INTERVJUI IZDVAJAMO

Adam i Srđan, SENSHI – „Na putu za Japan“

Written by Marko Ristić

Sigurno najzanimljivija pojava na domaćoj metal sceni u prethodnih nekoliko godina jeste bend SENSHI. Za relativno kratko vreme uspeli su da naprave pravi BOOM i da posle samo godinu dana postojanja dobiju priliku da odu na japansku turneju, kao i da izdaju album prvenac za japansku izdavačku kuću. Verujte nam da je ovo dovoljan razlog da se nađemo sa momcima iz ovog benda i ispričamo se o svemu. Ako vas mrzi da čitate, uradili smo i video intervju koji možete pogledati na kraju ovog članka.

Hajde  da krenemo  od  samog  starta.   Senshi kreće na  japansku turneju.  To  je razlog zašto smo  se mi  okupili  ovde. Ono  što  mene  interesuje jeste  kako je  Senshi  uopšte  nastao?
Adam:  
Ja sam 2015. godine bio prvi put u Japanu turistički i tu mi je mozak eksplodirao. Život mi se promeno. Od tada mozgam kako da se vratim tamo. Pošto mi je primarni posao izrada grafike i animacije za video igre, u to vreme sam radio sa jednim ortakom iz Indonezije. Pravili smo neku video igricu čija tematika je bila Japan i glavni akter je bio neki mali samuraj. Moj ortak iz Niša Dalibor Rajk, koji se bavi muzičkom produkcijom, miksom i masterom i koji je jako talentovan, može brzo da sklopi neki instrumental. Zamolio sam ga da napravi soundtrach za tu video igru, a koji će ličiti na saundtrack iz japanskog animiranog filma koji se zove Naruto. To je prvi animirani film koji sam čuo da je imao metal soundtrack sa tim tradicionalnim japanskim instrumentima, kao što su shamisen, koto, taiko i tako dalje. On je našao neki shamisen plug-in i napravio je taj instrumental. To je dugo vremena stajalo na mom računaru i tu video igru nikada nismo završili. Posle jedno godinu dana, ja sam nešto čačkao po računaru i naletim na taj instrumental. Skontam da je to baš dobro i pokušam da snimim nešto preko toga. A pošto sam ranije imao ragga hip-hop bend koji se zove MADRED i koji na žalost više ne funkcioniše, ja sam preko tog instrumentala snimio taj moj specifičan raggamuffin vokal. Zanimljivo je da smo sve pesme radili na tom jamajčankom patoisu. To je kombinacija koja je ljudima poznata preko bendova kao što su Eyesburn i Skindred, s tim što smo mi uveli taj element japana u naš zvuk.

I to je ono što vas čini različitim u odnosu na ostale…
Adam: 
Tako je. Ja sam snimio taj klip, preko tog instrumentala i okačio sam to na Facebook. Za par dana taj klip je imao desetine hiljada pregleda i ljudi su tražili još. Nakon toga sam iscimao Rajka da mi napravi još jedan instrumental. U međuvremenu se on oženio i dobio dete i to je baš dugo stajalo. Onda sam ja preuzeo stvar u svoje ruke, uzeo sam te kanale i snimio sam još jednu stvar. Ovog puta sam kontaktirao japanskog MC-a Ninety-U koji radi taj sličan fazon samo na japanskom. Stupili smo u kontakt putem Facebook-a i on je pristao da gostuje na ovoj traci. To je ponovo dugo stajalo na računaru i na kraju sam poslao ortaku Milošu Armušu koji je inače bivši bubnjar našeg benda. On je insistirao da se napravi bend koji će da odsvira to, a ja nisam baš bio za tu ideju. Pošto znam koja je to glavobolja. On me je preduhitrio, pošto mi je sutradan poslao snimljen bubanj. Otišao je kući, snimio je bubanj i poslao mi je to i shvatio sam da deset puta bolje zvuči. Par dana nakon toga smo se skupili nas četvorica i formirali smo SENSHI. To inače na japanskom znači ratnik. Tako smo snimili prvi spot.

Ljudi su posle objavljivanja spota počeli da se interesuju za bend. Neki su bili zbunjeni, nekima se svidelo, ali je Ninety-U je šerovao taj spot na Twitteru i to je polako počelo da se širi po Japanu, a da mi za to nismo imali pojma. Od nas retko ko koristi Twitter. On mi je poslao link da je njegov twit pokupio neki japanski digger, lik koji istražuje svetsku metal scenu i kopa zanimljive bendove. On je re-uploadovao taj spot na njegov twitter i za par dana smo imali 200.000 pregleda na njegovom twitter profilu. Odmah nakon toga sam napravio Twitter profil i našao tog lika. Ispostavilo se da on ima svoj melodic hardcore bend koji se zove JUSTICE FOR REASON. On me je pitao da li želim da uradim intervju, pošto smo za par dana bili viral u Japanu, a da pritom niko ni je znao ni ko smo ni šta smo ni odakle smo. Uradili smo intervju koji je on preveo na Japanski i okačio na njegov blog. I to je isto imalo gomilu pregleda. Odatle je otišlo na gomilu japanskih portala, a videlo je i dosta bendova i od tog momenta krećemo da dobijamo poruke i tu smo uvideli da to ima ozbiljan potencijal u Japanu.

Ovde te moram prekinuti i pitati kako je posmatrati sve to iz Srbije i posmatrati to sve, pogotovo što niste blizu toga?
Adam: 
Jako je frustrirajuće. Koliko nas motiviše, toliko nas i frustrira zato što mi sedimo uz računar dok se neka ludila dešavaju u Japanu. 
Srđan: Čitaš mejlove, tvitove, fejsbuk postove… Pokušavaš sve da skontaš i onda shvatiš da ne znaš ni 10% toga šta se tamo dešava. 
Adam: Znamo da imamo fan bazu tamo, a apsolutno nismo svesni kolika je ta fan baza, a izgleda da je velika.

Rekao si mi da je upravo ta fan baza bila i okidač za pokretanje svirki u Japanu…
Adam: 
Bend postoji godinu dana i za tih godinu dana dosta stvari se desilo. Plan je bio da na mesečnom nivou izbacujemo spotove, pošto je to najbolji format trenutno. Ljudi ne kupuju albume, a kada okačiš sve na Soundcloud i Youtube to može da prođe neopaženo, što znači da pesma mora da ima spot. Mi smo napravili plan da izbacimo spot jednom mesečno kako bi se to što više širilo u Japanu. Snimili smo četvri spot kada je stigla prva ozbiljna ponuda iz Japana. Kontaktirao nas je menadžer iz Japana koji inače ima i bend koji se zove ROAkoji sviraju punk rock u kombinaciji sa japanskim tradicionalnim instrumentima. Imaju dva shamisena u bendu. I tu je stigla prva ozbiljna ponuda za svirke u Japanu. On nam je predložio da napravimo crowdfunding kampanju, stim što u Japanu postoji drugi sajtovi koji su pandan sajtovima kao što su Kickstarter IndieGoGo, a njegov bend je već imao uspešnu kampanju na sajtu koji se zove Campfire. Na njegov predlog krenuli smo sa tim. Možemo reći da je to prošlo jako uspešno. 

Imate pet koncerata u Japanu koji su u planu, a pored toga su se javili još neki zanimljivi ljudi…
Srđan: Od pokretanja te kampanje počeli smo da razmišljamo kako da sve to lakše finansijski prođe. Usput su nam se javili ljudi iz firme FUJIGEN koji je japanski proizvođač gitara, potom proizvođač merch-a INDOR koji radi za firmu SEGA koji bi nam radio neki special edition mech kao što su figurice, posteri, i ostalo.
Adam: Javio se čovek koji ima proizvodnju shamisena, tog tradicionalnog japanskog instrumenta i dobili smo jedan shamisen sa našim logotipom. Što je fenomenalno…

Ko će da ga svira?
Adam: 
Verovatno gospodin gitarista (smeh).
Srđan: (diže ruku) Imali smo gošću koja nam je svirala shamisen, a ostalo smo programirali. To je ozbiljna patnja da to zvuči kako treba.
Adam: Koristili smo semplove, kupili smo paket shamisen semplova. Opet, sa semplovima ne možemo da odsviramo ono što smo zamislili, nego moramo to da sečemo, lepimo i improvizujemo. 
Srđan: Sada ćemo da sednemo i učimo da sviramo.

Ono što je još zanimljivo jeste da vas čeka izdavanje albuma u julu mesecu. Pet pesama smo već čuli, a ono što mene zanima je koliko će još pesama biti i šta nas još očekuje na albumu?
Srđan: 
Izdaćemo album za Hi-Ply Records. Planiramo da izdamo još jedan, možda dva singla sa spotom do turneje. U suštini idemo na neku hibrid priču. Imamo singlove i spotove i pošto smo naišli na dobar deal da uradimo album, imaćemo šest singlova i mislimo da će biti ukupno 12 pesama na albumu.

Pričamo o nečemu o čemu se dosta polemiše u poslednje vreme, a to je da ste za vrlo kratak vremenski period napravili uspeh kakav mnogi sanjaju. Desilo se nešto jako dobro kao što je japanska turneja, a pominje se i evrospska turneja…
Adam: To je u planu, ali još ništa nije bukirano. Naš plan je da posle japanske turneje, gde ćemo nakupiti gomilu materijala snimimo par spotova. Jedan će se snimati sigurno 15. septembra na svirci u Tokiju, a drugi smo planirali da snimimo kao polu dokumentarni spot gde ćemo videti taj naš doživljaj Japana i cele turneje. Imaćemo puno materijala koji će nam, nadamo se, pomoći da bukiramo tu turneju po Evropi. 

Rekao si mi da planirate jedan koncert godinšnje da pravite u Novom Sadu?
Adam: 
Mislim da smo dužni da napravimo koncert i ovde. Znamo da imamo publiku, a nismo ni jednom svirali. Planiramo da radimo koncert u našoj produkciji i da to bude sve ozbiljno. Da bude veći klub i da bude bolji zvuk. Da ljudi dođu na koncert.

Ono što je još zanimljivo jeste da se u jednom spotu pojavljuje i čovek koji lupa japanske bubnjeve…
Adam: 
Zovu se taiko.

Možeš li nam reći kako ste došli na ideju da sarađujete sa njim?
Adam: Jedan dan sam se probudio, otvorio Twitter i video lika kako lupa bubnjeve i pravi salto unazad.
Srđan: Uz našu pesmu. 
Adam: U pitanju je Kiminobu Hirai iz grupe HAGAKURE. Odmah smo stupili u kontakt. On je bio oduševljen tom prvom pesmom, kao i svakom sledećom, a pogotovo tom prvom. Tako je usledilo gostovanje na sledećem singlu. I sada konstantno sarađujemo. Recimo taj spot koji je sniman u Tokiju je on sam snimio telefonom i poslao nam materijal. Sviraće sa nama na velikoj svirci u Tokiju takođe. 

Pričali smo o tome kako su vas ljudi dosta poredili sa bendom EYESBURN. Taj bend više ne postoji, ali su jedan od pionira miksa reggae zvuka i metala, možemo slobodno reći i u svetu. Ono što vas čini različitim jeste to da ste dodali i japanske tradicionalne instrumente i da ste prvi koji su napravili tako specifičan miks. Kakva je reakcija Japanaca i ljudi ovde?
Srđan: Njima smo egzotika, jer smo iz Evrope a koristimo njihove tradicionalne instrumente. I poštujemo njihovu kulturu. Nije samo da mi to ubacujemo pro forme. Za njih je to dobar spoj, jer imamo taj evropski zvuk koji oni vole i kombinujemo sa njihovim tradicionalnim zvukom. Za ljude ovde smo jednostavno Eyesburn na steroidima. Mislim da je bilo kome zanimljivo da čuje miks ragga vokala, metal rifova i japanskih tradicionalnih instrumenata. Ja tako nešto nisam čuo do sada, dok nisam počeo da radim miks Senshi albuma. 

Meni ostaje da se zahvalim i da vam poželim uspešnu turneju i da mi obećate da se vidimo kada se vratite, da saberemo utiske zajedno. 
Adam:
Vidimo se sigurno, donosimo diskove i neki merch 😉

O autoru

Marko Ristić

Editor-in-Chief

Contact
marko@hardwiredmagazine.com