Sinoćna tripozna svirka u beogradskom Domu omladine odlučno je pokazala da dobra diskografska ostvarenja nisu tek puka slučajnost. Dobivši svoju potvrdu kvaliteta i u takvom živom izvođenju, stabilno je utemeljena celovečernja atmosfera, koja je sve prisutne namamila da nastupe provedu u polusvesnom stanju uma, savršenom za one koji se pronalaze u ovakvim muzičkim konceptima. Publika se okupila u sasvim lepom broju, a svaki nastup je dominantno bio obeležen predstavljanjem novog materijala.
Wolfram uživo u Beogradu 2014. godine, photo Danijela Radojković
Čist i jasno profilisan zvuk uvodnih nota novosadskog sastava WOLFRAM nagovestio je početak svirke. Bend se u svom izrazu kretao u širokom rasponu između pobesnelih gitarskih deonica i mirnijih delova prošaranih izražajnim ženskim i snažnim muškim vokalima. S obzirom na vremensko ograničenje predviđeno za ovaj nastup, potrudili su se da u svojih predviđenih pola sata svirke predstave mahom novi materijal upakovan u naziv “Music Of The Heathen” koji će do kraja godine doživeti i svoje otelotvorenje. Zadivljujuće je bilo videti u kakvom transu iznose nove kompozicije, držeći konstantno visok nivo i tempo svirke. Osvrt na istoimeni debi EPWolfram su obeležili numerom “Monarch“ koja iz nastupa u nastup zvuči sve snažnije i punije. Celokupna zvučna slika benda bila je obojena u krajnje prepoznatljivom maniru, scenski izazovno i sa pogođenom mistikom. Interpretacija ženskog vokala je nešto što je u poslednjem naletu potpuno preplavio sve prisutne svojom prodornošću.
Baltazar uživo u Beogradu 2014. godine, photo Danijela Radojković
Nakon izražajnog Wolfram-a, scenu je okupirao hard rock sastav iz Istre BALTAZAR. Njihov materijal donosi jedan sasvim zanimljiv zvuk i rešenja koja su prilično prijatna za slušanje, uz jedan studijski album iza sebe,„Nemirno Dijete“ (2012), i drugi koji je u svojoj završnoj fazi. Odslušali smo iskrenu izvedbu jednog benda koji odlučno barata sa svojim instrumentima, koji se i usled nepredviđenih tehničkih spoticanja dobro snalazi na sceni, a da je čak i pored toga jasno da mesta za napredak uvek ima. Stil koji je bend predstavio solidno je održao sve prisutne sinhronizovanim sa celovečernjim duhom i konceptom. Sveukupno gledano, momci iz Baltazara priuštili su nam brzu, sirovu i razarajuću svirku bez suvišne filozofije, što je sasvim fino leglo kao most ka sledećem nastupu.
By-Pass uživo u Beogradu 2014. godine, photo Danijela Radojković
Ubedljivom tehničkom izvedbom, pančevački BY-PASS su veoma efektno i privlačno predstavili svoj zvuk. Njihov nastup otvoren je “Nedeljom“, kao biserom aktuelnog albuma “Pustinjom“. Priču su u nastavku rasplamsali sumanutom “Tvrđavom“ konstantno nas bombardujući svojim gitarskim dalekovodima. Emotivna uskovitlanost, rastrojenost i tragovi paranoje su samo neke od linija atmosfere u kojima se njihov zvuk doživljavao. Smenjivanje vokalnih oštrica od nežnijih do izražajno parajućih, uz zlokobne gitarske šablone koji su ih pratili, obeležiće nastavak priče kroz numere “Kineska”, “Pustinja”, “Ledena”, dok će šetnja 14 godina unazad biti uobličena izvedbom numere ”Uljez”. Ivan Ristanović je bio neukrotiv u svom vokalno-scenskom nastupu, sa pogođenim oscilacijama, dinamikom i dramatikom. Scenski performans benda bio je potpomognut i pištoljem kao elementom iskazivanja stanja uma i svesti. Nakon još jedne aždaje sa novog albuma, “Ništa Nije Večno”, usledio je još jedan pomen na ”Psychoactive” period – “Sjaj”, na koji se tečno nadovezala “Namaarie”. Numera ”Kontakt” za koju je lično postojao crv sumnje da će se ikad izvoditi uživo, jer ‘previše dobro da bi bilo istinito’, prepuštena je za sam kraj. Preciznost izraza, scenska mimikrija i uzrokovano je stanje katarze.
Stonebride uživo u Beogradu 2014. godine, photo Danijela Radojković
Nakon dva nastupa u Beogradu i Novom Sadu u februaru ove godine, sumanuti majstori rifova STONEBRIDE su svojim prisustvom upriličili sinoćnu svirku, ali ovoga puta sa jednom razlikom – novi album ”Heavy Envelope” je zvanično objavljen! Očekivano, sam repertoar bio je prilagođen novim stvarima, pa je tako pompezna “Movies, Movies“ koja otvara album, otvorila i njihov psihodelično udahnut nastup. Individualni podražaji, motivi i momenti snažnih zvučnih talasa oštro su se smenjivali i napadali svest prisutnih. Monumentalni psychedelic/blues rifovi vešto su dirigovali atmosferu, pojačani iznenađenjima unutar samih prostora pesama. Izvrsne gitarske naracije tokom “Sokushinbutsu” su nepogrešivo smelo, sa tananom krhkoću svesno dovodile u stanje iracionalnog. Usledio je osvrt na prethodno stvaralaštvo u vidu istančane “Shadows Like Snakes“ koja je manipulativno dubila atmosferu, izobličila je i dekonstruisala. Smenjivanje gitarskih linija protkanih pulsirajućim ubodima ritam sekcije sačekalo nas je tokom “Lowest Supreme”. Strastveni doom/psychedelic rifovi preko kojih su emitovane zavidne vokalne sposobnosti, autoritativno i dinamično.
Celovečernja preciznost i stanje transa. Monumentalnost u izrazu.
Piše Nevena Balalić, fotografije Danijela Radojković
Stonebride uživo u Beogradu 2014. godine, photo Danijela Radojković
