INTERVJUI

SIMPLE PLAN: „Tvoja muzika se menja zajedno sa tobom“

Simple-Plan-Main-Pub-2-Photo-Credit-Chapman-Baehler
Written by Hardwired Crew

SIMPLE PLAN je bend koji je izašao na scenu tokom takozvanog „drugog talasa“ pop punk zvuka. Nastali na temeljima bendova kao što su Blink-182 i Good Charlotte, početkom ovog veka, albumima „No Pads, No Helmets…Just Balls“ i „Still Not Getting Any…“ probili su se u prvu ligu bendova i postigli veliki komercijalni uspeh. Usput, ušli su u grupu kultnih bendova pop punk žanra, zajedno sa onima čijom su stazom krenuli. Naredni albumi doneli su nešto drugačiji, zreliji i zvuk okrenut više ka pop uticajima, ali uz prepoznatljivu melodičnost i energiju koju je bend uvek imao. Trenutno rade na novom albumu čiji izlazak se očekuje u februaru naredne godine, a o njemu, i mnogo čemu pored toga sa nama su pričali veoma raspoloženi pevač Pierre Bouvier i ne baš pričljivi gitarista Sébastien Lefebvre.

Čao ljudi! Pre svega moram da vas pitam – da li ste čuli novu Good Charlotte pesmu, i kakvi su vam utisci?
Pierre: 
Jesam, i odlična je. Oduvek sam ih voleo, pogotovo vokale i način na koji Joel peva. Drago mi je što su se vratili, i zanima me kako će zvučati album.

Vratili ste se u akciju, pripremate novi album, ali od prethodnog je prošlo skoro pet godina. Zašto tolika pauza?
Pierre:
 Da, “Get Your Heart On!” je izašao 2011. godine, ali nije to bila pauza. Prvo smo dve godine bili na turnejama, pa smo nakon toga počeli da radimo na novom materijalu. Snimili smo 75-80 pesama, pa smo nakon toga počeli selekciju i pripremanje materijala za novi album. To je način na koji funkcionišemo, ne želimo da žurimo, niti imamo potrebu za time. Hoćemo da budemo sigurni da kada izdamo album, to bude najbolje od nas u tom trenutku.

simple-plan-2012-photo-tim-tronckoe

SImple Plan, photo Tim Tronckoe

Kako od tih sedamdeset ili osamdeset odlučite koje će se naći na albumu? To je ozbiljan broj…
Sébastien: 
Da, nije malo, ali izbor je lakši nego što možda misliš. Kada imaš toliko pesama, znaš da ne mogu sve da budu dobre. Veći deo odmah otpadne, pa onda krenemo da radimo na ostalima, i da pravimo selekciju. Znamo da smo završili tek kada svi budemo u potpunosti zadovoljni.

Do sada smo čuli četiri nove pesme – “Don’t Wanna Go to Bed” u kojoj dominiraju pop elementi, “Don’t Wanna Be Sad” je prava letnja himna, dok “Boom” priziva vaš izvorni pop punk zvuk. Šta da očekujemo od ostatka albuma?
Pierre: 
Upravo to – kombinaciju. “Boom” je old school Simple Plan, kao što si i sam primetio, a biće još takvih pesama. Rekao bih da smo na novom albumu u nekim momentima bili i najenergičniji do sada, a biće i pesama koje su više pop. Imaćemo i nešto drugačije, poput još jedne pesme koja je dosta sporija, i verovatno nešto namračnije što smo do sada uradili. Menjamo se kao bend, interesuju nas različite stvari, pa se i naša muzika menja u skladu sa tim. Mnogo toga smo prošli od prvih albuma.

Upravo to sam i hteo da te pitam. Prava dva albuma su kultna izdanja pop punk žanra, a kasnije ste se razvili u pravcu pop zvuka, u čemu ste više nego uspešni. Šta je dovelo do te promene I kada se ona tačno desila?
Pierre: 
Pa složio bih se sa tobom, ali ne u potpunosti. Mislim da smo oduvek bili takvi. Ako pogledaš naše ranije albume, i na njima smo imali kombinaciju pesama koje su više pop i koje su više okrenute pop punk zvuku. Recimo ako pogledaš “No Pads, No Hamlets…Just Balls” tamo je bila “I’d Do Anything” koja je tipična pop pesma. Jeste imala malo naglašenije gitare, ali u osnovi je pop pesma. Zato ne bih mogao da definišem trenutak, jer ne mislim da se toliko toga promenilo. I sada imamo isto to, samo u nešto drugačijem obliku. Tvoja muzika se menja zajedno sa tobom. Kada smo krenuli bili smo u kasnim tinejdžerskim, ili ranim dvadesetim godinama, a sad smo tridesetpetogodišnjaci. Neki od nas su oženjeni i imaju decu.

Tekstualno, stvari su se takođe promenile – od klinca koji ne razume svet oko sebe došao si do momenta gde govoriš iz perspective odraslog čoveka koji uživa u životu. Koliko tvoj lični život utiče na muziku, i obrnuto.
Pierre: 
Svakako da ima uticaja, ali ipak, nisu sve pesme nužno povezane sa onim što mi se dešava u životu. Uglavnom jesu, većiha ih jeste takva, ali nekada pesme dođu iz potpuno drugačije perspektive. Ne znam ni sam kako bih to objasnio. Činjenica je da smo odrasli i da se neke stvari menjaju. Način na koji živiš, način na koji razmišljaš i gledaš na stvari, ali nije sve savršeno, i nisu nam baš sve pesme srećne. Nemoj da zaboraviš da smo na prošlom albumu imali pesmu “This Song Saved My Life” koja nikako ne može da se podvede pod srećne tekstove. Reč je o prilično mračnoj pesmi, koja govori o tome koliko muzika može da bude važna i značajna u životu pojedinca. Svakako će i novi album imati i jednih i drugih momenata. 

Simple-Plan-Main-Pub-2-Photo-Credit-Chapman-Baehler

Simple Plan, photo Chapman Baehler

Poslednjih godinu ili dve pop punk se vratio na velika vrata, a mnogi bendovi poput All Time Low, Neck Deep ili The Story So Far su pronašli svoje mesto i postigli zapažene uspehe. Kako to objašnjavaš? Da li si u toku sa scenom?
Pierre:
 Pa mislim da je razlog prilično jednostavan – društvene mreže. Danas je sve mnogo lakše dostupno i ljudi mnogo lakše pronalaze stvari, a pritom se reč mnogo brže širi. Kada smo mi počinjali, bendovi su bili praktično nevidljivi bez prisustva u mainstream medijima, nisi mogao ništa bez jakog izdavača, radio stanica, magazina… Danas ljudi mnogo više komuniciraju, muzika se mnogo više deli, i zbog toga se mnogo više bendova probija. Sa druge strane, pop punk kao žanr ima sve predispozicije da bude popularan, ljudi će ga uvek voleti. Šta je u stvari pop punk? Melodična i energična muzika koja podiže adrenalin, ali opet toliko je različita. Pogledaj recimo All Time Low, pa onda Pierce the Veil ili Sleeping With Sirens, pa onda recimo Neck Deep ili The Story So Far. Svi su oni potpuno različiti, i naizgled nemaju toliko dodirnih tačaka, ali ipak dele istu energiju. Baš zbog toga ih toliko ljudi voli, a sa dolaskom novih tehnologija bendovima je mnogo lakše da dođu do publike, ali i da se povežu međusobno, iz kog god dela sveta da dolaze. Mislim da je tu ključ.

Početkom veka desio se zanimljiv fenomen kada ste se vi, Sum 41, Billy Talent i Avril Lavigne gotovo istovremeno pojavili na velikoj sceni i praktično postavili Kanadu na mapu punk rock i pop punk žanra. Kako se to dogodilo?
Pierre: 
Mora da su bile baš hladne zime u tom periodu! (smeh) Sigurno je bilo tako, pa nismo imali šta drugo da radimo, osim da snimamo albume. (smeh) Ne znam, nikada nisam razmišljao o tome. Mislim da je to bila puka slučajnost koja se retko dešava. Svi smo radili svoje i gledali svoja posla, ali se nekako potrefilo da smo svi u sličnom periodu uspeli da napravimo prve velike korake. Stvarno je zanimljivo kada pogledaš na taj način.

Da li vidiš mogućnost da se tako nešto ponovo desi? Da li možda imaš neka imena iz Kanade od kojih možemo da očekujemo velike stvari?
Pierre
: Ne znam, sumnjam. Inače granica između kanadske i scene u S.A.D. skoro da i ne postoji, pa nije toliko velika razlika gde se nalaziš. Opet, sa razvojem društvenih mreža i savremenih načina komunikacije skoro da nije bitno ni gde u svetu se nalaziš, pa zato mislim da je mnogo veća šansa da se pojavi pojedinac ili bend, nego da se desi nešto poput situacije koju si pomenuo.
Sébastien:
 Recimo The Weeknd. On je Kanađanin i fantastičan je, a napravio je i veliki komercijalni uspeh.
Pierre:
 Da, The Weeknd. On je sjajan primer.

Imali ste mnogo gostovanja na svojim pesmama, neki od njih koji se pojavljuju na vašim pesmama su Nelly, Rivers Cuomo, Alex Gaskarth, Mark Hoppus, K’naan, Natasha Bedingfield… Kako birate ljude sa kojima radite, i da li imate nekoga sa kim je bilo posebno zanimljivo raditi?
Sébastien: 
Uzeli smo svakog ko je pristao! (smeh)
Pierre:
 Da! Nije baš tako, ali na to se svodi! (smeh) Šalim se. Radili smo sa ljudima koje volimo.
Sébastien: 
Bilo nam je bitno da su to ljudi koji se uklapaju u našu muziku. Kad napišemo pesmu i osetimo da “traži” gosta, razmišljamo ko bi to mogao da bude. Recimo Nelly se sjajno uklopio u “I Don’t Wanna Go to Bed”.
Pierre: Nelly
 je jedan od “dobrih momaka” u hiphopu. U vreme dok smo se probijali on je bio ogroman, i voleli smo njegovu muziku. Kontaktirali smo njegov menadžment, oni su ga pitali, pristao je i dobili smo pesmu koju svi volimo. Ipak, mislim da je Rivers Cuomo bio najzanimljiviji za saradnju. Oduvek smo fanovi, oduvek volimo Weezer, i bilo je zadovoljstvo raditi sa njim. Inače, on je baš onakav kakvim možeš da ga zamisliš – tih, povučen i prilično čudan, a sa druge strane sjajan muzičar.

simple-plan-2012-photo

Sećam se da sam još davno na sajtu Youtube video snimak na kom svirate “Grow Up” na bini na otvorenom, dok ljudi oko vas voze snoubord. Da li se sećate gde je to bilo, i da li je stvarno sjajno kako izgleda?
Sébastien: 
Kažeš da smo svirali “Grow Up”? To bi onda moglo da bude negde oko prvog albuma…
Pierre:
 Možda je bilo negde u Kanadi?

Pričao si na francuskom (smeh)
Pierre:
 Onda je definitivno negde u Kanadi. (smeh)
Sébastien: 
Moguće da je Montreal, Jam des Neiges, ili tako nešto. U svakom slučaju, svirali smo nekoliko puta na snegu i osećaj je sjajan. Neobično je, drugačije. Mislim da ćemo uskoro ponovo svirati na nekoliko takvih događaja i jedva čekam.

Za sam kraj, kakvim su vam planovi, osim albuma naravno? Da li ćemo vas možda videti u Srbiji?
Pierre:
 Da, album nam izlazi u februaru, a nakon toga sigurno krećemo sa turnejama. Iskreno, jedva čekam da se vratim na mesta na koja smo do sada išli, a voleo bih da posetimo i što više novih mesta. Srbija – ne znam, zašto ne. Ako promoteri misle da je moguće, i da to ima smisla, ja sam svakako za!

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.