RECENZIJE ALBUMA

STONE SOUR – „Hydrograd“ (2017)

Written by Jadranka Balaš

STONE SOUR 
„Hydrograd“
Hard Rock / Alternative Rock
(Roadrunner, 2017)

Snimiti hit singl je jedno ali uklopiti dvocifren broj istih u album, celinu koja savršeno funkcionise je sasvim nešto drugo. „Hydrograd“ je u tome uspeo.

STONE SOUR su odavno prerasli etiketu „supergrupa“ pogotovo nakon ambicioznog duplog konceptualnog albuma „House o Gold & Bones – Part 1“ (2012) i „House o Gold & Bones – Part 2“ (2013) i apsolutnog uspeha koji je njima postignut. Mnogo toga se od tada izdešavalo u taboru benda a najveći udarac za fanove svakako je bio odlazak Jim-a Root-a. Iako je bilo teško zamisliti ko bi mogao biti dostojna zamena, Christian Martucci se pokazao kao više nego dobar izbor koji je bend obogatio svojim sopstvenim stilom i zajedno sa novim basistom Johny-em Chow-om pomogao u izgradnju novog identiteta i otvaranju novog poglavlja benda.

Od tada bend je u aktuelnoj postavi izdao dva cover EP-a 2015., „Meanwhile in Burbank…“ i „Straight Outta Burbank“. Iako se ovo činilo kao nepotreban korak, ova izdanja ne samo da su poslužila bendu da se međusobno upoznaju i predstave nam svoje muzičke idole nego su napravila i savršen uvod za šesti studijski album „Hydrograd“, budući da su njima najavili promenu muzičkog pravca koji se na novom albumu i desila. U tom smislu, „Hydrograd“ je mnogo tradicionalniji album ali pun varijeteta, prepun klasičnih hard rock rifova u kombinaciji sa Corey-evim grubim i melodičnim vokalima. Doza agresije i mraka koja je obilovala u prethodnim izdanjima a koja se može pripisati beskompromisnom frontmenu vidno je umanjena na račun tradicionalnijeg i pristupačnijeg rock ‘n’ roll zvuka. Usudiću se da kažem, da Stone Sour sada više nego ikad zvuče kao bend a „Hydrograd“ je rezultat saradnje vrhunskih muzičara koji se zajedno i jako dobro zabavljaju.

Od baladičnih „Song #3“ i „St. Marie“ kojima je bend verovatno hteo da proizvede efekat neprikosnovenih balada poput „Through Glass“ ili „Bother“, preko hard rock anatema „Fabuless“ iTaipei Person / Allah Tea”, žestokih „Whiplash Pants“ i „Somebody Stole My Eyes“, atmosferične „When The Fever Broke“, ovaj album zaista ima da ponudi za svakoga po nešto. Prepun radio-riendly, hitičnih i sing-along poslastica, verovatno je razbesneo mnogo starih fanova ali nesumnjivo i privukao gomilu novih. Iako neće biti obeležen kao klasik ili najbolji album benda, svakako je više nego vredan pažnje i slušanja. 15 pesama i preko sat vremena trajanja možda se čini previše ali Stone Sour su uspeli da dokažu zašto su jedan od najboljih hard rock bendova današnice. Snimiti hit singl je jedno ali uklopiti dvocifren broj istih u album, celinu koja savršeno funkcionise je sasvim nešto drugo. „Hydrograd“ je u tome uspeo.

Ali, šta Corey Taylor misli o tome?

Piše Jadranka Balaš

Lista pesama:
01. YSIF
02. Taipei Person / Allah Tea
03. Knievel Has Landed
04. Hydrograd
05. Song #3
06. Fabuless
07. The Witness Trees
08. Rose Red Violent Blue (This Song Is Dumb & So Am I)
09. Thank God It’s Over
10. St. Marie
11. Mercy
12. Whiplash Pants
13. Friday Knights
14. Somebody Stole My Eyes
15. When the Fever Broke

4

Snimiti hit singl je jedno ali uklopiti dvocifren broj istih u album, celinu koja savršeno funkcionise je sasvim nešto drugo. „Hydrograd“ je u tome uspeo.

O autoru

Jadranka Balaš

Editor

Contact
jadranka@hardwiredmagazine.com

Dodaj komentar

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.