SPECIJAL

THE KUGUARS – Najgora jugoslovenska grupa svih vremena

Written by Uroš Matović

Da li se sećate benda THE KUGUARS? Za vas koji ih se sećate kroz maglu, ne sećate ih se uopšte, ili pak niste čuli za njih (shame…), za početak pogledajte ko je sve nastupao u tom bendu: Dragan Jovanović, Dejan Matić (ne onaj, ne brinite), Nikola Đuričko, Rade Marković, Boris Milivojević , Bogdan Diklić, Veljko Nikolić (Papa Nik) i Tibor Tot. Ali Uroše, to su glumci, šta lupaš? Mislim da bi to bila i moja reakcija da nisam odrastao na ovom bendu i da nisu zauzeli specijalno mesto u mom srcu.

Da, glumci. Naime, oni su na početku činili glumačku trupu Kuguar, koja je izvodila predstavu „Smešna strana muzike“ u Zvezdara teatru. Odatle i proizilazi ime The Kuguars (ili Kuguarsi, kako sam ja bar voleo da ih zovem, mada pretpostavljam da su ih svi zvali tako) i ideja za bend. I tako 1998. godine izlazi njihov prvi album, koji je nosio ime predstave – „Smešna strana muzike“. Pesme koje su izvodili korišćene su u predstavi i većinom su bile parodije ili obrade poznatih bluz, rok ili dečjih pesama i sve je bilo obavijeno opasnom zajebancijom. Taj deo mi je bio jasan kao klincu, ali većinu tekstova teda nisam mogao da skapiram, kao ni pesme koje su urađene malo ozbiljnije, pa tek danas mogu da ih obožavam. Impresivna činjenica mi je svakako da niko od njih nije muzičar. Svi priučeni ušli u ovu priču. Konkretno, Đuričko nije umeo da svira gitaru, osim pesme „Smoke on the Water“, ali samo na jednoj žici, dok Bogdan Diklić uopšte nije umeo da svira bubnjeve, ali mu je to bila želja, pa je uzimao časove od Dragoljuba Đuričića.

the-kuguars-smesna-strana-muzike-1998-cover-1

01. Ne može to tako
02. Ture i Bure
03. Gipsy Hide
04. Kad si srećan
05. Očka
06. Zimbabve
07. Gde si, bre, čoveče
08. Zidareva ljubav
09. Bluz plavih bluza
10. Dejo
11. Nikola fon Bumbar
12. Čaj, goro
13. Leptiriću, šareniću
14.Musaka

A prvi album pliva u pesmama od kojih me zvizne nalet nostalgije svaki put kada pustim neku od njih. „Ture i Bure“ je zasnovana na brzalici „Ture bure valja“, sa malo prilagođenim tekstom, naravno. „Gipsy Hide“ je zapravo čuveni bluz standard „Raw Hide“, a „Kad si srećan“ mi je kao klincu naravno bila jedna od omiljenih. Kao i u svim pesmama, tekst je naravno bio drugačiji, pa je na standardno „Kad si srećan“ dodavano „skini bele smrdljive čarape“, ili „vređaj majku drugaru“. A onda pesma „Očka“. Dečja pesmica koja nam dolazi od suseda iz Slovenije mi je danas verovatno omiljena pesma Kuguarsa. Kada sam bio mlađi, bila je previše mračna za mene, dok mi danas nenormalno prija taj režući rif i to usporeno pevanje.

U „Bi-juuuuuuutifula Zimbabve“ su otišli korak dalje pa pevaju sa naglaskom i „priučenim“ srpskim i ta pesma mi je genijalna i dan danas. E sad, „Zidareva ljubav“. Za nju svi znaju. Ta pesma je definitivno nastala kao parodija na folk muziku. Ali je toliko prihvaćena od strane širokih narodnih masa, da smatram da je odavno izgubila smisao i tu negde visi kao „hit“ koji svi znaju i svima se sviđa. Tekst je inače napisao Srđan Dragojević. Nakon nje dolazi policijski bluz, ili „Bluz plavih bluza“. Kao klinac nisam kapirao ime pesme, jebiga. A zapravo je prosto, plave bluze, panduri. Ne znam zašto mi je ovoliko trebalo. „Dejo“? I tu pesmu svi znate. Obrada Harry Belafonte-a i pesme „Day-O (The Banana Boat Song)“ prilagođena tako da bude himna legendi jugoslovenskog fudbala – Dejanu Savićeviću.

 

Ni „Nikola fon Bumbar“ mi se ranije nije sviđala, dok danas gledam potpuno drugačije na „Zakleo se bumbar“, odrađenu muzički malo ozbiljnije, u izvođenju Đurička. Pesme „Čaj, goro“ se čak ni ne sećam od ranije, a danas zajedno sa Đuričkom urlam „Šta devojke, šta devojke, šta devojke rade“, deo u kome se on potpuno gubi, dok ostatak benda pokušava da ga smiri. Da, sve je to u pesmi. „Leptiriću, šareniću“ je još jedan od njihovih hitova, gde su tekst te čuvene dečje pesmice zalepili na muziku iz pesme „Smoke on the Water“, dok album zatvara pesma „Musaka“ sa svojim afričkim ritmovima, koja zapravo nema nikakve veze sa pravom musakom. Negde sam naleteo na prevod teksta te pesme, ne znam da li je legit, ali navodno crnčić od 2-3 kila peva o tome kako je on hrana za kuguare. Nisam siguran da li pesma ide na nekom pravom jeziku, ili je sve izmišljeno.

the-kuguars-open-de-dor-1999-cover-1

01. Ja verujem da letim
02. Sećam se
03. Budućnost je samo za nas
04. Dopisani
05. Jagnjeća balada
06. Ludaja
07. Što da ti pojem
08. Javor
09. Zima
10. Grudoljubiva
11. Čikikita
12. O tome…
13. Open de dor
14. I Was Born
15. Seti se
16. Bonus 01
17. Bonus 02
18. Bonus 03
19. Bonus 04
20. Bonus 05
21. Bonus 06
22. Bonus 07
23. Bonus 08
24. Bonus 09

Album „Open de dor“ je izašao godinu dana nakon prvog albuma, dakle 1999. godine. Iako je humor glavna tema i na njemu, bez ikakvih poteškoća se može primetiti malo ozbiljniji ton koji nosi ovaj album, kao i par ozbiljnijih tekstova podstaknutih bombardovanjem koje je te godine zaposelo našu zemlju. To se najviše oseća u prve dve pesme „Ja verujem da letim“ i „Sećam se“, u kojoj čak Gagi priča „Te 1999. godine, nismo imali proleće… Sa neba su padala govna, a Beograd se zvao Bombaj“. „Budućnost je samo za nas“ je obrada pesme „Tommorow Belongs to Me“ iz filma Kabare iz 1972. godine. „Dopisani“ su savršeni miks Otpisanih i nekadašnjeg intra dnevnika. „Jagnjeća balada“ je takođe pesmica u kojoj sam nekad uživao, gde se peva iz prvog lica jednog jagnjeta, koje je greškom uskočilo u dvorište male kafane :(. I zbog te pesme, naredne tri, „Ludaja“, „Što da ti pojem“ i „Javor“, su mi nekada bile potpuno u senci, dok su mi danas možda i najdraži deo albuma.

 

„Zima“ je definitivno bila najveći hit ovog albuma, još jedna obrada bluz standarda, ovog puta pesme „Fever“. Pesme „Grudoljubiva“ i „Čikikita“ (obrada grupe ABBA) imaju nešto bezobraznije tekstove, pa me je uvek bilo sramota da ih slušam kada je neko od starijih u sobi. U pesmi „O tome…“ besni roditelj dolazi kod doktora jer ne može da smiri dete koje „ciči i vrišti“, dok mu doktor mirnim glasićem odgovara „Vodite decu u pozorište, da ne vrište“. „Open de dor“ je možda i muzički najozbiljnija bluz pesma koju je bend izbacio i pored toga što se igraju sa izgovorom engleskog. Za „I Was Born“ nisam imao pojma da je to zapravo prevod pesme „Ja zavoleh devojku iz grada“ Miroslava Ilića na engleski jezik. Na kraju pesme možete čuti koliko su i oni sami umrli od smeha kada su skapirali šta su napravili.

Definitivno omiljeni deo albuma kada sam bio mlađi su mi bile ove bonus pesme, od kojih nijedna ne traje preko minut. Tako su od 1 do 4 napravljene kao telefonske sekretarice, posle kojih treba da ostavite poruku i prosto ne mogu da se odlučim koja je bolja. Možda „Bonus 02“. U njoj Boris Milivojević zaljubljenim glasićem peva u nadi da ga je nazvala devojka čiji poziv očekuje. Svoju pesmu Boris završava sa „…a ako to nisi ti baš zvala, jabučice i trešnjice, srećo moja mala…“, nakon čega se ubacuje Đuričko sa ozbiljnim glasom „Ostavi poruku posle zvučnog signala. Hvala“. U ostalim možete čuti Diklića kako peva „Ne spavaj mala moja“, Đurička „Sve ptičice iz gore“ i „Na morskome plavom žalu“, koja uz Gagijeve urlike „Kravo, kravo“ zatvara album.

Ovaj bend mi je uz Vladu i Gileta donekle obeležio rano detinjstvo i definitivno su jedni od zaslužnijih zašto i dan danas slušam ovo što slušam i što pišem za ovaj sajt, jelte. Mnogo mi je žao što nikada nisam imao prilike da ih čujem uživo. Tako da se nadam da će ovaj tekst nekim slučajem možda i stići do nekoga od njih i da će možda probuditi neku uspavanu vatru u njima koja će ih pokrenuti da održe još koji koncert, iako ne postoje od daleke 2001. godine.

Piše Uroš Matović

O autoru

Uroš Matović

1 komentar