Od kako je rock muzika krenula da osvaja svet, omoti su bili veoma važan deo albuma. Znate onaj osećaj kada pustite album na CDu ili vinilu i provedete to vreme slušajući i gledajući u kompletan omot i time pružite sebi mogućnost da zaokružite celu priču nekog albuma. Mi ćemo u nekoliko nastavaka da vam ispričamo priču o omotima koje smo odabrali kao zanimljive.
Radiohead – „Kid A“ (2000)
„Kid A“ je najeksperimentalniji album benda Radiohead do tada, jer su nas od tada iznenadili sa svakim sledećim. Čudno je da ovo nije album koji je obuhvatio pesmu „Knives Out“ zato što je omot ovog albuma oslikan noževima, umesto četkicama. „Dobio sam ta ogromna platna za „Kid A“ kada sam poludeo i počeo da koristim noževe i štapove da bih ih oslikao, što sam kasnije fotografisao i obradio u Photoshop-u“, objasnio je dizajner Stanley Donwood. Rezltat Donwood-ovog rada je bila fotografija koja je trebala da predstavlja „pejzaš moći“ tj. „neka vrsta kataklizmičke moći koja postoji u pejzažu“. Donwood je bio uspešan jer je „neka vrsta kataklizmičke moći“ suštinski i savršen opis albuma „Kid A“.
Joy Division- „Unknown Pleasures“ (1979)
Debi album benda Joy Disiona je gotik-rok klasik, ali u startu to nije bio. Svoj status je gradio godinama, a svakako je tome doprinelo to što je mnogo ljudi nosilo majice sa logom misteriozne ploče ovog benda. To je serija veoma blizu postavljenih linija koja u sredini obrazuje oblik nešto nalik planinskim vrhovima. Dizajner omota Peter Saville je logo objasnio u kratkom dokumentarcu „Data Visualisation Reinterpreted: The Story of Joy Division’s Unknown Pleasures Album“ u kom govori da su slike inspirisane „The Cambridge Encyclopedia of Astronomy“. To je vizuelizacija ili zapis radio teleskopa o podacima o pulsaru. Pulsar su neverovatno guste, kompresovane rotirajuće zvezde u kojima protoni i elektroni, dok se kreću, stvaraju magnetno polje. Kombinacija rotacije i magnetizma stvaraju radio predajnik dok putuju svemirom. Svaki put kada se zvezda zarotira radio teleskop zabeleži taj signal, koji astronomi mogu da zabeleže kao neku mrežu. Zapis koji je korišten za omot „Unknown Pleasures“ je zapravo mapa prvog pulsara koji je otkriven.
New Order – „Power, Corruption, and Lies“ (1983)
Nakon smrti frontmena Ian Curtis-a, Joy Division je evoluirao u New Order. Bend je tim putem poveo i svog omiljenog dizajnera, koji im je dizajnirao mnoge omote ploča, a među njima i omot albuma „Power, Corruption & Lies“. Kada je Peter Saville čuo ime albuma pomislio je kako je ime veoma Makijavelističko, a odnosilo se na na mračnog i nemilsrdnog italijanskog političnog teoretičara iz 16. veka Nikolo Makijavelija. Njegovo najpoznatije delo se zove Princ i s toga se Saville odmah zaputio u Nacionalnu Galeriju u Londonu u potragu za portretom „mračnog princa“ koji će iskoristiti za omot albuma. Saville je ipak shvatio da je to malo previše očigledno. On i njegova devojka su na izlasku iz Galerije u prodavnici suvenira ugledali razglednicu na kojoj se nalazila slika cveća Fransuckog slikara iz 19. veka Henri Fantin-Latour kada je shvatio da je to zapravo idealan omot za ovaj album. To cveće je po njegovom mišljenju predstavljalo to kako se moć, korupcija i laži uvlače u naše živote, jer su zavodljivi. Veoma intelektualan pristup za jedan synth-pop album.
Santana – „Abraxas“ (1970)
Izuzev reči „Santana“ i „Abraxas“ (Imena božanstava u Gnosticizmu, koje se takođe mogu naći i u knjizi Hermana Hesea Demian iz 1919. godine), ceo omot ovog albuma je netaknuta reprodukcija postojeće slike. Ta slika se zove „Annunciation“ i naslikao ju je nemac, odrastao u Palestini, Mati Klarwein. Urađena je kolaž stilu i mešavina je narodne i kulturne ikonografije naroda širom sveta, kao i sam album koji je pun dubokog duhovnog značenja. I sam Carlos Santana je rekao da omot albuma predstavlja predskazanje anđela Gavrila Devici Mariji. Devica Marija je crna dama na sredini omota, a Gavrilo je anđeo sa kongo bubnjem između nogu.
David Bowie – „Blackstar“ (2016)
Previše dobar za ovaj svet David Bowie je preminuo u januaru 2016. godine, ostavljajući pretužne fanove u šoku. Neposredno pre smrti objavio je album „Blackstar“ koji je oduševio sve kritičare. Tužna istina je da se Bowie već duže vreme borio sa rakom, i albumk „Blackstar“ je bio njegov testament. Sve pesme sa ovog albuma, pa čak i omot, su prepuni ličnih iluminacija koje je samo Goblin King/Ziggy Stardust/The Thin White Duke da nam pruži. Jedna od tih je naziv i očigledan omot albuma: Blackstar i crna zvezda. To je alternativni način da se opiše crna rupa, kolabirana zvezda koja u sebe uvlači sve što joj se približi. Ovo sve predstavlja metaforu smrtnosti čoveka, a pogotovo one koja je posledice mučnog i nepokolebljivog raka koji iz čoveka isisava život i uniptava ga. Dizajner koji je osmislio omot ovog Bowie-vog albuma, kao i još 5, je Jonathan Barnbrook. On je Bowie-a opisao kao čoveka koji je bio fasciniran svojom smrtnošću, a da simbol crne zvezde na beloj pozadini predstavljaju završetak, tamu i jednostavnost, koja se ogleda i u samoj muzici. Ali ideja o smrtnosti je i dalje tu, kao i ideja o crnoj rupi koja usisava sve, o velikom prasku, početku univerzuma i da li postoji kraj univerzuma.
Pripremila Jovana Gavrilović
