Shining u Novom Sadu - Malo nas je, al' smo govna

Znam, znam… Naslov je verovatno trebao biti „Black Friday Vs. Blackjazz“, ali to je ono što ste svi očekivali. Ovako sam 100% siguran da će biti više ljudi koji će pročitati ovaj izveštaj i videti fotogorafije, nego što ih je zapravo bilo sinoć u SKCNS Fabrici. Zato ti naslovi i služe. Da nateraju tebe koji si kliknuo na ovaj tekst da možda daš šansu i pročitaš. U stvari, hoćeš, jer je naslov intrigantan. Zanima te verovatno da li će neko biti popljuvan u redovima ispod. Da li ćemo reći da nešto nije bilo u redu… Verovatno da, ali da bi saznao, moraš pročitati ovaj tekst do kraja.

Ljudi koji prate ovaj portal, znaju da ja retko kada pišem izveštaje sa koncerata, ali kada to radim, sigurno ih ne radim tako što ću pisati sastav na temu „Zima je stigla u naš grad“. Nismo deca. Ili možda jesmo? U stvari nismo. Ali većina to radi. Da te je zanimalo šta je neko svirao i kako, bio bi na koncertu. Nema potrebe da čitaš ono što ću ja pisati, jer ti neću nabrajati pesme, hvaliti zvuk itd.. Nema potrebe. To će da rade svi ostali.

Jedna od stvari koju mrzim da čujem je da je „rock’n’roll propao“, da su drugi muzički žanrovi preuzeli primat. Nisu. Mi smo govna. Mi smo ti koji smo propali. Mi smo ti koji su dozvolili da se te stvari dese. Upravo zbog ovakvih stvari. Da se razumemo, nisam ja očekivao da će na Shining doći isti broj ljudi koji je došao na primer na Hammerfall ili Pro-Pain koncerte, ali sam svakako očekivao više ljudi.

Sećam se momenta kada sam prvi put čuo „Blackjazz“ ovih sjajnih norvežana. Iz nekog sumanutog razloga uvek sam voleo uvrnute bendove, iako „po struci“ nisam muzičar, pa ne umem da brojim te neparne ritmove i da shvatim da li taj nestandardni aranžman radi u taktu, ali kao prosečan konzument muzike sam bio O.D.U.V.A.N. emocijom koju album nosi. Nikada neću zaboraviti misao koja mi se vrzmala po glavi nakon tog preslušavanja – nisam verovao da ću ikada imati prilike da vidim taj bend uživo.

Sedam godina kasnije, na MetalDays festivalu u Sloveniji poslednji koncert koji sam gledao bio je upravo Shining. Iako su na festivalu svirala mnogo veća imena, taj nastup mi je ostao duboko urezan u memoriju, pa sam bio veoma srećan što će se prilika da vidim ovaj bend ukazati ponovo. Sada dolazimo do te tužne činjenice da je na ovom koncertu bilo jedva 50 ljudi. Možda sam preterao sa pesimizmom, ali nema šanse da je zajedno sa bendovima, tehničarima i organizatorima koncerta bilo više od 100 ljudi.

Ako krenemo u dublju analizu, ugušićemo se glupostima kao što su ekonomska situacija, manjak vremena i tako dalje, i tako dalje. Zapravo ne. Svako od nas ima neki porok. Ja sam na primer pušač. I ako svaki dan mogu sebi da priuštim kutiju (ili dve) otrova, priuštiću odlazak na koncert koji me zanima. Neko će se odreći piva, pakovanja trave, dopa (to malo teže jbg). Uglavnom, šampioni smo u tome da nađemo izgovor zašto nešto nismo uradili.

Ono što je meni palo na pamet upravo dok pišem ovaj tekst, jeste da nađem bar deset razloga zašto ste morali biti u Fabrici tog famoznog crnog petka leta gospodnjeg 2018. Razologe neću nabrajati, jer će me verovatno boleti stojko da nabrajam 10. Ali neke ću svakako pomenuti.

Šansa da vidite ovakav koncert se ne ukazuje mnogo puta. Dva SJAJNA benda od kojih svaki može da održi lekciju bilo kom domaćem sastavu o tome kako treba bend da izgleda na bini, kako treba da izgleda scenski nastup, kako može koncert da se podigne na potpuno novi nivo kada sa sobom vodite osobu koja zna da napravi fantastičan lighshow. Mogli ste na primer da kradete fore. Mogli ste da shvatite da spamovanjem po fejsbuku u nameri da dovedete što više ljudi na svoj koncert nećete uraditi ništa ukoliko u svoj nastup ne uložite nešto više od toga što ste uspeli da napišete pesme i uvežbate da ih izvodite uživo. Mogli ste, ali niste. A to je potpuno druga tema. Činjenica je da metal bend iz Srbije koji je u stanju da napuni prostor kao što je Fabrika na žalost ne postoji. Ali ne zbog toga što ne valjaju, nego zato što sve ostale aspekte bivstvovanja benda zanemaruju u potpunosti.

Kada već pominjem dva benda, red je da pomenem da je bend koji je otvorio koncert došao čak iz Australije. ALITHIA je skup sjajnih muzičara koji je u svom setu pokazao mnogo i zaitrigirao većinu prisutnih do te mere da sam siguran da bar 10 ljudi više danas sluša taj bend upravo zbog sjajnog živog nastupa. Prisna atmosfera je verovatno doprinela tome. I nadam se da će tek, jer je reč o stvarno sjajnom bendu. Ako ništa, fotografije možete pogledati ovde. Inače bih vam toplo preporučio poslednji album „The Moon Has Fallen“. Krenite od toga, ko zna gde ćete stići. Jedno mogu da posvedočim, uživo su duplo bolji. Niko nije ni primetio da bend na sceni nema pevača, koji prosto nije bio prisutan na sceni, ali ako mene pitate – i ne treba im. Toliko su dobro svirački potkovani.

ALITHIA u SKCNS Fabrici, fotograf Marko Ristić

*** FOTOGRAFIJE SA NASTUPA BENDA ALITHIA ***

Kako opisati petočlani bend kojem nije stran ni jazz ni black metal? Bend koji ima i duplu pedalu na bas bubnju, a ima i saksofon? Bend kojem je podjednako bitno da ima savršen lightshow na nastupu, koji je ekvivalentan blesavim aranžmanima njihovih pesama. Bend kojem nije bitno da li ispred sebe imaju 100 ili 100.000 ljudi. A da, kao norveški sastav SHINING.

Koncert koji se desio sinoć je imao sve što jedan odličan koncert treba da ima. Dva fantastična benda, odličnu produkciju (zvuk i svetlo su bili fantastični) i vrlo raspoloženu publiku koja je bendu vratila svu energiju koju su ovi prosipali sa bine ne štedeći se ni sekunde. To je nešto što niko ne može da ospori i nešto čime je i sam bend bio fasciniran pošto sam imao prilike da popričam sa njima nakon koncerta. Zapravo, po tome smo poznati. Ako nešto volimo, volimo svim srcem i to ne krijemo. Nema veze da li nas ima deset ili sto šezdeset. Ili mnogo više.

SHINING u SKCNS Fabrici, photo Marko Ristić

*** FOTOGRAFIJE SA NASTUPA BENDA SHINING ***

Dokazalo se da je dovesti ovakav bend u Srbiju veliki poduhvat. Ne u smislu organizovati, nego u smislu objasniti ljudima da treba ovo da vide. Oni koji su znali šta ih čeka su sinoć bili na mestu zločina. Ostali nisu, a svakako imaju za čime da žale.

Ja se i dalje vrtim u krug i razmišljam kako rečima opisati koncert. Da se razumemo, nije lako. Zato neću ni da pokušavam. Ostaviću ovo nekolicini nas koji smo gledali da uživamo u svakom segmentu koji smo preživeli. Još ako uspem nekoga da zaintrigiram da posluša neki od ova dva benda, a da to prethodno nije uradio – odlično. U suprotnom, ko nas jebe. Nama je bilo odlično.

izveštaj pripremio Marko Ristić