (u bilo koje doba dana ili noći da idete), na ulazu i izlazu festivala, pred toaletima, štandovima za hranu, piće i uplatu novca na festivalske kartice, te na najvećim binama i pristupnim putevima do njih. U trenucima dok publika odlazi sa glavne bine i ide da se okrepi posle velikih koncerata dolazilo je do potpunih zakrčenja svih mogućih puteva i nesnosne gužve, što je poprilično otežavalo kretanje na festivalu i na najkraće distance.

Ono što je bilo za sve moguće pohvale jeste muzički program ovogodišnjeg Sziget-a, iako je bilo pojedinih pogrešnih poteza kada su izvođači u pitanju. Oseti se poslednjih godina težnja organizatora da na neki način podilazi mlađoj i publici koja pretežno dolazi na festival da se zabavi, luduje i dobro provede, a ne da uživa u kvalitetnoj muzici. Tako je na primer najveći nastup festivala koji je izvela popularna pevačica Rihanna bio potpuni promašaj, a većina publike je tog dana došla da čuje upravo nju. Potpuno nemaštovit, dosadan i koncert nešto kraći od ostalih većih koncerata na festivalu, a kada se uzme u obzir i to da se ona više oslanjala na pomoć pratećih vokala i matrice nego što je sama pevala, prilično je jasno koliki je kvalitet tog nastupa bio. Čak ni vizuelni aspekt i šou program kojima se velike zvezde koriste ovde nije sadržao gotovo ništa osim nekoliko plesača.

photo: [ Sandor Csudai ] . www.facebook.com/csudaisandor

Čak i pored ovog trenda podilaženja određenoj i dobro ciljanoj publici na festivalu se moglo čuti toliko dobre muzike, tako da su i oni koji su došli isključivo da čuju neki dobar nastup uživo i uživaju u čarima muzike imali ogroman izbor. Apsolutna oduševljenja od koncerata pružili su nam duhoviti i lucidni THE LAST SHADOW PUPPETS, fantastični NOEL GALLAGHER’S HIGH FLYING BIRDS, mistična i presimpatična Aurora, energični i moćni EDITORS i definitivno jedan od trenutno najmoćnijih bendova na svetu MUSE. Odlični su takođe bili i islanđani SIGUR RÓS, kod kojih je ipak bila greška to što su nastupili na Main stage-u. Čast Sziget-a je da im ovakav bend nastupi na glavnoj bini, ali za trenutnu publiku ovog festivala, koja dolazi više zbog zabave, dobrih žurki i modernije „vesele“ muzike, jedni od pionira post-rock zvuka ipak nisu bili dobar izbor. Naravno, za ljubitelje ovog genijalnog benda bila je prava poslastica čuti njihovu muziku uživo. Dobar koncert pružio je i irski bend KODALINE, dok je takođe jedna od glavnih zvezda ovogodišnjeg festivala SIA pokazala sve svoje moćne vokalne sposobnosti i napravila zanimljivu vizuelnu predstavu za svoju publiku.

Od svega zanimljivog što smo čuli tih uvodnih dana, dodamo na to još i izvedbe kao što su John-a Newman-a, BASTILLEManu Chao & LA VENTURAKOVACS, najviše smo bili pogođeni koncertom britanskog benda Editors. Pre tri godine smo ih takođe čuli na ovom festivalu, ali na glavnoj bini. Sada su međutim bili na drugoj bini po veličini, famoznom šatoru A38, što je bio potpuni pogodak. Toliko zreo nastup, atmosfera i sklop pesama su raspametili sve prisutne, a briljantni instrumentalni delovi i vokali su tokom celog nastupa bili neverovatni. Onaj ko voli indie rock koji posvećuje mnogo toga atmosferi u svojim pesmama, mistici i mračnim stranama naših ličnosti i voli da eksperimentiše sa elektronikom na tom polju, svakako je već trebalo da upozna ovaj bend, jer on svakim nastupom i novom pesmom prerasta u nešto veliko i moćno.

photo: [ Sandor Csudai ] . www.facebook.com/csudaisandor

Novo oduševljenje se čekalo posle popriličnog razočarenja koje je mnogim nezadovoljnim posetiocima pružio bend BRING ME THE HORIZON. Dobrim albumima koje smo čuli prethodnih godina, pogotovo kada govorimo o izdanju „Sempiternal“, privoleli su nas da ipak željno dočekamo njihov koncert i osetimo kako to zvuči uživo. Dočekala nas je isprazna energija, očajni vokali koji su bili na granici nečeg najgoreg što smo ikad uživo čuli i „odrađen“ koncert bez ikakvog bližeg i srdačnijeg kontakta sa publikom, dakle potpuno razočarenje. Kako nije bilo mnogo „žestoke muzike“ na ovogodišnjem festivalu radovali smo se što ćemo imati priliku da čujemo i bendove koje inače ne slušamo privatno, pošto su uz BMTH „žestinu“ predstavili i poslednjeg dana bendovi PARKWAY DRIVE i BULLET FOR MY VALENTINE. Stravičnom energijom i brutalnim nastupom žestoki momci iz Australije su oduvali ne baš toliko brojnu publiku tog poslednjeg popodneva na festivalu. Svirali su u najranijem terminu, oko 16 sati, ali su se svojski potrudili da pruže od sebe najbolje što mogu, a to je sirova energija, bravurozni rifovi i ludilo na sve strane. Poslednji predstavnici metalnog dela publike, britanci Bullet For My Valentine doneli su takođe popriličnu količinu žestine na binu A38 i priliku za deo publike koji voli da čuje nešto snažnije da uživa u teškim rifovima. Ono u čemu doduše nisu mogli da uživaju jesu veoma loši clean vokali po čijem lošem izvođenju uživo je nažalost frontmen Matt Tuck i poznat.

Jedno od najvećih oduševljenja i nešto što je ceo festival čekao jeste nastup britanskog benda Muse. Taj spoj grandioznosti na bini, muzike koja je i žestoka i zabavna, vokala koji nisu sa ove planete i celokupnog audio-vizuelnog nastupa je nešto što se zaista retko sreće danas u ovakvom obliku. Otprašili su 17 numera između ih upotpunjavajući instrumentalnim bravurama i svetlosnim futurističkim šou programom, dovodeći svakog pojedinca u publici do tačke ključanja. Neverovatan nastup i jedan od najboljih koncerata koji ćete čuti u životu, sasvim sigurno, tako da hvatajte prvu priliku da čujete ovaj genijalni bend uživo jer definitivno zvuče još nekoliko puta bolje nego na snimcima i albumima.

Sledeće oduševljenje čekalo nas je nespremne, pa smo na koncert famoznog namćora Noel-a Gallagher-a i njegovog benda High Flying Birds došli iz ljubavi prema dosadašnjim albumima koje su izbacili. Ono što smo tu čuli bio je jedan od najzabavnijih, najdirljivijih i najboljih koncerata ovogodišnjeg Sziget festivala. Nepopravljivi namćor namrgođenog lica je iz svojih vatreno ljutitih komentara upućenih organizatorima i publici u svakoj pesmi prelazio u dirljivog poetu stravično dobrog glasa. Publiku su dizali na noge hitovima njegovog poznatijeg starog benda Oasis, dok su ih oduševljavali svojim numerama sa albuma „Noel Gallagher’s High Flying Birds“ i „Chasing Yesterday“. Genijalan koncert, nešto što definitivno morate čuti, videti i osetiti čim vam se ukaže prilika, i koliko god vas njegova pojava i često pretererano brutalne izjave nervirale – Noel Gallagher će vas uz pomoć svoje sjajne muzičke ekipe ostaviti bez daha na koncertu.

Još jedan veliki nastup koji su svi željno iščekivali bio je koncert jedne od najvećih zvezda današnjice, ali onakvih zvezda na koje i oni najoštriji kritičari gledaju sa poštovanjem – Sia. Već je svima dobro poznat njen način nastupanja i kakve ona predstave priređuje svojoj publici skoro skrivena od njihovih pogleda, pa se tako izenađenje što nju skoro nisu mogli ni da vide nije moglo pročitati na licima u publici. Uživali su u onome što ona svojim glasovnim sposobnostima prikazuje, te u izvedbi plesača koji su svojim sjajnim pokretima i predstavom morali opravdati izostanak glavne zvezde sa istaknutog dela bine. Sia je pokazala da ima neverovatnu moć u svom glasu i održala lekciju pevanja više iščekivanoj i reklamiranoj zvezdi festivala koju smo već spomenuli i o čijem razočaravajućem nastupu smo već pisali.

Poslednjeg dana došla su još dva prelepa koncerta, od onih za pamćenje. Prvo smo na bini A38 uživali u čarima nastupa jedne od najupečatljivijih i najzanimljivijih mladih umetnica današnjice – norvežanke Aurore. Kada neko ko je tek napunio 20 godina već svojim prvim izdanjem i pesamama dobije toliko oduševljene publike širom sveta, sve najbolje moguće reči kritičara, onda je neminovno da se tu krije ogroman talenat. Aurora Aksnes je ljupka, simpatična i nasmešena devojka čije pesme kroz dečiju maštu prikazuju najdublje i najmračnije emocije ljudskih bića, što upotpunjava svojom neverovatno prijatnom, atmosferičnom i prelepom bojom glasa. U nešto duže od sat vremena nastupa rasplakala je i oduševila svoju publiku sastavljenu od pretežno mlađe generacije. Kada bi većina mladih slušala ovakvu muziku i poistovećivala se sa ovakvim „zvezdama“ kao što je beskrajno skromna i zanimljiva Aurora, svet bi bio daleko lepše, normalnije i maštovitije mesto puno ljubavi. Za kraj festivala dobili smo još jedan od koncerata za pamćenje, a priredio ga je genijalna britanska supergrupa The Last Shadow Puppets koju čine muzičari Alex Turner (Arctic Monkeys), Miles Kane(The Rascals), James Ford (Simian) i Zach Dawes (Mini Mansions). Svoj ležerni, zabavni stil baroknog pop izraza prikazali su na najbolji mogući način. Publika je čitav koncert plesala i pevala, a atmosfera je bila usijana do samog kraja, praćena neverovatnim vokalnim izvedbama Alex-a Turner-a.

Ovogodišnji Sziget festival, propraćen prehladom posle mokrog i kišovitog „minus prvog“ dana, završen je i after party zabavom na kojoj su svirali THE FOALS, a polako je za ovu godinu ka svojim kapijama ispratio ljude iz oko 100 država sveta. Beskrajno mnogo zanimljivosti proteklo je „ostrvom slobode“, dok je kao velika zamerka mnogih posetilaca ostalo da se reši pitanje ogromnih gužvi, pa se tako svi nadamo pametnom rešavanju ovih problema i još boljem, ili makar jednako dobrom muzičkom programu. U iščekivanju jubilarnog 25. rođendana festivala, zbogom do naredne godine.

O autoru

Boris Džinić

Journalist

Contact
boris@hardwiredmagazine.com

Ostavite komentar