Neposredno pred njihov nastup u klubu „The Quarter“ u Novom Sadu 1. aprila imali smo tu čast i zadovoljstvo da popričamo sa klavijaturistom čuvenog finskog sastava AMORPHIS. U više nego prijatnoj atmosferi tour autobusa, Santeri Kallio nas je ugostio kao pravi domaćin i odgovorio na par naših pitanja o evropskoj turneji i aktuelnom albumu „Under The Red Cloud“, kao i o tome koliko se bend promenio i napredovao u poslednjoj deceniji od kako je Tomi Joutsen preuzeo mikrofon.
Santeri Kallio i Jadranka Balaš tokom intervjua, photo Jelena Aćin
Pre svega, hvala ti na izdvojenom vremenu u moje, ime Nocturne magazina i naših čitalaca. U dugoj istoriji benda ovo je prvi ikada nastup u Novom Sadu i veoma smo uzbuđeni zbog toga! Dobro došli!
Santeri: Da, tako je. Hvala! Trenutno promovišemo novi album „Under The Red Cloud“ i veoma smo ponosni na njega. Pa sviramo mnogo pesama sa njega, barem šest i izabrali smo neke pesme iz prošlosti, ne sa svakog albuma jer nemamo toliko vremena i pevač ne može da peva baš toliko. Ali skoro svaki album osim Pasi Koskinen ere, to smo preskočili ali imamo mnogo pesama iz Tomi Joutsen vremena, čak i starije stvari sa „The Karelian Isthmus“.
Evropska turneja počela je pre mesec dana, na pola ste puta. 23 nastupa do sada, prilično naporan tempo. Gde pronalazite snagu i energiju da svirate skoro svako veče u drugom klubu, drugom gradu, drugoj državi i pružite fanovima najbolje od sebe?
Santeri: Radimo ovo mnogo godina, imali smo stotine nastupa i ne provodimo se više toliko. Ponekad, kada smo bili mlađi provodili smo se 24/7, što sve čini mnogo težim, ali ne više. Trudimo se da dane učinimo veoma jednostavnim. Tonska proba u isto vreme, večera u isto vreme. Večerašnji koncert je malo kasnije nego obično ali ne mnogo. Trudimo se da nam svaki dan izgleda isto. U suštini jedini problem je putovanje između nastupa, život u autobusu sa deset muškaraca. Posebno spavanje može biti teško, autobus se drma sve vreme. Najveći problem je naspavati se. Srećom imamo vremena i tokom dana da odspavamo. Nije toliko teško, pravi posao je samo sat i po vremena dnevno. Pa, nije toliko loše.
Koji ti je omiljeni nastup na ovoj turneji do sada?
Santeri: Bilo je mnogo dobrih. Pariz je bio super, svirali smo na brodu, bilo je jako vruće i publika je bila divlja. Hamburg i Hanover u Nemačkoj su bili vrlo dobri. Bilo je i nekih iznenađenja kao juče. Svirali smo u Sloveniji u malom gradu koji nismo znali ni da postoji ali je ipak bilo prepuno i lepo.
Najbolja publika?
Santeri: Čuo sam priče, neko mi je rekao da bi Srbija trebala da ima najbolju publiku. I svirali smo jednom u Beogradu i na jednom festivalu, Srbija je dobra, ali pošto još uvek nismo nastupili, za sada je to Bugarska. Možda Srbija može da ih pobedi!
Kao što si i rekao, nekoliko pesama sa poslednjeg albuma je uključeno u set listu, koju fanovi najviše vole, koja dobija najbolje reakcije?
Santeri: Fanovi naravno vole singlove, video pesme, najviše vole „House Of Sleep“, „Silver Bride“, „Silent Waters“.Sa novog albuma izgleda da publika voli sve! Znaš, dobar je album i sve trake bi mogle biti singlovi. Pesme sa novog albuma idu lako. Sviramo „Dark Path“ sa poslednjeg albuma koja je veoma brutalna ali ima i pop elemenata, i veoma je dobro prihvaćena.
Koju ti najviše voliš da sviraš uživo?
Santeri: Trenutno, možda „The Four Wise Ones“, ima dosta klavijatura i mnogo stvari da se uradi i uvek me drži zauzetim. Uvek je lepo svirati je.
Prošle godine obeležili ste četvrtinu veka postojanja benda i deset godina od kako vam se Tomi pridružio. Kada ste izdali prvi album sa njim bila je to velika promena za bend. Kako vidiš Amorphis pre i posle Tomi-a?
Santeri: Pa, pre nego što je Tomi došao bili smo u katastrofalnoj situaciji. Imali smo pevača koji uopšte nije bio motivisan. Bio je stalno pijan i nije mu se čak ni sviđala muzika i pravac u kojem idemo. Bili smo u krizi, morali smo da uradimo nešto sa sobom. To nije bio stil koji smo želeli da negujemo, sve je bilo podeljeno, nismo išli na turneje toliko mnogo, nije bilo nikakve konekcije među članovima benda. Ali, kada je Pasi otišao bio je to oslobađajući osećaj, „Jebo te konačno smo slobodni“. Naravno, uvek je loše kada nemate pevača, pogotovo što smo imali zakazane neke nastupe i odjednom nemamo pevača i pokušavali smo da ga probnađemo. Ali sa druge strane, nismo paničili, imali smo pet momaka u bendu koji su želeli da prave muziku i budu mnogo bolji, pa kad je Tomi došao bili smo veoma srećni i počeli smo da ponovo verujemo u sve ovo. Svi su osetili olakšanje kada je Pasi otišao, nije bila kriza, nije lako kad pevač napusti bend i svi misle „O bože šta će da se desi“, ali mi smo zapravo bili srećni, „Da, konačno imamo šansu da sve ovo ponovo funkcioniše“.
Santeri Kallio tokom intervjua, photo Jelena Aćin
Tokom 90ih mnogi bendovi prošli su kroz promene u muzičkom stilu, vi ste bili jedan od njih. Kako vidiš te promene u bendu Amorphis? Počeli ste kao death metal bend.
Santeri: Mislim da su momci bili mladi, morali su da se razvijaju, muzički uticaji se menjaju, stariš. Neki bendovi se ne menjaju, drže se jednog stila od početka do kraja. Lično, ne razumem to i mislim da zvuči jako dosadno.
Ali čini se da fanovi žele da stalno slušaju isto, istu staru Metallica-u, Mefadeth, ne razumeju baš uvek te promene u zvuku…
Santeri: Da, ali mi ne pravimo muziku samo za fanove, pravimo je za nas, kada je dobra fanovi to čuju i sviđa im se. Naravno, sada, nakon promena na „Elegy“, „Tuonela“, „Far From The Sun“ znamo da ne treba da pravimo ekstremne prelaze. Takođe, želimo i da zadovoljimo veliku bazu fanova ali bend mora da evoluira, da nađe novu inspiraciju. Problem sa nama je bio da je sve otišlo nizvodno, bend je duboko zabrazdio, da smo otišli na gore možda bismo uradili nešto još luđe u to vreme, ali smo shvatili da ništa ne funkcioniše, nema ljudi na koncertima, pevač je bio nezainteresovan za našu muziku, bubnjar je otišao, sve se raspadalo na komadiće. Srećom još je bilo momaka u bendu koji su verovali, i znali da možemo da uradimo mnogo, mnogo više. Mislim da nećemo praviti toliko drastične promene više, ali možda ćemo uraditi specijalni album kao na primer akustični ili isprobati nešto, ali promene u stilu neće biti toliko duboke. I dalje volim te albume, ali ako ih niko ne voli onda su samo za nas.
Novi album „Under The Red Cloud“ je veoma raznolik, svež, savršen spoj svega po čemu ste poznati. Gde vidiš njegovo mesto u diskografiji benda Amorphis?
Santeri: Od kako se Tomi pridružio bendu kao pevač sve vreme se razvijamo, mnogo više sviramo i nismo imali veće pauze. Albumi, turneja, albumi, turneja… Razvijali smo se sve vreme ka sledećoj tački od poslednje ali nismo promenili ništa kada je komponovanje pesama u pitanju sa Tomi-em, ne razmišljamo kakvu muziku treba da pravimo ili šta treba da uradimo sledeće, uopšte ne pričamo o tome. Samo pravimo pesme kao i uvek ali naravno kada si stalno na turneji i kada si aktivan stalno, sve što vidiš na turneji, sve što osetiš na turneji, sve što čuješ sa poslednjeg albuma kada ga sviraš menja način na koji radiš. Mislim da je to razlog zašto je „Under The Red Cloud“ toliko dobar, zato što je „Circle“ bio dobar i mnogo smo ga svirali, više od stotinu koncerata, osećaš kako pesme teku, kako ih ljudi osećaju i sledeći put kada počneš sa komponovanjem to koristiš kao inspiraciju da praviš nove pesme. Ali ne razmišljamo previše, možda je zbog toga dobar, a i producent je odradio veoma dobar posao. Odmah je počeo da menja po malo strukturu koju normalno imamo u pesmama. Bio je kao „Hej, ova pesma, i ova pesma, moramo je promeniti malo da bude interesantnija“. I onda je ubrzao pesme malo, mi smo hteli malo mekše.
Čuveni „Kalevala“ elementi su i dalje prisutni…
Santeri: Ne bi trebalo da su toliko prisutni. Momak koji piše tekstove (Pekka Kainulainen) je „Kalevala“ ekspert i „Kalevala“ umetnik, slika, zapravo živi kroz „Kalevala-u„, ali nismo mu tražili „Kaslevala“ koncept, rekli smo mu da piše šta god želi. Naravno postoje određeni načini da se nešto iskaže što je povezano sa finskom literaturom, ali priča nije iz „Kalevala-e„. Čak i na „Circle“ odstupili smo malo, tražili smo mu modernu priču sa nekim elementima iz prošlosti, ali na „Under The Red Cloud“ rekao je da je pisao o svemu o čemu je uvek želeo da piše. Svaki put kad radi nešto je koncept, neko ti da koncept – mora da bude ovo, mora da bude ono, ali ovaj put, rekao je, bilo je veoma lepo što je mogao da piše o stvarima o kojima je uvek želeo ali nije mogao jer je uvek imao zadati okvir. Ovaj put je imao umetničku slobodu. Mislim da nije povezano sa „Kalevala-om„ osim čoveka koji je pisao tekstove.
Amorphis uživo u Domu omladine Beograda 2014. godine, photo Marko Ristić
Nije ti čudno što neko ko nije u bendu piše tekstove za vas?
Santeri: Jeste, ali je zapravo dobro. Tomi je od početka rekao da ne želi da piše tekstove. Mislim da ne bi bilo problema kada bi neko želeo da piše tekstove, ali je problem što imamo šest momaka u bendu i mnogo kompozitora pa vrlo lako ako bismo sami pisali tekstove bili bi veoma, veoma različiti u različitim pesmama i koncept bi se izgubio. Ali, ako Pekka ne bi pisao onda bismo morali da nađemo nekoga drugoga, morali bi da pronađemo neku vrstu magičnog trika o čemu bi šest momaka, tri kompozitora, pisali. Ali meni to nije toliko važno, mislim da svako ko može da piše muziku može da piše i tekstove, ne kažem super ali može da sklopi tekstove sa muzikom, naravno može biti i bljutavo. Sviđa mi se što jedan čovek piše sve tekstove i koncept ostaje čvrst. Nema toga da neko piše o vožnji automobilom, a neko o ljubavnom životu, neko o svemircima, bolje je imati jednu osobu. U ovom momentu to je jedna osoba izvan benda, možda bi mogla biti i iz ali ako pevač to ne želi da radi, dobro je i ovako. A Pekka je jako kul lik.
Poem i Textures su vam se pridružili na ovoj turneji. Kako se ovo dogodilo, šta misliš o njihovoj muzici?
Santeri: Pa, nisam čuo Poem ranije, iz Grčke su i veoma su dobar bend. Bio sam veoma iznenađen kada sam ih čuo. Bio sam u fazonu „Jebo te! Veoma dobre stvari i dobar pevač!“. A Textures, mislim da ih znamo od pre par godina, pokušavali smo da odemo na turneju sa njima na početku „Circle“ turneje, i tada sam mislio: „Oh, veoma tehnički“. Dobar su bend. Mislim da je kompletno pakovanje veoma lepo za fanove jer nema klasičnog metal benda, nema speed metal benda ili grindcore ili metalcore benda, kako obično bude na turnejama sa tri benda. Sada je tri totalno različita benda ali svi imaju prepoznatljivu melodičnost.
Ko je glavni krivac za folk elemente u vašoj muzici?
Santeri: Sada? Mislim svi. Ja sam možda najviše zato što sviram klavijature, lako je uhvatiti tečniji zvuk. I Tomi-eve pesme takođe ponekad, možda najviše sluša modernu muziku od svih nas. Ali i dalje imamo etno elemenata u našoj muzici, nisu nestali. Ponekad imamo samo dve pesme sa etno elementima i osam bez, ponekad se čine kao da su sa drugog sveta, i dalje imamo tu mešavinu.
Kakvi su planovi benda nakon ove turneje?
Santeri: Idemo kući i onda sviramo akustični set na svadbi prijatelja, ili na rođendanskoj žurci, ne sećam se! I to u baru! Možda ćemo morati da sviramo i neke obrade! Onda idemo u Južnu Ameriku sredinom maja, nekoliko dana Meksiko, Kolumbija, Čile, Urugvaj, Brazil i možda Kostarika. Onda počinju letnji festivali, dosta festivala u Finskoj, iznenađujuće, čak sedam ili osam, Nemačka, Island po prvi put i krajem leta idemo u Južnu Afriku takođe po prvi put da odsviramo nekoliko koncerata. Ne zanimaju me nastupi samo želim da vidim neke divlje životinje! To nam je kao godišnji odmor, da idemo tako daleko, ali biće zanimljivo i videti ima li ljudi koji vole našu muziku. Predaleko je za samo dva nastupa, nema smisla. Ali se već pripremamo za safari!
