SLIPKNOT – „.5: The Gray Chapter“ (2014)

SLIPKNOT
„.5: The Gray Chapter“
NU Metal
(Roadrunner Records, 2014)

Bend je uspeo da napravi ploču vrednu slušanja i ako zanemarite stavove tipa “ komercijalno sranje“ i slične, imaćete priliku da čujete jedan zaista zanimljiv i dobar album koji će siguran sam naći svoje mesto u top 10 listama ove godine u metal žanru. Slipknot su se vratili u velikom stilu.

Čini se da nikada nije podignuta ovolika prašina oko izlaska nekog SLIPKNOT albuma, kao kada je u pitanju „.5: The Gray Chapter“. No, to i ne čudi, kako je splet okolnosti koji je prethodio ovom izdanju bio prilično buran. Prvo smrt basiste, rastanak sa bubnjarem, a potom ceo proces pravljenja ploče od kojeg se već vodila polemika kako će zvučati taj novi Slipknot.

Naravno, kada bend dobije toliku popularnost, samim tim nosi veliko breme, pošto se većina fanova vezuje za nekog člana, a Jordison je bio značajan deo ove mašinerije. Paul Grey, kao deo ritam sekcije je takođe bio bitan, no kako je ovo postala toliko velika stvar, ni rastanak sa ovim momcima nije mogao da utiče na to da se stavi tačka.

Već od prvih singlova bilo je jasno da Slipknot nije otišao daleko od svog zvuka i da nije previše eksperimentisao, već se vratio onom zvuku koji je približniji njihovim prvim albumima. Prethodni, „All Hope Is Gone“, je možda i najzreliji album ovog sastava do sada, mada najveći broj hitova dolazi upravo sa albuma koji su njemu prethodili. Po najavama koje je Corey Taylorplasirao pre izlaska ploče, bend se fokusirao na zvuk koji se može pronaći na pločama „Iowa“ i „Vol. 3: (The Subliminal Verses)“, i u pravu je. Upravo to ćete imati prilike da čujete na novom albumu, sa nekim izmenama koje ga čine drugačijim i zanimljivim.

Ono što je meni zanimljivo kod ovog benda jeste njihova jednistvenost koju nose svakim albumom, koji je drugačiji od svog prethodnika, ali i dalje zadržava taj Slipknot oblik koji će svi prepoznati. Albumom „.5: The Gray Chapter“ bend je uspeo da napravi vrlo zanimljivu stvar, jer je iskombinovao njihovu komercijalnu stranu, zajedno sa svim elementima kojima ovaj bend može da odbije one koji nisu navikli na ekstremne momente. Album nosi vrlo melodičnu strukturu protkanu onim sirovim momentima koji su bili više zastupljeni na prva dva albuma.

Numere kao što su „Sarcastrophe“, „Skeptic“, „Custer“ i „Override“ pretenduju da postanu neizostavni segment njihovih setlista, ne samo pri turneji koja će promovisati ovaj album, već i na dalje, pošto zvuče kao pravi Slipknot biseri. Produkcija je odrađena na vrhunskom nivou. Bend je uspeo da zadrži vrlo sirovu energiju, koja je jedan od prepoznatljivih segmenata njihove svirke, dok se svi instrumenti mogu čuti vrlo preizno i bez bojazni da će se slušaoc izgubiti u količini informacija koja dopire kroz zvučnike.

Tokom cele ploče ćete imati utisak da se nešto čudno dešava u pozadini, a to je, verujem, atmosfera koju ovaj album nosi. Iako donosi dosta melodičnih segmenata i mirnih delova, album je dosta težak. Bend je uspeo da napravi ploču vrednu slušanja i ako zanemarite svoje stavove tipa “ komercijalno sranje“ i slične, imaćete priliku da čujete jedan zaista zanimljiv i dobar album koji će siguran sam naći svoje mesto u top 10 listama ove godine u metal žanru. Slipknot su se vratili u velikom stilu.

Piše Marko Ristić

Spisak pesama:
01. XIX
02. Sarcastrophe
03. Aov
04. The Devil In I
05. Killpop
06. Skeptic
07. Lech
08. Goodbye
09. Nomadic
10. The One That Kills the Least
11. Custer
12. Be Prepared for Hell
13. The Negative One
14. If Rain Is What You Want