Da SIX PACK nije koncertno aktivan koliko bi publika želela nije tajna. Uglavnom ih možemo čuti na raznim regionalnim festivalima, ali ovu godinu, u kojoj slave dve decenije rada, počeli su solističkim koncertima u Zagrebu i kod kuće, a nakon uloge hedlajnera na kragujevačkom Megafon Music Live festivalu na red je stigao i koncert u Beogradu. Kako su u Novom Sadu poslednji put samostalno bili u (nedavno upokojenom) klubu Route 66 pre otprilike šest godina, a slobodnog vremena je bilo, nisam mnogo razmišljao da li ću se, po prvi put, uputiti u popularni Božidarac da ispratim Six Pack na proslavi 20 godina benda u Beogradu. A ako dođu i u Novi Sad kasnije tokom godine? Pa ništa ne fali slušati ih dva puta…
Danas će vam 95%, možda i više, mase koja se kreće u širokim krugovima gitarskog zvuka reći da je lepo kada neki andergraund bend nađe mesto u ćošku stranice Blica, na nekom radio ili ‘izađe na televizor’, ali da su zapravo sve bendove koje slušaju otkrili od prijatelja, preko internet portala, (ne daj bože) čuli na grupnoj svirci ili, u najvećem broju slučajeva, na Facebook-u. Moj susret sa bendom KONTRAUDAR pobija tu teoriju pošto spadaju u dva ili tri benda za koje sam prvi put čuo gledajući Bunt Rok Masters i koji su me zainteresovali.
Kontraudar uživo u Beogradu 2015. godine, photo Marko Ristić
Iako još uvek maloletni ili jedva punoletni na prvu se vidi da ova ekipa nije uzela instrumente u ruke juče. Počeli su svirku u ni do pola popunjenom prostoru, ali s obzirom na veličinu Božidarca pred sasvim lepim brojem ljudi. Energično, ali bez komunikacije sa publikom, da bi taj element popravili nakon što su drugari u prvim redovima krenuli sa šutkama i podigli atmosferu na pristojan nivo. Da imaju još da rade na bendu kao celinu stoji, ali jedina stvar koju smem da zamerim ovakvoj ekipi je činjenica da su polovinu repertoara činile obrade, a nakon više od godinu i po dana rada to ne sme da se dešava kada sviraju svega pola sata. Autorske pesme zaista dobro zvuče, brze su i melodične, dok tekstove nisam ovog puta uspeo da protumačim. Najavili su promociju prvenca, zaboravio sam kada tačno i kako se zove klub blizu studenjaka u kojem će se ona održati, ali svakako željno isčekujem da čujem konkretno šta Kontraudar ima da ponudi. Definitivno ekipa na koju ljubitelji punka treba da obrate pažnju.
AmanZaman uživo u Beogradu 2015. godine, photo Marko Ristić
Za razliku od omladinaca koji su otvorili veče frontmen benda AMANZAMAN ništa nije prepuštao slučaju i od početka je krenuo komunikaciju sa publikom što je vrlo brzo kao rezultat dalo veselu i opuštenu atmosferu koja se tokom nastupa samo poboljšavala kako je prostor postajao sve ispunjeniji i ispunjeniji. Iako su raspoloženu masu sasvim lepo zagrejali za ono što sledi, nije mi baš jasan izbor ovog benda kao predgrupe Six Pack-u pošto muzički jedva da imaju dodirnih tačaka. Oni su ovom prilikom promovisali svoj EP „Noć“ koji će biti uskoro objavljen za izdavačku kuću Nocturne media.
Six Pack uživo u Beogradu 2015. godine, photo Marko Ristić
Da je velika većina mase došla samo na Six Pack potvrđeno je kada smo nakon nastup benda AmanZamanodlučili da udahnemo malo svežeg vazduha i kada smo na uskom ulazu/izlazu naišli na ogromnu gužvu. Nije mnogo trebalo Palančanima da se nameste, a nakon što je Miki kratko pozdravio publiku bend je krenuo sa svirkom, odmah su pucali iz teškog naoružanjana, pa je koncert otvoren uz „Nekako najviše me boliš ti“, a publika se od prvih stihova pridružila bendu pevanjem. Nakon podsećanja na poslednje radove benda uz „Eskadrilu čudnih jutarnjih snova“, bend se dotakao i, jedini put tokom večeri, albuma prvenca „Pretnja ili molitva“uz nepotrebno bržu varijantu numere „Vodite me“. Ređali su se „Crveni makovi“, zatim viša sila, da bi pevanje prvi put u potpunosti bilo prepušteno publici na „Dva minuta straha“.
Six Pack uživo u Beogradu 2015. godine, photo Marko Ristić
Po najavi naredne pesme dalo se pomisliti da ćemo čuti novu pesmu „Bože, čuvaj premijera“, no ostavili su je ipak „Za pravi trenutak“, kako je Miki nedavno izjavio, a odsviran je „Kupleraj“. Žurka u publici nastavljena je uz „Olovke izlomljenog srca“, laganiju verziju „Anđele“ koja je takođe prepuštana publici i najveći hit od novih pesama „Paramparčad“. Nakon toga je usledilo predstavljanje benda koje je kulminiralo „Veselom pesmom“, a ostatak nastupa Six Pack je odradio u petoj brzini držeći se uglavnom hitova sa dva najbolja izdanja benda „Fabričke greške“ i „Musique“. Uz „Hvala ti za ovaj sunčan dan“ i „Poslednju kap“ bend je odlučio da se oprosti od publike nakon sat i po vremena, da bi se zatim vratili na binu i otpevali akapela verziju pesme „Druže moj“.
Činjenica je da Six Pack ogromna većina najviše sluša u srednjoj školi, ali da ih ovaj bend nikada ne napusti. U skladu sa tim, masa na ovom koncertu je zaista bila raznolika, od današnjih klinaca, preko ljudi u dvadesetim godinama, pa sve do onih koji su bend pratili od početka. I svi su pevali. Valjda se zato i ide na koncert ovog benda, pošto ne mogu da zamislim kako bi izgledao njihov koncert kada bi ljudi došli i ponašali se kao u stojećem pozorištu. Miki se još jedared pokazao kao odličan frontmen koji dobro poznaje svoju publiku i tačno zna kako i kada treba da im se obrati, a kada treba da pusti njih da pevaju. Iako sam rekao da ne sviraju često koliko bi ljudi želeli, uz malo organizacije i kratkog putovanja možemo ih čuti dovoljno često. A mislim da će svi fanovi iskoristiti svaku priliku za to.
Piše Feđa Popov, fotografije Marko Ristić
Six Pack uživo u Beogradu 2015. godine, photo Marko Ristić
