IZVEŠTAJI SA KONCERATA

Stonebride, Wolfram, Velar u CK13 – Rifovi koji pomeraju kontinente

stonebride-live-novi-sad-2014-photo-natasa-salai
Written by Boris Džinić

Priznajte, kada ste poslednji put bili u Novom Sadu na svirci na kojoj se nije moglo doći do vazduha? Ne od dima cigareta, zapušenog toaleta, niti bilo čega sličnog. Od ljudstva. Sinoć je Omladinski centar CK13 bio prepun, a iako je procena posete prilično klizava i nezahvalna površina na kojoj se možete naći, usudili bismo se reći da je bilo sigurno oko 300 ljudi (nenamerna podudarnost proračuna sa bitkom kod Termopila je sasvim slučajna). A muzika, ona je poslala svih ovih 300 ljudi na jedno dugo i uzvišeno putovanje, posle koga će još mnogi koji praktikuju čin meditacije, puštati ove rifove dok budu u potrazi za svojom unutrašnjom energijom. Vodiči na ovom putovanju bili su dva odlična novosadska benda VELAR I WOLFRAM, a gost i glavni bend večeri bio je STONEBRIDE iz Zagreba. Dan ranije, u četvrtak 20. februara, uz istu ovu ekipu nastupio je i bend DOT THE EYE, a sve se odvilo u zemunskom klubu Fest. Ne štedeći se, momci iz ovog benda priredili su jednu energičnu i intenzivnu svirku, plasirajući svoj groove metal više nego entuzijastično.

stonebride-live-novi-sad-2014-photo-natasa-salai

Stonebride uživo u Novom Sadu 2014. godine, photo Nataša Salai

Sa oko sat vremena kašnjenja, što zbog navike publike, što zbog prijatnog vremena i razgovora u dvorištu Crne kuće, prvi ton odzvonio je iz gitare mladog benda Velar, koji je još u potrazi za konačnom definicijom svog zvuka, te publika nije u potpunosti znala šta da očekuje. Nakon hrabre odluke da svoj prvi nastup zakažu u Beogradu, u neizvesnim okolnostima po pitanju odziva publike, došli su na svoj teren i podjednako snažno i ubedljivo predstavili svoj izazovan muzički stil. Sasvim sigurno i bez trunke treme (bar je tako delovalo u očima posmatrača, iako verujemo da momcima na bini nije bilo svejedno) otpočeli su svoju sesiju, dobivši nezahvalan zadatak otkravljivanja publike. Voleli bismo da većina bendova koji sviraju tek nekoliko meseci, na prvoj svirci zvuče upravo ovako. Naime, ova dva koncerta su prvi iskorak ovog benda pred reflektore bine. Dobro uvežban trojac (bubnjevi, bas gitara, gitara/vokal) kombinuje duge instrumentalne deonice i šara između tankih ambijentalnih nota i snažnih rifova, što je sve upotpunjeno ozbiljnim i na trenutke grubljim clean vokalima.

Nakon njih su na binu izašli muzički sanjari, koji na svakom sledećem nastupu kao da iskustveno porastu za nekoliko stepeni (zamislite, na primer, da se iskustvo meri stepenima, jer uz njihovu muziku možete zamisliti šta god poželite). Reč je o, Novosađanima dobro poznatom, bendu Wolfram, koji već sada (dok radi na snimanju debi albuma) uživo zvuči toliko potpuno, zaokruženo, i uvlači vas u neki sasvim nepoznat svet u kom su nijanse boja tonovi njihovih instrumenata. Na momente poetični i zaljubljeno izgubljeni u vrtlozima atmosferičnog muziciranja, a na momente tako energični i razorni da je pravo čudo što je plafon CK13 izdržao takve zvučne nelete. Verovatno su svi osetili dimenzionalni procep koji se otvorio duž celog kluba, kroz koji vas upravo ovi momci vuku svojom muzikom.

stonebride-live-novi-sad-2014-photo-natasa-salai

Stonebride uživo u Novom Sadu 2014. godine, photo Nataša Salai

Sama uvertira „The Line“ je u slučaju obe večeri nagovestila kakav će se zvuk obrušiti na prisutne. Čini se da je surova dinamika pesme “July Chills” pojačana furioznim zahvatima i razornim vokalima dominantno obeležila atmosferu nastupa u oba grada. Prisutni u Festu imali su priliku da čuju i ubedljivo izvođenje flojdovske građevine “Set The Controls For The Heart Of The Sun”. Posvećeno, iskreno i intenzivno. Snažno utemeljena tehnička potpora koju Fest ima je nešto što je dodatno doprinelo tome da bendovi zaista zvuče u svojoj punoj veličini. Beogradska publika u početku pomalo stegnuta i sleđena pred onim što im se autoritativno serviralo, ubrzo je shvatila celokupnu snagu izraza ovog benda i iskreno odgovarala na njihov celovečernji nastup.

Sa druge strane, na domaćem terenu Crne kuće, vladala je konstantna prisnost na relaciji bend-publika. Psihodelično obojena “On The Other Side Of The Line” je bez sumnje demonstrirala virtuoznost ovog benda, koji jednako fokusirano iznosi najgrublje, gotovo manijakalne deonice, sve do onih mističnih i najprigušenijih. Na ovoj svirci posebne pohvale idu toncu, koji je uradio maestralan posao sa sva tri benda i obezbedio im da zvuče neverovatno. Takođe, pohvale idu i publici, koja je onako zgurana u punom klubu pružila posebnu energiju koja je iznenadila sve bendove. Zrela autorska izvedba Wolfram-a, je u oba grada priredila izuzetan muzički doživljaj osvešćeno pripremajući sve prisutne za naredni nastup.

Usledio je konačni lom svega i borba za poslednje tračke vazduha kada su sa bine grunuli Stonebride. Uprkos tome što nisu toliko poznati ovdašnjoj publici, jer su veći deo svoje karijere bili orijentisani ka inostranstvu, a i izdanja su im objavljena preko nemačke diskografske kuće, u Srbiji su dočekani sa ogromnom dozom poštovanja. Kao da je kompletna publika nekako osetila šta može od njih da očekuje. Ali ovi momci su čak i ono što je bilo očekivano potpuno oduvali u stanje nepojmljivog. Sa neverovatnom strašću pristupaju svojim nastupima, te je mešavina psihodeličnog blues rock zvuka i stoner elemenata dobila potpuno novi smisao u njihovom izvođenju. Duge instrumentalne linije, koje vam dozvoljavaju pomenute trenutke meditacije, vođene prelepim solo delovima, presecaju sve što postoji oko vas pretakanjem u lavine zastrašujuće snažnih rifova.

stonebride-live-novi-sad-2014-photo-natasa-salai

Stonebride uživo u Novom Sadu 2014. godine, photo Nataša Salai

Kombinovali su stare pesme sa početka karijere, kao što je „Titan“, putujući kroz svoja dva studijska albuma sa, između ostalih, “Shadows Like Snakes”„Crimson Tongue“„Amazing Voyagers” i “Mr. Plow Is Growing Hop”, dok su publici pružili uvid i u neke od novih materijala, koji za nekoliko nedelja treba da snimaju za novo izdanje. Izveli su nove „Lowest Supreme“„Venomous“ i „Sokushinbutsu“, kojima su uneli još više vatre u već plamteću buktinju nastupa. Beskompromisno i autoritativno, strastvena igra članova benda se prirodno prenosila na sve prisutne rezultirajući kobnim emotivnim nabojem. Ovakvi rifovi su u stanju da pomeraju kontinente. Ako u narednih nekoliko dana bude nekih objava u medijima o seizmičkim dejstvima u široj okolini, znaćete šta je uzrok.

Tokom ove kratke posete Srbiji, Stonebride su nas odlučno uvukli u svoj svet, držeći za ruke prošetali, potom samouvereno našamarali, izvrnuli utrobu i nestali sa scene ostavljajući posledice prenadraženosti moždane opne. Od redukovanog i donekle odabranog kruga ljudi u klubu Fest, do herojski ispunjenog prostora CK13Stonebride su, pojačani harizmom domaćih bendova, izazvali sveukupnu psihološku zatalasanost navodeći prisutne na potpunu uronjenost u svaki ton, svaki pokret i svaki izdisaj sa scene.

O autoru

Boris Džinić

Journalist

Contact
boris@hardwiredmagazine.com

Ostavite komentar