Već neko vreme u Novom Sadu postoji potreba za festivalskim sadržajem tokom zime, barem kada je reč o elektronskoj muzici koja baš i ne može da se svrsta pod mainstream. Bilo je žurki i ranije, ali od ove godine, grad postaje bogatiji za svoj prvi, a ujedno i prvi drum and bass festival u Srbiji.
Nakon više od četiri uspešne godine i velikog broja uspešno organizovanih događaja, organizacija Drop Senseiodlučila je da napravi još jedan iskorak, te da se prihvati ozbiljnog projekta kakav je dvodnevni festival, sa nekoliko velikih imena svetske underground scene.
Da je sve išlo glatko i po planu – nije, a poslednji udarac stigao je dan pred sam festival, kada su zbog rehničkih problema svoje nastupe morali da otkažu gosti iz Češke Qo i A-Cray, te MC postavka Nuklear – Innate. To ipak nije mnogo uticalo na ukupni utisak budući da su hedlajneri svoj posao odradili onako kako se očekivalo, a verujem da ćemo i pomenute uskoro imati priliku da vidimo. Jedan je već zakazao novo gostovanje.
PRVI DAN
Prvi dan otvorio je nastup domaćih snaga – beogradske ekipe Roll The Drums koje su predstavljali Bitz, Džonidža i MC Don Dada. Kakos u neplanirano dobili set od praktično tri sata, imali su zadatak kako da ugraju, tako i da uvedu publiku u noć. U teoriji ne toliko teško, a u praksi ipak uspešno. Tehnički na sasvim solidnom nivou, uz ipak dosta prostora za napredak, naročito kada je u pitanju MC. Ipak, na ovakvim mestima dobija upravo ono što mu najviše nedostaje – iskustvo na bini.
Kada je reč o nastupima hedlajnera, oni su počeli nastupom Britanca koji je stao iza imena Annix. Jump up kao stil već neko vreme deli fanove drum and bass zvuka, ali uprkos kritikama nekih puritanaca i starijih fanova žanra, stiče sve veću popularnost, dok je britanski duo jedan od pionira i predvodnika ovog pravca. Kako je ovo bio prvi put da neko ko neguje ovakav zvuk posećuje našu zemlju, publika je odgovorila velikom brojnošću i sjajnim reakcijama, tako da sa pravom treba očekivati dalji razvoj ove scene.
Prvo ime prve večeri bili su The Upbeats, a gost sa Novog Zelanda pružio je žestok nastup, vrlo brzo pridobio publiku, te se “prošetao” mračnijom stranom drum and bass zvuka. Lično, ovo je bio nastup koji mi je najmanje odgovarao, budući da sam očekivao nešto drugačije, i bliže studijskim radovima ovog sastava. Ipak na samom kraju seta dotakao se i nešto melodičnijeg zvuka i radova iz novije faze karijere, tako da na kraju nisam uskraćen za neke od favorite.
Priliku da zatvore prvu noć dobili su metalci za Dj pultom – Fa11out iz Tuzle. Ovu ekipu sam već imao priliku da čujem, i znao sam šta da očekujem – a oni su upravo to i isporučili. Pristalice težeg zvuka, od samog starta su krenuli sa napadima dubokim basom i izlomljenim ritmovima, te lagano isisavali ostatke energije iz publike. Pravi nastup za kraj večeri, ali i više nego dovoljno dobar da ostavi želju za još, želju za još jednim danom.
DRUGI DAN
Priliku da otvore drugi dan dobili su Kragujevčani Sofa Kru, koji su svojim setom uspešno odbranili boje centralne Srbije. Solidan set i zagrevanje, a nakon njih pult je preuzeo gost iz Makedonije Darko Stepić, moram da priznam, za mene jedno od najpozitivnijih iznenađenja festivala. Odličan izbor, više nego solidna tehnika i nastup za koji bih u gotovo svakoj situaciji poželeo da je bio duži. Ipak ovog puta ne, i to samo zato što sam znao šta sledi.
Kada se pomene DJ A.M.C. prva stvar na koju se pomisli jeste njegovo umeće. Zaista retko se na mom radaru nalazi neko ko je prevashodno DJ, a ne i producent, ali Britanac je jedan od njih. Izdanak britanske škole i legitimni naslednik veterana među koje spada i veliki Andy C, A.M.C. prosto preuzima njihova dostignuća i odvodi ih korak dalje.
U svojih devedeset minuta fenomenalno je čitao publiku, pratio raspoloženje, i uspevao vrlo kao da kombinuje nespojivo, da menja atmosferu, ritmove i tempo tako da ni jednog momenta ne bude predvidiv, a publika je to itekako znala da ceni. Kroz svoj set dotakao se gotovo svih kutaka žanra i sve pretvorio u putovanje. Karte smo već imali.
Iz Britanije, preselili smo se u Belgiju, a tamo nas je čekala Hypoxia. Neurofunk dvojac, neguje izuzetno tvrd zvuk, a njihov izabrani predstavnik doneo je presek kako njihovog, tako i opusa srodnih izvođača sa Titanetikete, ali i šire. Ovaj deo Evrope poznat je po hladnom i teškom zvuku, pa su njegovim setom preovladavali upravo takvi uticaji. Novosadska publika odavno je pokazala svoju sklonost ka ovakvim tonovima, pa je i ovaj nastup nastup ispraćen baš onako kako dolikuje. Za sam kraj večeri zaduđen ne bio C Critz iz Sombora.
Pored ekipe za DJ pultom, svakako treba pomenuti u dvojac koji je obe večeri svoj posao odradio odlično. Vizuelni deo ovog puta podignut je na još viši nivo, sigurno produkcijski najozbiljniji koji sam video u Quarteru, a za njega je bio zadužen sivinjski. Pored toga što se videlo da zna svoj deo posla, to što je fan ovakvog zvuka donelo je dodatni kvalitet njegovom radu.
Naravno, kao domaćin obe večeri na bini je bio MC Bo_Jah. Ovaj čovek je već odavno deo inventara na novosadskim binama, a svima je jasno i zašto. Kada je u elementu, a ovog vikenda je to bio, mikrofon je bezbedan. Pored toga što je uz Sofa Kru predstavio novu zajedničku pesmu, više nego uspešno je vodio svaki nastup. Sa iskustvom koje ima, odlično zna kada treba da podigne publiku, kada da preuzme stvar u svoje ruke, a kada, kao u slučaju nastupa A.M.C.-ja, prosto da se povuče u drugi plan.
Prvo izdanje festival opravdalo je očekivanja, ali ostaje da se vidi koliko prostora ima za dalji rast. Shuriken je doneo odlične izvođače, odlične setove, ali atmosfera je bila kao u nekom međuprostoru između pravog, punokrvnog festivala i dve uzastopne žurke. Ipak na kraju mi istaje da priznam da je ovo bio još jedan od događaja zbog kojih sam ponosan na svoj grad.
