INTERVJUI

SUM 41 – „Glad i želja su i dalje tu!“

sum-41-band-photo-2016-featured
Written by Hardwired Crew

Čak i samo površnim pogledom na početak veka i vreme kada je MTV još uvek bila muzička televizija i bila relevantna, nemoguće je prevideti kanadsku, tada četvorku, a danas petorku, SUM 41. Kao jedna od glavnih uzdanica takozvanog MTV punk ili pop punk zvuka, rušili su sve pred sobom, prodavali milione nosača zvuka, i nizali uspešne singlove kao što su “Fat Lip”, “Into Deep”, “Still Waiting”, “Motivation” i mnoge druge. Ironično, kako su odrastali, i njihov zvuk postajao zreliji, ozbiljni, a teme koje pišu relevantnije, popularnost benda počela je da opada, a bend je svoje mesto našao u zoni između glavnih tokova i podzemlja. Ipak, novi zvuk doneo im je mnogo verniju, publiku, i poštovanje u underground krugovima, kao i na samoj punk sceni. Ipak, nakon teškog razvoda koji je frontmen Deryck Whibley pretrpeo, i koji je kao posledicu imao njegove velike probleme sa alkoholom i drogama, a i zbog kojih je za dlaku izbegao smrt, band je usporio, te napravio nekoliko godina pauze. Ipak 2016. godine vratili su se na scenu, čini se puni želje i motivacije da nadoknade propušteno. Usledili su nastupi, novi album “13 Voices”, pa svetska “Don’t Call It a Sum-back” turneja, tokom koje su nastupili i u Beču. Naša ekipa bila je tamo da isprati ovaj koncert, ali i da razmeni nekoliko reči sa bendom. Sagovornici su nam bili basista Jason ‘Cone’ McCaslin, te gitarista i povratnik u bend Dave ‘Brownsound’ Baksh.

sum-41-band-photo-2016-featured

Pozdrav! Da li vam je ovo prvi put u “Gasometeru” ili ste i ranije nastupali ovde?
Cone:
 Ne znam (smeh). Ime mi jeste poznato, ali sećam se nastupa u Beču pre nekoliko godina sa AFI. To je bio neki kao open-air prostor…

To je bila “Arena”…
Cone: 
Arena? 

Da, ali to nije prava arena, taj prostor se zove “Arena”.
Cone:
 Oh, mesto se zove Arena! Okej! Tamo smo svirali poslednji put.

Onda će vam se ovde svideti, prostor je odličan.
Cone:
 Da!

Jason ‘Cone’ McCaslin i Dave ‘Brownsound’ Baksh tokom intervjua, photo Tamara Samardžić

Pre ravno godinu dana nastupili ste na festivalu “Air + Style” u Insbruku. Kako vam se svideo festival, i da li je toliko dobro iskustvo kao što izgleda?
Cone:
 Baš tako.
Dave:
 Wow. To je bilo baš cool. Raditi tonsku probu i videti te momke kako rade te masivne skokove je bilo potpuno ludo.
Cone:
 Da, a i Shaun White stoji iza toga, pa smo malo visili i sa njim.
Dave:
 A on je stvarno sjajan tip.
Cone:
 Ne dobijamo baš stalno priliku da nastupamo na takvim dešavanjima. Sva ta dešavanja, snowboarding, motor cross, i takve stvari, to je baš cool. Posebno je i drugačije.
Dave:
 Upravo. 

Da li je neko od vas u snowboard ili skate priči?
Cone:
 Ne baš.
Dave:
 Ne. Neki od nas su vozili skate, ali ja sam uvek bio užasan snouborder. Je*eno sam užasan na svemu što je na snegu. (smeh) 

Prošle godine izdali ste novi album “13 Voices”. Kako je bilo vratiti se u studio nakon tolike pauze? Pogotovo za tebe, Dave. Ti neko vreme nisi bio u bendu…
Dave:
 Bio sam sa bendom praktično od prestanka pauze, ali što se tiče samog rada u studio… Bilo je neverovatno vratiti se u studio sa postavom koju smo imali. Takođe, bilo je i novo iskustvo jer je svako bio u svom sopstvenom studiju. Slali smo fajlove jedni drugima, i bilo je sjajno jer nije bilo pritiska budžeta, ili mnogo vremena provedenog u velikom studiju. Bilo je mnogo prijatnije snimati u svom sopstvenom prostoru i svojoj zoni komfora.

sum-41-13-voices-2017

Klikom na sliku iznad otvarate recenziju albuma

Koja je glavna razlika između “13 voices” i prethodnih albuma?
Cone:
 Muzički, ima stvari koje se dešavaju na ovom albumu, a koje do sada nismo radili. Imamo čak i gudače. Ceo album počinje velikim aranžmanom za gudače, a to je nešto što nikada ranije nismo pokušali. A onda su tu tekstovi, znaš. Sve te stvari kojih se Deryck dotiče. Ne sećam se da je ikad išao toliko duboko kao na ovom albumu. Na primer, i ranije smo se doticali politike, ali ne koliko sada, pogotovo ne na početku kada se sve svodilo na veze i žurke. Tako da ovaj album ima drugačiji ton, zbog svega kroz šta je prošao. Mislim da se bend nikada nije toliko upuštao u sve to.

Za ovaj album odabrali ste “Hopeless Records” dok ste na ranijim izdanjima radili sa “major” etiketama. Šta vam više odgovara, da imate ogromnu mašineriju iza sebe i koje ste deo, ili da imate izdavača koji će vam ipak posvetiti malo više pažnje?
Dave:
 U početku na “Island-u” imali smo sjajan tim iza sebe. Vodili su računa o nama, i bili smo im jedan od prioriteta kao izdavaču. A mogućnost da dođemo na “Hopeless” nakon što nam se završio “medeni mesec” sa “Island-om” je bila prava stvar. “Hopeless” nas sjajno tretira, i mislim da su trenutno mnogo bolji dom za nas, u ovom periodu naše karijere i u stadijumu razvoja u kom se oni nalaze.
Cone:
 Mislim da je glavna stvar – nije važno da li je veliki ili nezavisni izdavač. Pitanje je ko je spreman da da 100% sebe za tvoj bend. Tamo ideš. “Island” to više nije radio za nas. “Hopeless” radi.

Primetio sam da nekoliko poslednjih turneja ne svirate mnogo pesama sa albuma “Screaming Bloody Murder”. Da li postoji neki dublji razlog za to, ili vam se ne leže toliko za sviranje?
Cone:
 ne mislim da je zbog toga, mislim da je više zato što sada imamo više materijala, a nastup ima svoje trajanje. Svirali smo “Scumfuck” nekoliko puta, i “Reason to Believe” tu i tamo, ali kako imamo više albuma, a sada imamo i novi album, teško je posložiti setlistu. Ako bismo svirali po nekoliko pesama sa svakog albuma, morali bismo da sviramo po tri sata. (smeh) Uglavnom biramo singlove, neke nove pesme, i neke za koje znamo da ih publika voli, pa pokušavamo da to ubacimo u set.
Dave:
 Da. Sedam tepsija sa kolačima, a porcije su ograničene. (smeh) 

Na ovoj turneji svirate mnogo novih pesama, što mi se zapravo veoma sviđa. Volim kada su bendovi ponosni na novi material i forsiraju ga. Da li to znači da ste baš zadovoljni novim pesmama?
Cone:
 Da, i stvarno dobro funkcionišu uživo. Znaš, čak i sa nekim pesmama sa prethodnih albuma, volimo kako su ispale na albumu, i pokušamo da ih sviramo uživo, ali nikad ne možeš da znaš kako će to ispasti. I onda počnemo da je sviramo uživo, i onda se osećamo onako – “aargh, ovo baš i nije pesma za sviranje uživo”, pa je zamenimo nečim drugim. Čini nam se da većina novih pesama jako dobro funkcioniše uživo, pa nam je lako da ih ubacimo u set. A i čini nam se da se ljudima baš sviđaju.

Jason ‘Cone’ McCaslin, Dave ‘Brownsound’ Baksh i Miljan Milekić tokom intervjua, photo Tamara Samardžić

Da li vam se neka nova pesma izdvojila kao favorit za sviranje na koncertima? Ili kao favorit publike?
Cone:
 Ja volim “God Save Us All”.
Dave:
 Da, to je sjajna pesma za sviranje. Moram da se složim, to mi je verovatno omiljena pesma sa svim svojim “up and down” momentima u sebi.

Imam pitanje baš u vezi sa tom pesmom. Na samom početku spota za ovu pesmu Deryck kaže kako oseća da je rock muzika ta koja ima snagu da poveže ljude, dok pop muzika nema tu moć. Šta time podrazumevate?
Cone:
 Definitivno se slažem sa tim, makar u nekoj meri, jer pop muzika zaista ume da bude jako razvodnjena, i da govori o sranjima. Sve se svodi na “hajde da napravimo nešto keči”. I ne smatram da je sva pop muzika takva, ali generalno… Mnogo stvari koje čujem je baš takvo. Sve je užasno razvodnjeno i ne govori niočemu. Svodi se na neki plesni pokret ili tako nešto. Pretpostavljam da pop može da poveže ljude na taj način, na plesnom podiumu, ali to ne traje dugo. Ne prođe ni šest meseci, a ljudi zaborave na sve te pesme, dok je rock muzika drugačija. Čak i ljudi na našim koncertima – još uvek pevaju “Still Waiting”. Povezuje nas, povezuje njih, čim je se još uvek sećaju. A većina velikih pop pesama nestane nakon šest meseci, niko ih se više ne seća.

Znam da su neki od vas veliki fanovi hip hop muzike. Šta mislite o hip hop sceni danas?
Dave:
 Mislim da sve raste, i da je izbor onoga što danas možeš da slušaš ogroman. Za mene, a mislim da će se i Cone složiti, dobar beat i dobar flow su sjajni, ali naravno, kao i kada smo bili mlađi, postoje DJ-evi ili MC-jevi sa kojima prosto ne možemo da se povežemo. Mislim da je danas drugačije utoliko što je izbor mnogo veći.

Isto pitanje za punk rock i pop punk. Poslednjih nekoliko godina, dešava se eskplozija pop punk zvuka, kao da je ponovo početak 2000-ih. Kako vidite nove bendove? Da li vidite novi talas energije i kreativnosti, ili ljude koji pokušavaju da uhvate talas koji ste vi i neki drugi bendovi izazvali?
Cone:
 Mislim da sve zavisi od benda. Ne mislim da je sve sjajno, i ne mislim da je sve loše. Mislim da sad ne bih mogao da ti imenujem bendove, ali čujem ih na festivalima, na Warped Tour-u, gde god, i pomislim “O, ovo je stvarno odlično” ili “Ne, ne sviđa mi se ovaj bend”. Ali isto tako je bilo i kada smo se mi pojavili. Bilo je bendova koji nisu bili baš sjajni, i bendova koji su bili dobri. Ali mislim da je scena prilično jaka, trenutno ima mnogo bendova. Turneje prolaze sjajno, čak i kada su u pitanju novi bendovi, tako da mislim da je prilično jaka.
Dave:
 Ima bendova koji rade jako, jako, jako naporno – sjajno je videti da su punk rock muzičari ponovo gladni i željni da uzmu stvari u svoje ruke i naprave nešto od sebe.

Čak i na “Hopelessu” imate bendove kao što su Neck Deep i ROAM…
Cone:
 Da, oni naporno rade!
Dave:
 Da, odlični bendovi! Neck Deep je verovatno jedan od najboljih “live” bendova novije generacije.

Baš sutra sviraju ovde, sa A Day To Remember.
Dave:
 Sjajno! To će biti odlično!

Kažeš da postoje bendovi koji su još gladni, da li vi kao bend osećate tu glad? Zato što se tako čini. Stiče se utisak da ste novim albumom želeli da uradite nešto što će biti zapamćemo.
Dave:
 Da. Mi jesmo svi opušteni, ali kada je u pitanju muzika, kada je u pitanju bina, zaista smo veoma nakmičarski nastrojeni.
Cone:
 I veoma ozbiljni.
Dave:
 Apsolutno, tu nema sumnje! Ludo je kako je i nakon 20 godina ta glad i dalje toliko jaka, i dalje nas vuče da svaki put kada izađemo na binu pružimo najbolji nastup koji možemo.

Dvadeset godina… Da li vam je godišnjica ove ili sledeće godine?
Dave:
 Ove godine.
Cone:
 U stvari je bila prošle godine.
Dave:
 Prošle godine?
Cone:
 1996!
Dave:
 ‘96, da, da,da!
Cone:
 Sad smo tako matori…
Dave:
 Da, već smo se zabrojali. (smeh)

Hvala što si mi uništio pitanje. (smeh) Znači pretpostavljam da neće biti neke kompilacije ili turneje zbog godišnjice?
Cone:
 Nismo pričali o tome. Ali uradili smo turneju povodom godišnjice albuma “Does This Look Infected” negde 2012. ili 2013. i to je prošlo odlično. Tako da, ko zna, razgovaraćemo o tome. Mogli bismo da ponovimo tako nešto.

Nastupili ste na mnogim festivalima, ali šta vam više odgovara – mali klubovi ili veliki festivali sa ogromnom publikom i raznovrsnim programom?
Dave:
 Reč je o potpuno različitim stvarima, i svakoj treba pristupiti na njoj svojstven način. Ne postoji nešto što preferiramo. Najbolja stvar za nas je dobra publika, a to je realno najviše što možeš da tražiš.

Jason ‘Cone’ McCaslin i Dave ‘Brownsound’ Baksh tokom intervjua, photo Tamara Samardžić

Nakon 20 godina karijere, kako se osećate kada treba da izađete na binu i borite se za publiku koja možda nije tu zbog vas, nego su možda došli da vide nekog drugog, na primer Iron Maiden. Da li još imate energije i motivacije za tako nešto?
Dave:
 O da. Definitivno da!
Cone:
 To je odlična prilika.
Dave:
 Da, da, to je odlična prilika i vredi boriti se za nju!
Cone:
 Mi nikada nismo bili stadionski bend ili bend koji će automastki biti hedlajner na svim festivalima, kao, ne znam… Metallica. Tako da smo mi uvek morali da se borimo. Na svakom festivalu, u nekoj meri osećam kao da pokušavamo da pridobijemo publiku. Naravno, uvek ima hardcore fanova koji su tu zbog nas, ali tu su uvek i ljudi kojima nismo toliko bliski, tako da se stalno borimo da ih pridobijemo.

Da li ste nekada imali loših iskustava sa publikom, da li su vas gađali nečim ili tako nešto?
Cone:
 Moralo je biti nešto… Verovatno je bilo, ali ništa super ludo.
Dave:
 Oh! Bilo je jedne godine na Reading festivalu. Mi smo svirali, a Metallica je bila hedlajner te godine. Svi bendovi su bili zasuti flašama napunjenim blatom, svim i svačim. U jednom momentu smo odsvirali mali isečak “Master of Puppets” koji inače ubacujemo u nastupe i odjednom je sve stalo. Metallica ima prilično tvrde fanove, ali opet, Metallica je tvrd bend, tako da je zasluženo. (smeh)

I šta je sledeće za vaš bend?
Cone:
 Ove godine ćemo samo ići na turneje svuda.
Dave:
 Da, trenutno radimo na nećemu sa Pierce The Veil u narednih nekoliko meseci. Biće veoma zabavno – širom Amerike. A onda se vraćamo na festivale u prvoj polovini leta. Možda bude još jedna evropska turneja, ali ne znam. Za sada tek pričamo o tome.

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.