INTERVJUI IZDVAJAMO

Igor, Stoned Jesus – Ukrajinska stoner oluja

Written by Jadranka Balaš

Ukrajinska stoner/doom oluja Stoned Jesus vraća se da još jednom pokori Beograd 17. maja. Bend ga se seća kao jednog od najboljih koncerata 2016. godine a svi oni koji su propustili ovo jedinstveno iskustvo imaće priliku da grešku isprave za nešto više od mesec dana. Na pitanja o bendu, životu na putu, novom materijalu i drugim temama odgovarao nam je frontmen benda, Igor Sidorenko.

Koncert će se održati 17. maja u Božidarcu u Beogradu sa početkom u 20h. Kao domaća podrška bendu Stoned Jesus nastupiće beogradski sastav Last Thrill. Ulaznice po ceni od 1200 RSD možete kupiti u Zaokretu, a oni koji žive van Beograda preko resetorbooking@gmail.com mogu izvršiti rezervaciju ulaznica po redovnoj ceni. U pismu obavezno navesti ime, prezime, količinu karata i broj mobilnog telefona. Na dan koncerta prodavaće se isključivo na ulazu, po 1500 dinara. Iz organizacije Resetor zbog velikog interesovanja apeluju da kartu nabavite na vreme.

Od one-man projekta do priznatog i poštovanog benda Stoned Jesus su prešli dug put. Pa, kako je Stoned Jesus nastao? Koja ideja stoji iza benda? Postoji li neki Stoned Jesus koncept?
Igor: Pa, uvek evoluiramo, to je ideja. Od odavanja počasti klasicima kao što su Sabbath i Zeppelin do stvaranja našeg sopstvenog prepoznatljivog stila samo nekoliko godina kasnije. I dobre pesme! Mora prvo postojati pesma, uvek.

Ime benda je više nego zanimljivo budući da se reči “stoned” i “jesus” ne sreću tako često zajedno. Kako si došao na ideju za ime benda?
Igor: Svemirski čarobnjak iz dubina ništavila prešao je magičnu pustinju da mi predstavi ime benda u izmaglici i dimu ispunjenom rifovima. Lako!

Uzevši u obzir mnogobrojne uticaje, stoner, doom, čak i blues i progressive rock, kako izgleda vaš proces pisanja, kako uspevate da uklopite sve ove elemente u pesmu u pravim količinama?
Igor: Nikada ne pišem sa žanrom na umu, samo volim dobre pesme. Zato možeš da sviraš pesmu poput „Black Woods“ na akustičnoj gitari a da ona i dalje razbija.

Da li je život u Ukrajini oblikovao tematski muziku benda u bilo kom obliku? Kakva je stoner/doom scena u vašoj zemlji? Neki drugi bendovi vredni pominjanja?
Igor: Muzički ne ali socijalno da – pesma „YFS“ sa albuma „The Harvest“ govori o ruskoj okupaciji Istočne Ukrajine, na primer. Underground je prilično snažan u Ukrajini, verovatno ste čuli za Somali Yacht Club ili Ethereal Riffian. Ali većina bendova ne ide na turneje tako često, na žalost.
 
Bend je ima nekoliko promena u postavi tokom godina, a sada imate i novog bubnjara.. Kada biraš nove članove, koja je najvažnija stvar koju moraju da poseduju, pored sviranja, naravno?
Igor: Disciplina i odgovornost – to je u osnovi ono zbog čega smo morali da se raziđemo sa prošlim bubnjarom. Takođe, iskustvo sa turnejama pomaže, turneje su teške, neko ko je nov u tome teško to podnosi. I muzički ukus naravno, što čudniji to bolji.
 
Vaši omoti albuma, printovi, posteri uvek izgledaju dobro i interesantno, čak i kada su jednostavni kao omot albuma “The Harvest” efektivni su. Koliko ti je bitan taj vizuelni momenat i koliko misliš da je bitan fanovima?
Igor: Veoma nam je bitno, to je kao kad oblačiš svoju bebu, želiš da izgleda savršeno. Neki fanovi cene naše ideje, neki bi želeli da radimo nešto drugo – što takođe priliči našoj muzici.
 
Da li si zadovoljan podrškom koju dobijate od fanova, posebno kada se radi o kupovini merch-a i diskova? Da li primećuješ razliku u podršci koju dobijate od lokalnih fanova i fanova iz drugih zemalja?
Igor: Pa, ako je zemlja siromašna ne očekujte nenormalnu prodaju merch-a – samo budi zahvalan jer su došli da vide nastup. Očigledno ovakav način podrške je vitalan (i na nekim turnejama to je JEDINI prihod koji dobijamo), ali ne možemo da nateramo ljude da kupuju majice kada moraju prvo da nahrane svoje porodice.
 
 
“The Harvest” je izašao pre više od dve godine, kada možemo da očekujemo novi materijal?
Igor: Zapravo je tri godine bilo u februaru! Sve je bilo spremno pre godinu dana, ali su stvari postale nezgodne sa prethodnim bubnjarem, tako da nije bilo novog albuma na jesen 2017. Imamo novog klinca za bubnjevima, odbacili smo oko 20 minuta materijala, napisali nove pesme i eto ga – naš četvrti album stiže kasnije ove godine, konačno!
 
Iako mnogi smatraju “Seven Thunders Roar” za vaš najbolji album, mislim da je “The Harvest” otišao za korak dalje i moj je lični favorit, različiti su na mnogo nivoa, pa, šta možemo da očekujemo od sledećeg? Novi eksperiment?
Igor: Hej, hvala ti na lepim rečima! Da, „The Harvest“ je bio drugačiji – možda i previše za neke – i četvrti će biti potpuno nova stvar opet. Biće mračan i intenzivan i orjentisan na pesme, i obožavam svaki sekund njegovih 50 minuta!
 
Ovog proleća idete na još jednu evropsku turneju. Kako bi uporedio koncerte u različitim zemljama? Kako ljudi pozdravljaju Stoned Jesus u različitim gradovima?
Igor: Blagosloveni smo time što imamo najluđe fanove ikada, na pozitivan način. Neverovatno je gledati kako se izgube u pit-u, i to nam daje dodatnu energiju za nastup. Kada gledam fotke sa naših nastupa često primetim komentare poput „vau izgleda kao punk/hardcore svirka!“, i to je upravo nivo intenziteta u kome uživamo.
 
Šta ti pričinjava najveće zadovoljstvo kada ste na turneji i svirate svaki dan a sa kojim poteškoćama se srećeš?
Igor: Boriš se sa rutinom svakoga dana. Teško je održavati balans u glavi kada iskusiš toliko toga u toku jednog dana, utrneš posle nekog vremena. I onda se vratiš kući, pokušavaš da se otarasiš toga, i to utiče na tvoje prijatelje, one koje voliš, rodbinu. U suštini o tome naš četvrti album govori – pokušaju da balansiraš život na putu i „normalan“ život. Sa svim tim pritiskom i najmanja sitnica može da ti pokvari dan, od duge vožnje do bezukusne kafe, od pokvarenog promotera do pokvarenog tuša u hostelu. Na sreću iste male sitnice mogu da ti donesu zadovoljstvo, a obično je to taj jedan sat sviranja koji čini da sve bude vredno toga. Samo moraš da preguraš ostala 23h što je bezbolnije moguće.
 
Koje ciljeve kao bend još niste postigli?
Igor: Veoma sam srećan sa onim što smo postigli do sada i prilično sam siguran da nas čeka još mnogo toga – i uvek ćemo biti spremni da to prigrlimo.
 
Šta te je inspirisalo da postaneš muzičar? Možeš li da zamisliš kakav bi tvoj život bio da se Stoned Jesus nikada nije desio?
Igor: Moj otac je bio u bendu, i pretpostavljam da sam slušao The Beatles, Pink Floyd i Deep Purple dok sam još bio u maminom stomaku. Tako da, za mene nije bilo izbora, haha!
 
Radujemo se vašem povratku u Beograd u maju, imaš li neku poruku za fanove u Srbiji i naše čitaoce?
Igor: Iako je naš nastup u Beogradu 2016. bio jedan od najboljih te godine, trudićemo se da poboljšamo to iskustvo! Jedva čekamo da sviramo i neke nove pesme, takođe. Vidimo se uskoro! Volimo vas, Stoned Jesus!
 

Dodaj komentar